DOTA 2: ИНТИҲО МУҲОРАБАСИ
Бугун биз бекорчиларнинг “DOTA 2”даги интиҳо урушида жанг қилишимизни томоша қилиш ниятида бўлганларни жонли эфиримизга таклиф этамиз. Жонли эфир яхши ўтса кейин янгиликлар қиламиз. Кеча тест сифатида қилиб кўргандик, вайфай орқали интернет тезлиги паст бўлар экан. Шу сабабли бугун интернет кабел олиб келдим. Алоқа сифати менимча ёмон эмас.
Эслатма! Жонли эфир вақтида ҳазил мутоиба қилиниши, сўкиниши мумкин. Ҳазиллар видео ўйиндаги персонажларга қаратилган бўлади. Ҳазиллар, шахслар, реал ҳаётда мавжуд динлар ва муқаддасотларга қаратилмаган.
Бугун биз бекорчиларнинг “DOTA 2”даги интиҳо урушида жанг қилишимизни томоша қилиш ниятида бўлганларни жонли эфиримизга таклиф этамиз. Жонли эфир яхши ўтса кейин янгиликлар қиламиз. Кеча тест сифатида қилиб кўргандик, вайфай орқали интернет тезлиги паст бўлар экан. Шу сабабли бугун интернет кабел олиб келдим. Алоқа сифати менимча ёмон эмас.
Эслатма! Жонли эфир вақтида ҳазил мутоиба қилиниши, сўкиниши мумкин. Ҳазиллар видео ўйиндаги персонажларга қаратилган бўлади. Ҳазиллар, шахслар, реал ҳаётда мавжуд динлар ва муқаддасотларга қаратилмаган.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
“Mayıs sıkıntısı” (Май муаммоси) номли турк филми бор. Онаси отаси билан гаплашиб мусиқали соат олишига кўндириб бериши учун 40 кун чўнтагида тухум ташиган бола ҳақидаги филм.
Жуда ажойиб филм. Кино болакайнинг соат олиши ҳақида эмас, кино инсонлар бирор нарсага эришиши учун шу мулк қўлида бўлганларнинг ёрдам беришлари учун тамагирлик қилишлари ҳақида. Баъзан барча инсонлар оддийгина нарсаларни қўлга киритиши учун таъмагирларга ялиниши, уларнинг шартларига рози бўлиши керак.
Тухумни 40 кун чўнтакда олиб юриш нима дегани? Кимга ҳам керак шу тухум? “Ундан кўра автобусда жой йўқ” деб қўяқолмайсизми? Шу билан бирга филмда бола қалбининг соддалиги ва беғуборлиги ҳам акс этган. Хом тухумни чўнтакда ташиб бўлмаслиги, уни қайнатиб олиш кераклигини маслаҳат беришганида “Найранг ишлатган бўламан. Ғирром бўлиб қолади” деб рози бўлмайди.
Аслида тухум синиб қолса, бошқа тухумни олиб юриш ҳам мумкин эди, аммо бола “ғирром бўлиб қолиши”дан қўрқиб бу ишни қилмайди. Тоза қалб эгалари устидан кулишаётганини билса ҳам, ўз виждонини алдай олмайди.
Дунёдаги барча болалар шундай беғубор бўлишади. Улғайгач эса атрофдаги ифлослар таъсирида нонкўрлашиб кетади. Лекин сен болалигингда ҳам иплос эдинг, Абдуғани 😂
Жуда ажойиб филм. Кино болакайнинг соат олиши ҳақида эмас, кино инсонлар бирор нарсага эришиши учун шу мулк қўлида бўлганларнинг ёрдам беришлари учун тамагирлик қилишлари ҳақида. Баъзан барча инсонлар оддийгина нарсаларни қўлга киритиши учун таъмагирларга ялиниши, уларнинг шартларига рози бўлиши керак.
Тухумни 40 кун чўнтакда олиб юриш нима дегани? Кимга ҳам керак шу тухум? “Ундан кўра автобусда жой йўқ” деб қўяқолмайсизми? Шу билан бирга филмда бола қалбининг соддалиги ва беғуборлиги ҳам акс этган. Хом тухумни чўнтакда ташиб бўлмаслиги, уни қайнатиб олиш кераклигини маслаҳат беришганида “Найранг ишлатган бўламан. Ғирром бўлиб қолади” деб рози бўлмайди.
