Telegram Web Link
⚡️⚡️⚡️Янги карантинми?⚡️⚡️⚡️
Маймун чечаги бизга қандай хавф солмоқда
⚡️Диққат!
Дунёни яна ваҳима босди - бизни яна қатъий чекловларга ва карантин чораларига қайтара оладиган таҳдид соя солмоқда. Маумун чечаки кам учрайдиган, аммо хавфли касаллик – яна ўзининг қора байроғини кўтармоқда, биз эса ўйлаб кўрайлик: яқин истиқболда бизни янги карантин кутаяптими?

Маймун чечаги ўзи нима?
Маймун чечеги – бу вирусли касаллик бўлиб, илк маротаба 1958 йилда маймунларда аниқланган. Аммо сўнгги йилларда одамлар орасида ҳам тез-тез учраб турибди. Симптомлар енгил ҳам, оғир ҳам бўлиши, иситма, тошма ва камдан-кам ҳолларда – жиддий асоратларни ўз ичига олиши мумкин. Аммо ўринли савол туғилди: биз учун вирус қанчалик хавфли? 👆🏽

@anatomicauz
Биз янги таҳдид остонасида турибмиз, агар огоҳ бўлмасак, янги карантин воқелигимизга айланиши мумкин.

Маймун чечаги – бу ҳазил эмас, биз оқибатлар эҳтимолига тайёр туришимиз керак. Эҳтиёт бўлинг, соғлиғингизни назорат қилинг ва ҳар қандай ўзгаришларга доим тайёр туринг!

Ваҳима сиздан устун келмасин, аммо хушёр бўлинг! Инсоният бундай таҳдидларга илгари ҳам дуч келган – келинг, тарих қайтарилмаслиги учун ҳамма имкониятларни ишга солайлик!

@anatomicauz
Недавно ВОЗ объявила вспышку оспы обезьян чрезвычайной ситуацией международного значения.

Стоит ли жителям Узбекистана беспокоиться и как обезопасить себя? В эксклюзивном интервью вирусолог делится важными фактами, рассказывает о текущей ситуации в стране и дает рекомендации по профилактике.

Читайте на сайте anatomica.uz
2024- yilning 1- iyul holatiga respublikamizning doimiy aholisi 37 134,2 ming kishini tashkil etgan.

Bu koʻrsatkich oʻtgan yilning mos davri bilan solishtirilganda 2,1 % ga oshgan.

Mamlakat aholisi yil boshidan buyon 334,5 ming kishiga koʻpaygan.

Mos ravishda, aholi soni bir oyda oʻrtacha 55,7 ming kishiga va bir kunda oʻrtacha 1,8 ming kishiga koʻpaymoqda.

@anatomicauz
Эътиборсиз қолдириб бўлмайдиган симптомлар! 👆
🔍 Унутмаслик керак: агар сиз ушбу симптомлардан биттаси ёки бир нечтасини сезсангиз, шифокор қабулига боришни кечиктирманг! Организм юборган сигналларга эътиборсиз бўлгандан кўра, олдини олган ва профессионал ёрдамни олган яхши. Соғлиқ – бу бизнинг энг бебаҳо бойлигимиз! 💖

@anatomicauz
Нима сабабли ҳаракат – бу ҳаёт👆

💪 жисмоний фаолликни ошириш учун маслаҳатлар:
- Ўзингизга ёқадиган спорт ёки фаоллик турини топинг.
- Катта бўлмаган, эришиладиган мақсадларни қўйинг.
- Жисмоний фаолликни кундалик ҳаётингизга киритинг: пиёда юринг, лифт ўрнига зинапоялардан фойдаланинг.
- Дўстлар ва оилангиз билан бирга шуғулланинг – бу жараённи янада мароқли қилади!

Унутманг: ҳар бир қадам аҳамиятга эга! Энг кичик юкламадан бошланг ва аста-секин оширинг. Танангиз ва миянгиз сизга раҳмат дейди! 💖

@anatomicauz
Агар билмаган бўлсангиз, билиб қўйинг: энди наркологик диспансерда ҳисобда турмаслигингиз ҳақидаги маълумотномани онлайн олиш мумкин.
Хизмат нархи  – 6 120 сўм. Ҳеч қандай навбатларда туришга ҳожат йўқ.
С – сервис!

@anatomicauz
Nafas olish a'zolari kasalliklaridan o‘limning ko‘payishi, sabablari

So‘nggi yillarda mamlakatimizda nafas olish a'zolari kasalliklarining o‘lim ko‘rsatkichlarining oshishi kuzatilmoqda. O‘lim nima sababdan ko‘paygan?

1. Havoning ifloslanishi. Bu asosiy sabablardan bittasi. Hyech kimga sir emaski, avtotransport, qurilishlar sonining ko‘payishi havoga bog‘liq vaziyatni yildan yilga faqat yomonlashtirmoqda.

2. Chekish. Tamaki chekish nafas olish a'zolari kasalliklarining yetakchi sabablaridan biri bo‘lib qolmoqda. Mamlakatimizda ommalashib ketgan chilim va elektron sigaretalarni chekish ham xuddi shundan ta'sirga ega.

3.  COVID-19 pandemiyasi. Pandemiya oqibatlari ham e'tibordan chetda qolmadi. Koronavirus birinchi galda o‘pkani zararlaydi. Aynan   2020 yildan boshlab o‘pka kasalliklaridan o‘lim sezilarli oshgan (grafikka qarang).

@anatomicauz
2025/07/05 11:07:57
Back to Top
HTML Embed Code: