Президент Қашқадарёда 365 млрд сўмлик «Аёқчисой» сел сув омборини қуриш бўйича топшириқ берди
Шавкат Мирзиёев бир ой муддатда Яккабоғ, Чироқчи, Қамаши, Шаҳрисабз ва Китоб туманларида 25 минг гектар ерларни сув билан таъминлаш учун 365 миллиард сўмлик «Аёқчисой» сел сув омборини қуриш бўйича таклиф ишлаб чиқиш бўйича мутасаддиларга топшириқ берди.
Шунингдек, Шавкат Мирзиёев мутасаддиларга қуйидаги топшириқларни берди:
— 337 миллиард сўм ҳисобидан ичимлик сув таъминоти ва канализация тизимини яхшилаш бўйича лойиҳаларни бир ҳафта муддатда бошлаши керак.
— қўшимча ажратилаётган 125 миллиард сўмга Косон, Нишон ва Касби туманларидаги 150 километр яроқсиз лотокларни алмаштириш керак.
— қўшимча ажратилган 354 миллиард сўм эвазига йўллар ва кўприкларни таъмирлаш ишларини сифатли амалга ошириши лозим.
— қўшимча ажратилган 93 миллиард сўм ҳисобидан тиббиёт, спорт объектларини таъмирлаш ва реконструкция қилиш, ободонлаштириш ишларини таъминлаши керак.
— Китоб туманидаги Ургут эркин иқтисодий зонаси филиали ҳудуди орқали 15 километр темир йўл қуришига бюджетдан 50 миллиард сўм берилиши маълум қилинди
Шавкат Мирзиёев бир ой муддатда Яккабоғ, Чироқчи, Қамаши, Шаҳрисабз ва Китоб туманларида 25 минг гектар ерларни сув билан таъминлаш учун 365 миллиард сўмлик «Аёқчисой» сел сув омборини қуриш бўйича таклиф ишлаб чиқиш бўйича мутасаддиларга топшириқ берди.
Шунингдек, Шавкат Мирзиёев мутасаддиларга қуйидаги топшириқларни берди:
— 337 миллиард сўм ҳисобидан ичимлик сув таъминоти ва канализация тизимини яхшилаш бўйича лойиҳаларни бир ҳафта муддатда бошлаши керак.
— қўшимча ажратилаётган 125 миллиард сўмга Косон, Нишон ва Касби туманларидаги 150 километр яроқсиз лотокларни алмаштириш керак.
— қўшимча ажратилган 354 миллиард сўм эвазига йўллар ва кўприкларни таъмирлаш ишларини сифатли амалга ошириши лозим.
— қўшимча ажратилган 93 миллиард сўм ҳисобидан тиббиёт, спорт объектларини таъмирлаш ва реконструкция қилиш, ободонлаштириш ишларини таъминлаши керак.
— Китоб туманидаги Ургут эркин иқтисодий зонаси филиали ҳудуди орқали 15 километр темир йўл қуришига бюджетдан 50 миллиард сўм берилиши маълум қилинди
Forwarded from Abdalimov Gapiradi
"Сув бўлмаса, аҳоли соғлиғи яхши бўлмайди". Шавкат Мирзиёев Қашқадарёда ичимлик суви таъминоти яхшиланишини айтди
Forwarded from Abdalimov Gapiradi
Шавкат Мирзиёев: "Сув бўлмаса, аҳоли соғлиғи яхши бўлмайди"
"Қашқадарёда ичимлик суви билан таъминлашни тўлиқ 100 фоизга етказиш учун ҳаракатдан тўхтамаймиз, сув бўлмаса, аҳоли соғлиғи яхши бўлмайди", - деди Шавкат Мирзиёев.
Инфратузилма дастури доирасида ва қўшимча ажратилаётган жами 575 миллиард сўм ҳисобидан 1 минг 823 километр ичимлик сув тармоқлари, 74 та сув иншооти қурилади ва реконструкция қилинади.
Натижада, 500 минг нафар аҳоли илк бор сифатли ичимлик сув билан таъминланади, 160 минг нафар аҳолининг сув таъминоти яхшиланади. Марказлашган ичимлик сув таъминоти 43 фоиздан 58 фоизга етказилади.
Шунингдек, Президент электр энергияси, газ муаммосига ҳам тўхталди.
Жорий йилда 1 минг 215 километр электр узатиш тармоқлари, 330 дона трансформатор ва 3 та юқори кучланишли подстанция қурилади.
Натижада, 479 та маҳалладаги 270 минг аҳоли ва 5 мингдан зиёд тадбиркорларнинг электр энергия таъминоти яхшиланади.
Давлат раҳбари Китоб, Шаҳрисабз туманлари ва Шаҳрисабз шаҳрининг газ таъминотини яхшилаш учун 1 сентябрга қадар қўшимча 14 километр газ тармоғи тортиб келиш бўйича топшириқ берди.
Бунда, 9 мингдан зиёд аҳолининг газ таъминоти қайта тикланади ва 240 та корхонанинг газ таъминоти яхшиланади, 300 та корхона газ тармоғига уланади.
"Қашқадарёда ичимлик суви билан таъминлашни тўлиқ 100 фоизга етказиш учун ҳаракатдан тўхтамаймиз, сув бўлмаса, аҳоли соғлиғи яхши бўлмайди", - деди Шавкат Мирзиёев.
Инфратузилма дастури доирасида ва қўшимча ажратилаётган жами 575 миллиард сўм ҳисобидан 1 минг 823 километр ичимлик сув тармоқлари, 74 та сув иншооти қурилади ва реконструкция қилинади.
Натижада, 500 минг нафар аҳоли илк бор сифатли ичимлик сув билан таъминланади, 160 минг нафар аҳолининг сув таъминоти яхшиланади. Марказлашган ичимлик сув таъминоти 43 фоиздан 58 фоизга етказилади.
Шунингдек, Президент электр энергияси, газ муаммосига ҳам тўхталди.
Жорий йилда 1 минг 215 километр электр узатиш тармоқлари, 330 дона трансформатор ва 3 та юқори кучланишли подстанция қурилади.
Натижада, 479 та маҳалладаги 270 минг аҳоли ва 5 мингдан зиёд тадбиркорларнинг электр энергия таъминоти яхшиланади.
Давлат раҳбари Китоб, Шаҳрисабз туманлари ва Шаҳрисабз шаҳрининг газ таъминотини яхшилаш учун 1 сентябрга қадар қўшимча 14 километр газ тармоғи тортиб келиш бўйича топшириқ берди.
Бунда, 9 мингдан зиёд аҳолининг газ таъминоти қайта тикланади ва 240 та корхонанинг газ таъминоти яхшиланади, 300 та корхона газ тармоғига уланади.
#tashrif #yangi_uzb #kashkadarya #kozboyamachilik
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Afsus, hudud rahbarlari xalqni o'nqir cho'nqir yo'lidan emas, tuproqqa to'shalgan asfalt ustidan olib o'tdi.
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Kambag'al xalqning, qishlog'iga emas oylar davomida bezatilgan va yasatilgan manzil tomon boshlashdi.
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Behijolat yo'llarni to'sishdi, odamlar sarson bo'ldi. Kimni kimdan himoya qilishdi..!? Xalq hayron..))
Kuyunma xalqim..!
Osmonga boq, tun cho'kdi. Ha demay yulduzlar charog'on bo'ladi.
Yulduz uchsa tilak tilash kerak deyishadi.
Tila tilagingni xalqim, balki bu safar sening o'ydim chuqur ko'changdan yurib qolsa ajab emas..))
Rasmdagi qizaloqni esa, kelajakka umid bilan boqayotgan kambag'al xalq timsoli sifatida qabul qilamiz..😕
@teleradiouz_official kanaliga obuna bo'ling!
https://www.tg-me.com/teleradiouz_official
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Afsus, hudud rahbarlari xalqni o'nqir cho'nqir yo'lidan emas, tuproqqa to'shalgan asfalt ustidan olib o'tdi.
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Kambag'al xalqning, qishlog'iga emas oylar davomida bezatilgan va yasatilgan manzil tomon boshlashdi.
Keldi..!
Xalq esa kutdi.
Umid bilan yo'lga boqdi..
Behijolat yo'llarni to'sishdi, odamlar sarson bo'ldi. Kimni kimdan himoya qilishdi..!? Xalq hayron..))
Kuyunma xalqim..!
Osmonga boq, tun cho'kdi. Ha demay yulduzlar charog'on bo'ladi.
Yulduz uchsa tilak tilash kerak deyishadi.
Tila tilagingni xalqim, balki bu safar sening o'ydim chuqur ko'changdan yurib qolsa ajab emas..))
Rasmdagi qizaloqni esa, kelajakka umid bilan boqayotgan kambag'al xalq timsoli sifatida qabul qilamiz..😕
@teleradiouz_official kanaliga obuna bo'ling!
https://www.tg-me.com/teleradiouz_official
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
⚡️ЖИЗЗАХ: Сел, ўлим ва уйсиз қолган аҳоли. Улар оммадан яширилмоқдами?
Ҳокимият томонидан ваъда қилинган уйлар ҳақида гап кетганда одамларнинг ташвишли юзларига табассум югуради...
Сув тагида қолган қишлоқдан репортаж
rost24.uz
Ҳокимият томонидан ваъда қилинган уйлар ҳақида гап кетганда одамларнинг ташвишли юзларига табассум югуради...
Сув тагида қолган қишлоқдан репортаж
rost24.uz
Forwarded from Abdalimov Gapiradi
Шанхайда локдаун янада кучайтирилди
Хитойнинг Шанхай шаҳрида SARS-CoV-2 янги вируси тарқалишига қарши локдаун жорий этилганди.
Хитойнинг Шанхай шаҳрида SARS-CoV-2 янги вируси тарқалишига қарши локдаун жорий этилганди.
Forwarded from Abdalimov Gapiradi
Шанхайда локдаун янада кучайтирилди
Хитойнинг Шанхай шаҳрида SARS-CoV-2 янги вируси тарқалишига қарши локдаун жорий этилганди. Энди ушбу карантин қоидалари янада кучайтирилмоқда, деб ёзди «The Guardian».
Шанхайда 24 млн киши истиқомат қилади.
Энди вирус энг кам тарқаган ҳудудларда ҳатто COVID-19 билан касалланмаганлар ҳам шаҳарда эркин ҳаракатланишлари мумкин эмас. Бундан ташқари, шаҳар раҳбарияти аҳолининг катта қисми учун ҳар куни коронавирус бўйича тестдан ўтказишни йўлга қўйди.
«Мақсадимиз — имкон қадар тезроқ шаҳарда COVID-19нинг нулинчи даражасига эришиш», — дейилади Шанхай ҳукумати мурожаатида.
Хитойнинг Шанхай шаҳрида SARS-CoV-2 янги вируси тарқалишига қарши локдаун жорий этилганди. Энди ушбу карантин қоидалари янада кучайтирилмоқда, деб ёзди «The Guardian».
Шанхайда 24 млн киши истиқомат қилади.
Энди вирус энг кам тарқаган ҳудудларда ҳатто COVID-19 билан касалланмаганлар ҳам шаҳарда эркин ҳаракатланишлари мумкин эмас. Бундан ташқари, шаҳар раҳбарияти аҳолининг катта қисми учун ҳар куни коронавирус бўйича тестдан ўтказишни йўлга қўйди.
«Мақсадимиз — имкон қадар тезроқ шаҳарда COVID-19нинг нулинчи даражасига эришиш», — дейилади Шанхай ҳукумати мурожаатида.
Тошкент шаҳар ИИББ “Гуанджо” клиникаси юзасидан расмий муносабат билдирди
Тошкент шаҳар ИИББ “Гуанджо” клиникаси юзасидан расмий муносабат билдирди.
Ижтимоий тармоқларда “Гуанджо” клиникасининг сирини фош қилишибди” деб номланган видео тарқалмоқда. Мазкур ҳолат юзасидан қуйидагиларни маълум қиламиз.
«GUANGZHOU MEDICAL of CHINA» МЧЖ мансабдор шахслари ва ходимларига нисбатан Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 186-3-моддаси 2-қисми «б» банди (“Сифатсиз ёки қалбакилаштирилган дори воситаларини ёхуд тиббий буюмларни ўтказиш мақсадида ишлаб чиқариш, тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш ёки ўтказиш, шунингдек дори воситаларини ёки тиббий буюмларни дорихоналардан ва уларнинг филиалларидан ташқарида реализация қилиш”) аломатлари билан жиноят иши қўзғатилган.
Жиноят иши доирасида мазкур клиниканинг Тошкент шаҳридаги ва бошқа вилоятлардаги филиалларида текширув ўтказилган.
Ҳозирда Тошкент шаҳар ИИББ ҳузуридаги Тергов бошқармаси томонидан тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Тошкент шаҳар ИИББ “Гуанджо” клиникаси юзасидан расмий муносабат билдирди.
Ижтимоий тармоқларда “Гуанджо” клиникасининг сирини фош қилишибди” деб номланган видео тарқалмоқда. Мазкур ҳолат юзасидан қуйидагиларни маълум қиламиз.
«GUANGZHOU MEDICAL of CHINA» МЧЖ мансабдор шахслари ва ходимларига нисбатан Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 186-3-моддаси 2-қисми «б» банди (“Сифатсиз ёки қалбакилаштирилган дори воситаларини ёхуд тиббий буюмларни ўтказиш мақсадида ишлаб чиқариш, тайёрлаш, олиш, сақлаш, ташиш ёки ўтказиш, шунингдек дори воситаларини ёки тиббий буюмларни дорихоналардан ва уларнинг филиалларидан ташқарида реализация қилиш”) аломатлари билан жиноят иши қўзғатилган.
Жиноят иши доирасида мазкур клиниканинг Тошкент шаҳридаги ва бошқа вилоятлардаги филиалларида текширув ўтказилган.
Ҳозирда Тошкент шаҳар ИИББ ҳузуридаги Тергов бошқармаси томонидан тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Andijonda ilk bor o‘tkazilgan buyrak ko‘chirish operatsiyasida uka akasiga donorlik qildi
Andijon shahar tibbiyot birlashmasi markaziy shifoxonasi Xirurgiya bo‘limida murakkab transplantatsiya jarrohlik amaliyoti — 29 yoshli ukaning bir buyragi 37 yoshli bemor akasiga ko‘chirib o‘tkazildi. Bu haqda “Daryo”ga viloyat sog‘liqni saqlash boshqarmasi axborot xizmati rahbari Mufazzalshoh Muhammadiyev xabar berdi.
“Buyrak yetishmovchiligining rivojlanganlik darajasi besh bosqichga bo‘linadi. Ushbu bemorda xastalik beshinchi daraja — terminal bosqichgacha yetgan. Bunday holatlarda bemorning hayotini saqlab qolishning yagona usuli-buyrak transplantatsiyasini amalga oshirish hisoblanadi. Ya’ni donordan sog‘lom buyrak olinib, bemorning o‘z vazifasini bajarmayotgan buyragi o‘rniga qo‘yiladi. Natijada bemorning umr ko‘rish davomiyligi 1,5-2 baravarga oshadi.
Bugungi jarrohlik amaliyotida Respublika ixtisoslashtirilgan Xirurgiya ilmiy-amaliy tibbiyot markazi qon-tomir jarrohligi va buyrak transplantatsiyasi bo‘limi rahbari, tibbiyot fanlari doktori Fazliddin Baxritdinov boshchiligidagi brigada viloyatimizning malakali shifokorlari hamrohligida ikki bosqichli operatsiyani o‘tkazishmoqda”, — deydi Andijon shahar tibbiyot birlashmasi xirurgiya bo‘limi mudiri Husniddin Usmonov.
Ma’lum qilinishicha, olti soatga yaqin davom etgan jarrohlik amaliyoti muvaffaqiyatli o‘tgan bo‘lib, hozirda bemorlarning ahvoli yaxshi.
“Fevral oyida somsa yeganda o‘ti dimlanib, mazasi bo‘lmagandi. Shifokorlar ko‘rigidan o‘tkazganimizda buyrak yetishmovchiligi mavjudligi aniqlangan. Avvaliga ishonmasdan Toshkentda ham ko‘riklardan o‘tkazildi. Unda ham shu tashxis qo‘yildi.
Vrachlarning aytishicha, kasallik boshlanganiga 7 yilcha bo‘libdi. Lekin shu kungacha o‘g‘limda biror marotaba kasallik alomatlari kuzatilmagan. Chuqur tekshirishlardan o‘tkazilgach, poytaxtlik shifokorlar buyrak transplantatsiyasi amaliyotini tavsiya qilishdi. Shunda keyin ukasi Imomali bir buyragini berishga qaror qildi. Mana hozir operatsiya jarayonida. Ilohim ikkisi ham farzandlari baxtiga sog‘ bo‘lishsin”, — deydi bemor va donorning onasi Tursunoy Hasanova.
Andijon shahar tibbiyot birlashmasi markaziy shifoxonasi Xirurgiya bo‘limida murakkab transplantatsiya jarrohlik amaliyoti — 29 yoshli ukaning bir buyragi 37 yoshli bemor akasiga ko‘chirib o‘tkazildi. Bu haqda “Daryo”ga viloyat sog‘liqni saqlash boshqarmasi axborot xizmati rahbari Mufazzalshoh Muhammadiyev xabar berdi.
“Buyrak yetishmovchiligining rivojlanganlik darajasi besh bosqichga bo‘linadi. Ushbu bemorda xastalik beshinchi daraja — terminal bosqichgacha yetgan. Bunday holatlarda bemorning hayotini saqlab qolishning yagona usuli-buyrak transplantatsiyasini amalga oshirish hisoblanadi. Ya’ni donordan sog‘lom buyrak olinib, bemorning o‘z vazifasini bajarmayotgan buyragi o‘rniga qo‘yiladi. Natijada bemorning umr ko‘rish davomiyligi 1,5-2 baravarga oshadi.
Bugungi jarrohlik amaliyotida Respublika ixtisoslashtirilgan Xirurgiya ilmiy-amaliy tibbiyot markazi qon-tomir jarrohligi va buyrak transplantatsiyasi bo‘limi rahbari, tibbiyot fanlari doktori Fazliddin Baxritdinov boshchiligidagi brigada viloyatimizning malakali shifokorlari hamrohligida ikki bosqichli operatsiyani o‘tkazishmoqda”, — deydi Andijon shahar tibbiyot birlashmasi xirurgiya bo‘limi mudiri Husniddin Usmonov.
Ma’lum qilinishicha, olti soatga yaqin davom etgan jarrohlik amaliyoti muvaffaqiyatli o‘tgan bo‘lib, hozirda bemorlarning ahvoli yaxshi.
“Fevral oyida somsa yeganda o‘ti dimlanib, mazasi bo‘lmagandi. Shifokorlar ko‘rigidan o‘tkazganimizda buyrak yetishmovchiligi mavjudligi aniqlangan. Avvaliga ishonmasdan Toshkentda ham ko‘riklardan o‘tkazildi. Unda ham shu tashxis qo‘yildi.
Vrachlarning aytishicha, kasallik boshlanganiga 7 yilcha bo‘libdi. Lekin shu kungacha o‘g‘limda biror marotaba kasallik alomatlari kuzatilmagan. Chuqur tekshirishlardan o‘tkazilgach, poytaxtlik shifokorlar buyrak transplantatsiyasi amaliyotini tavsiya qilishdi. Shunda keyin ukasi Imomali bir buyragini berishga qaror qildi. Mana hozir operatsiya jarayonida. Ilohim ikkisi ham farzandlari baxtiga sog‘ bo‘lishsin”, — deydi bemor va donorning onasi Tursunoy Hasanova.
1873 йил Хива ишғолида чор аскарлари сафида қатнашган америкалик ҳарбий мухбир Януарий Алоизий Мак-Гахан шундай ёзади:
"Амударё кечувидан ўтиб, хориб-чарчаган эдик. Агар қатиқ қаршилик бўлса, бу аҳволда нима қиламиз, деган ташвиш бор эди. Аммо биз Хозараспдан Хивагача бирор қаршиликсиз, ҳаттоки маҳаллий аҳолидан озиқ-овқат олиб қийналмай етиб бордик.
Аскарларимиз аҳолидан янги узилган олма, ўрик, шафтоли нон чой сотиб олишар эди. "Жассирама иссиқда отларимизни нима билан озуқлантирамиз" деб ҳавотирда эдик. Боғот ва Хозараспликлар бизга отларимиз учун жўғори ва беда ҳам сотишди".