Аслида тухум синиб қолса, бошқа тухумни олиб юриш ҳам мумкин эди, аммо бола “ғирром бўлиб қолиши”дан қўрқиб бу ишни қилмайди. Тоза қалб эгалари устидан кулишаётганини билса ҳам, ўз виждонини алдай олмайди.
Дунёдаги барча болалар шундай беғубор бўлишади. Улғайгач эса атрофдаги ифлослар таъсирида нонкўрлашиб кетади. Лекин сен болалигингда ҳам иплос эдинг, Абдуғани 😂
Телеграмнинг охирги версиясини янгиламасликни тавсия қиламан. Телеграм ТОН коинига 2025 йилда катта инвестиция жалб қилади. ТОН коин нархини 20$ гача оширмоқчи. Шу сабабли янги версияда фойдаланувчиларнинг қурилмасидан фойдаланиб ТОН коинларни ўзи учун майнинг қиляпти. Шу сабабли телеграмдан фойдаланганда телефон қуввати тезликда тушиб кетяпти. Телефонларимиздан рухсатсиз фойдалангани учун телефонлар қизиб кетяпти.
“Шродингер мушуги” номли назария бор. Унга кўра бир қутини оламиз, ичига мушук ва заҳарли механизм ўрнатамиз. Қутини ёпамиз ва ичидан ҳеч қандай ахборот олиш имкониятини қолдирмаймиз. Заҳарли механизмнинг ишлаши 50/50. Қути ичидаги мушук юқоридагиларга кўра ё тирик, ёки ўлик бўлиши мумкин. То қутини очиб, вазият иштирокчисига айланмагунимизгача бизда доимо 2 та жавоб бўлади. Шу сабабли “Шродингер мушуги” солинган қутини очманг. Иштирокчига айланиб қоласиз. Яни вазият сизга алоқадор бўлмаса, аралашманг.
Forwarded from Gulnigor | Pozitiv blog
Haligi kanalda yutib olgan Dostoyevskiyning kitobi yetib keldi) Yoniga yana bitta meni booklistimdagi kitobni ham qo‘shib yuboribdi.
Ana binafshalar, bermoq va olmoq san'atining natijasi)
Ana binafshalar, bermoq va olmoq san'atining natijasi)
Қадимги халқларнинг афсона ва ривоятлари ҳар бир ижодкорни руҳлантирса керак. Афсоналар асосида янги асарлар ва ижод наъмуналари юзага келади. Кеча кечаси билан “Энок китоби”ни (The Enoch book) ўқиб чиқдим.
Ушбу китоб ортодоксал католик черкови томонидан апокриф грифи билан белгиланган бўлиб, тақиқланган китоблар сирасига киради. Афсоналарга кўра “Энок китоби” Идрис (а.с) га нозил бўлган бўлиб 5 та қисмдан иборат. Яқин Шарқдаги қумрон қабилалари томонидан сақлаб қолинган.
Китобнинг биринчи қисми “Кузатувчилар китоби” деб номланади. Ушбу қисмда фаришталарнинг (кузатувчилар деб номланган) ерга қулаши ва инсониятни булғаши ҳақида ҳикоя қилинади. Ерга қулаган фаришталар орасида Азозил ҳам бўлиб, 200 та фаришта билан Одамато (а.с) авлодидан аёлларга уйланади. Ушбу бобда “танланган”нинг Аршга кўтарилиши, жаннат ва дўзаҳни кўриши, муқаддас фаришталар билан танишиши ҳақида ривоят қилинади. Микоил билан сафарга чиққан “танланган” Одамато мевасини еган донолик дараҳтини кўради. Микоил унга ўтмишда бўлган воқелардан хабар беради, донолик дарахти мевасидан емаслигини айтади.
Китоб 128 бетдан иборат бўлиб, милоддан аввалги III-I асрларга тегишли қўлёзма сифатида кўрилади. “Энок китоби” насронийликдан 3-4 аср олдин ёзилган. Китоб апокриф бўлгани учун муқаддас китоб сифатида кўрилмайди. Ушбу китобни ўқиш орқали қадимги халқларнинг яшаш тарзи, ўй-фикрлари, орзу-умидлари ва урф-одатлари ҳақида қизиқарли маълумотлар олиш мумкин.
Қизиқарли жиҳати “Энок китоби” Қурони Карим нозил бўлишидан 900 йил олдин ёзилган бўлишига қарамай, исломда мавжуд бўлган айрим воқеа-ҳодисалар, Аршнинг аҳволи ва фаришталар тўғрисида бир хил маълумот беради.
Ушбу китоб ортодоксал католик черкови томонидан апокриф грифи билан белгиланган бўлиб, тақиқланган китоблар сирасига киради. Афсоналарга кўра “Энок китоби” Идрис (а.с) га нозил бўлган бўлиб 5 та қисмдан иборат. Яқин Шарқдаги қумрон қабилалари томонидан сақлаб қолинган.
Китобнинг биринчи қисми “Кузатувчилар китоби” деб номланади. Ушбу қисмда фаришталарнинг (кузатувчилар деб номланган) ерга қулаши ва инсониятни булғаши ҳақида ҳикоя қилинади. Ерга қулаган фаришталар орасида Азозил ҳам бўлиб, 200 та фаришта билан Одамато (а.с) авлодидан аёлларга уйланади. Ушбу бобда “танланган”нинг Аршга кўтарилиши, жаннат ва дўзаҳни кўриши, муқаддас фаришталар билан танишиши ҳақида ривоят қилинади. Микоил билан сафарга чиққан “танланган” Одамато мевасини еган донолик дараҳтини кўради. Микоил унга ўтмишда бўлган воқелардан хабар беради, донолик дарахти мевасидан емаслигини айтади.
Китоб 128 бетдан иборат бўлиб, милоддан аввалги III-I асрларга тегишли қўлёзма сифатида кўрилади. “Энок китоби” насронийликдан 3-4 аср олдин ёзилган. Китоб апокриф бўлгани учун муқаддас китоб сифатида кўрилмайди. Ушбу китобни ўқиш орқали қадимги халқларнинг яшаш тарзи, ўй-фикрлари, орзу-умидлари ва урф-одатлари ҳақида қизиқарли маълумотлар олиш мумкин.
Қизиқарли жиҳати “Энок китоби” Қурони Карим нозил бўлишидан 900 йил олдин ёзилган бўлишига қарамай, исломда мавжуд бўлган айрим воқеа-ҳодисалар, Аршнинг аҳволи ва фаришталар тўғрисида бир хил маълумот беради.
Бир қарашда кўз кўрмайди-да, кейин телефон камераси гўзалликни кўрсатади.
“Энок китоби” (Идрис китоби)га кўра Кесбее исмли фаришта Аршдан ерга тушганда (кейинчалик лаънатланиб, дўзаҳга ташланган) одамларга Яратувчининг муқаддас исмларини ошкор қилиб, қасамни қаттиқ ва кучли қилиб қўйган экан. Шундан буён одамлар муқаддас исмлар билан қасам ичганда, Ер самога осилгандек ларзага келади экан.
Ҳозир “Энок китоби”нинг Нуҳ пайғамбар билан боғлиқ қисмларига келдим.
Ҳозир “Энок китоби”нинг Нуҳ пайғамбар билан боғлиқ қисмларига келдим.
ODDIY YO'LOVCHI
“Энок китоби” (Идрис китоби)га кўра Кесбее исмли фаришта Аршдан ерга тушганда (кейинчалик лаънатланиб, дўзаҳга ташланган) одамларга Яратувчининг муқаддас исмларини ошкор қилиб, қасамни қаттиқ ва кучли қилиб қўйган экан. Шундан буён одамлар муқаддас исмлар…
Ва “Энок китоби”да охирзамон пайғамбари ҳақида башорат ҳам қилинган экан. Китобда айтилишича: “Инсон Ўғли”нинг (Одамато авлодидан бир киши) исми ошкор бўлади. У таҳтига ўтириб, ёвузларни жазолайди. Дунёни адолатга тўлдиради”.
“Қашқирлар макони” сериали ва “Юлдузлар жанги” филми айни бир сценарий асосида ишланган картиналарга ўхшайди.
Сценарийга кўра, бир вақтлар яхши бўлган қаҳрамон ёвузга айланади(Дарк Райдер ю.ж - Меҳмет Караҳанли қ.м) . Ёвузнинг дўсти унга қарши курашиши учун ёвузнинг ўғлини ўғирлайди (Обиван Кеноби ю.ж - Аслан Акбей қ.м). Отасига қарши курашган бош қаҳрамон тарбияланади (Скайволкер ю.ж - Пўлат Алемдар қ.м). Воқелар ривожига кеч қўшилган, бош қаҳрамон билан севишиб қолади булар деб ўйланган, кейинчалик ака-сингил эканлиги маълум бўлган қаҳрамонларнинг борлиги (Малика Лея ю.ж - Сафия Қораҳонли қ.м). Бош қаҳрамонга ёрдам берган, филмни “қиздирган” қаҳрамоннинг сценарийга қўшилиши (Ҳан Соло ю.ж - Сулаймон Чақир қ.м).
Менимча яхши филм олиш ёки яхши детектив асар ёзиш учун тайёр сценарий скелети сифатида ишлатса бўлади.
Сценарийга кўра, бир вақтлар яхши бўлган қаҳрамон ёвузга айланади(Дарк Райдер ю.ж - Меҳмет Караҳанли қ.м) . Ёвузнинг дўсти унга қарши курашиши учун ёвузнинг ўғлини ўғирлайди (Обиван Кеноби ю.ж - Аслан Акбей қ.м). Отасига қарши курашган бош қаҳрамон тарбияланади (Скайволкер ю.ж - Пўлат Алемдар қ.м). Воқелар ривожига кеч қўшилган, бош қаҳрамон билан севишиб қолади булар деб ўйланган, кейинчалик ака-сингил эканлиги маълум бўлган қаҳрамонларнинг борлиги (Малика Лея ю.ж - Сафия Қораҳонли қ.м). Бош қаҳрамонга ёрдам берган, филмни “қиздирган” қаҳрамоннинг сценарийга қўшилиши (Ҳан Соло ю.ж - Сулаймон Чақир қ.м).
Менимча яхши филм олиш ёки яхши детектив асар ёзиш учун тайёр сценарий скелети сифатида ишлатса бўлади.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Биз капиталистик дунёда яшаяпмиз. Унинг қудрати чексиз ва қочиб бўлмасдек кўринади. Бир вақтлар қироллар ва ҳукмдорларнинг илоҳий ҳақлари ҳам шундай кўринарди. Инсон қўли билан яратилган ҳар қандай тизим инсон қўли билан ўзгартирилиши мумкин. Ўзгаришлар энг аввало санъат ва адабиётда бошланади. Айнан бизнинг сўз санъатимизда. Қийин даврлар келяпти, бу даврда жамиятимизни алтернатив ҳаёт тарзи яратиш қўрқуви ва технологик қарамликдан қутқариш зарурати бор. Бунда инсонларни янги бир даврга бошловчи ижодкорларга эҳтиёж сезамиз. Балки уларнинг ижоди бизга янги умидларни баҳш этар. Чунки китоблар шунчаки тижорий фойда воситалари эмас, балки санъатни тарғиб этувчи қуролдир. Санъатнинг мақсади эса фойда кўриш эмас, санъатнинг мақсади - озодлик!
Урсула К’Ле Гуин
Урсула К’Ле Гуин
Forwarded from Mirsaidov || Shaxsiy sahifa
1000KITOB loyihasi atrofidagi mashmashalar
2–3 kundan buyon 1000KITOB loyihasi atrofida turfa xil noxush gaplar urchib yuribdi. Bu uchirma gaplarning bir qismi Yog‘du nashriyotiga borib taqalayotgani uchun nashriyot ta'sischisi sifatida batafsil post yozishga qaror qildim. Zero, mavhumlik odamlarni haq va haqsizlikni ajratib olishida eng katta to‘siq hisoblanadi.
26-dekabr kuni loyiha tashkilotchilaridan biri Mehrinoz Abbosova menga telefon qilib, kutilmagan savollar bera boshladilar. Avvaliga jiddiy e'tibor bermadim, shunchaki yil yakuni bo‘yicha hisobot uchun so‘rayaptilar, deb qo‘ya qoldim o‘z-o‘zimga.
Keyin, eshitgan xabarlarimga ko‘ra, loyiha menejeri Xurshid aka va Yog‘du nashriyoti til biriktirib olgani, bir-biridan moddiy manfaatdorligi borligi, Xurshid aka ataylabdan boshqa nashriyotlarning tarjimon va muharrirlarini aynitib, Yog‘du nashriyoti uchun ishlashga undayotganmish. Natijada, rahbariyat loyiha menejeri Xurshid akani vazifasidan ozod etishni ko‘tarib chiqibdi.
Yog‘du nashriyoti menejeri sifatida tepadagi barcha ayblovlarni to‘liq inkor etaman. Xurshid aka bilan Yog‘du nashriyotining hech qanday oldi-berdisi yo‘q. Loyiha doirasida bizning chekimizga tushgan kitoblar uchun tanlaganimiz qanchadan qancha tarjimon va muharrirlar Xurshid akaning chig‘irig‘idan o‘tolmaganini ham loyihadagilar juda yaxshi bilishadi. Qolaversa, hech bir nashriyotning tarjimon yoki muharririni "o‘zlashtirib", o‘zimizga og‘dirib olmaganmiz ham.
Xurshid akaning tarjima sifati borasida injiqligi bor gap. Buni ko‘pchilik tasdiqlaydi ham. Lekin loyiha uchun hammadan ko‘p qayg‘urgan, har bir jarayonni ipidan ignasigacha sinchkovlik bilan kuzatib borgan. Professional yondashgan. Shunday ekan, loyiha rahbariyatidan o‘tkinchi dedi-dedilarga uchmasligini, xato yo‘l orqali loyiha kelajagiga bolta urmasliklarini, ziyoli insonlarga xos ish tutishlarini, kimlarningdir tuhmat-bo‘htonlari sabab jamoatchilik orasida loyihaga nisbatan negativ qarash paydo bo‘lib qolishini oldini olishlarini, nohaqlar tegirmoniga suv quymasliklarini so‘rab qolaman. Zero, loyiha doirasida javlon urib mehnat qilayotgan, ter to‘kayotgan ekspertlar, xodimlar, tarjimon-u muharrirlar ham ayni shu fikrda. Xurshid aka loyiha rahbari sifatida qolishi shart va zarur!
@mirsaidov_sahifasi
2–3 kundan buyon 1000KITOB loyihasi atrofida turfa xil noxush gaplar urchib yuribdi. Bu uchirma gaplarning bir qismi Yog‘du nashriyotiga borib taqalayotgani uchun nashriyot ta'sischisi sifatida batafsil post yozishga qaror qildim. Zero, mavhumlik odamlarni haq va haqsizlikni ajratib olishida eng katta to‘siq hisoblanadi.
26-dekabr kuni loyiha tashkilotchilaridan biri Mehrinoz Abbosova menga telefon qilib, kutilmagan savollar bera boshladilar. Avvaliga jiddiy e'tibor bermadim, shunchaki yil yakuni bo‘yicha hisobot uchun so‘rayaptilar, deb qo‘ya qoldim o‘z-o‘zimga.
Keyin, eshitgan xabarlarimga ko‘ra, loyiha menejeri Xurshid aka va Yog‘du nashriyoti til biriktirib olgani, bir-biridan moddiy manfaatdorligi borligi, Xurshid aka ataylabdan boshqa nashriyotlarning tarjimon va muharrirlarini aynitib, Yog‘du nashriyoti uchun ishlashga undayotganmish. Natijada, rahbariyat loyiha menejeri Xurshid akani vazifasidan ozod etishni ko‘tarib chiqibdi.
Yog‘du nashriyoti menejeri sifatida tepadagi barcha ayblovlarni to‘liq inkor etaman. Xurshid aka bilan Yog‘du nashriyotining hech qanday oldi-berdisi yo‘q. Loyiha doirasida bizning chekimizga tushgan kitoblar uchun tanlaganimiz qanchadan qancha tarjimon va muharrirlar Xurshid akaning chig‘irig‘idan o‘tolmaganini ham loyihadagilar juda yaxshi bilishadi. Qolaversa, hech bir nashriyotning tarjimon yoki muharririni "o‘zlashtirib", o‘zimizga og‘dirib olmaganmiz ham.
Xurshid akaning tarjima sifati borasida injiqligi bor gap. Buni ko‘pchilik tasdiqlaydi ham. Lekin loyiha uchun hammadan ko‘p qayg‘urgan, har bir jarayonni ipidan ignasigacha sinchkovlik bilan kuzatib borgan. Professional yondashgan. Shunday ekan, loyiha rahbariyatidan o‘tkinchi dedi-dedilarga uchmasligini, xato yo‘l orqali loyiha kelajagiga bolta urmasliklarini, ziyoli insonlarga xos ish tutishlarini, kimlarningdir tuhmat-bo‘htonlari sabab jamoatchilik orasida loyihaga nisbatan negativ qarash paydo bo‘lib qolishini oldini olishlarini, nohaqlar tegirmoniga suv quymasliklarini so‘rab qolaman. Zero, loyiha doirasida javlon urib mehnat qilayotgan, ter to‘kayotgan ekspertlar, xodimlar, tarjimon-u muharrirlar ham ayni shu fikrda. Xurshid aka loyiha rahbari sifatida qolishi shart va zarur!
@mirsaidov_sahifasi