Юртига бостириб кирган босқинчилар билан бемолол савдо қилувчи бу аҳоли америкалик ҳарбий мухбирни аввалига тажжублантиради. Хива ишғолидан сўнг қочиб кетган хон, Чор Россияси вассали бўлишга рози бўлиб, яна саройга қайтгач, мухбир у билан кўришади ва суҳбат қуради. Ва шу суҳбат жараёнида тушунадики, бу халқ сиёсатдан узоқ тутилгани ва доимо кун ўтказиш, қорин тўйғазиш ғами билан банд этиб қўйилгани учун юртига бостириб келганларни ҳам индамай қабул қилаверадиган, ҳаттоки уларга "нажоткор" сифатида қарайдиган даражага етиб келган.
Тарихдан маълум, қисқа муддатда 3 та хонлик ишғол этилган. Уларни бошқарган бирорта хон ёки сарой амалдорлари мардларча юртда қолиб, унинг ҳимояси учун курашиб, жон бермаган.
Қўқонинг сўнгги хони Худоёрхон босқинчи Кауфманга расман мурожат қилиб, сиёсий ишларга аралашмасликни ваъда қилиб, Қўқонга қайтишга рухсат сўраган, аммо рад жавобини олган. У 1882 йил Афғонистонда йўлда, вафот этади.
Хиванинг сўнги хони Саид Абдуллахон -- Украинда 1930 йили 63 ёшида отбақарлик қилиб, очарчиликдан вафот этади ва кончилар қабристонига дафн этилган. Қабри ҳозиргача топилмаган.
Бухоронинг сўнги амири Саид Мухаммад Олимхон — мамлакатдан қочиб кетгач, қоракўл тери сотиб тирикчилик қилган. Умрининг сўнги кунлари кўзи бутунлай кўрмай қолган. 1944 йили 64 ёшида вафот этган ва Афғонистонда дафн этилган.
Қабр тошига шу мисралар ёзилган:
"Беватан амир хору фақирдир,
Гадо гар ўз Ватанида бўлса Амирдир..."
Manba. Telegram
"Амударё кечувидан ўтиб, хориб-чарчаган эдик. Агар қатиқ қаршилик бўлса, бу аҳволда нима қиламиз, деган ташвиш бор эди. Аммо биз Хозараспдан Хивагача бирор қаршиликсиз, ҳаттоки маҳаллий аҳолидан озиқ-овқат олиб қийналмай етиб бордик.
Аскарларимиз аҳолидан янги узилган олма, ўрик, шафтоли нон чой сотиб олишар эди. "Жассирама иссиқда отларимизни нима билан озуқлантирамиз" деб ҳавотирда эдик. Боғот ва Хозараспликлар бизга отларимиз учун жўғори ва беда ҳам сотишди".
Юртига бостириб кирган босқинчилар билан бемолол савдо қилувчи бу аҳоли америкалик ҳарбий мухбирни аввалига тажжублантиради. Хива ишғолидан сўнг қочиб кетган хон, Чор Россияси вассали бўлишга рози бўлиб, яна саройга қайтгач, мухбир у билан кўришади ва суҳбат қуради. Ва шу суҳбат жараёнида тушунадики, бу халқ сиёсатдан узоқ тутилгани ва доимо кун ўтказиш, қорин тўйғазиш ғами билан банд этиб қўйилгани учун юртига бостириб келганларни ҳам индамай қабул қилаверадиган, ҳаттоки уларга "нажоткор" сифатида қарайдиган даражага етиб келган.
Тарихдан маълум, қисқа муддатда 3 та хонлик ишғол этилган. Уларни бошқарган бирорта хон ёки сарой амалдорлари мардларча юртда қолиб, унинг ҳимояси учун курашиб, жон бермаган.
Қўқонинг сўнгги хони Худоёрхон босқинчи Кауфманга расман мурожат қилиб, сиёсий ишларга аралашмасликни ваъда қилиб, Қўқонга қайтишга рухсат сўраган, аммо рад жавобини олган. У 1882 йил Афғонистонда йўлда, вафот этади.
Хиванинг сўнги хони Саид Абдуллахон -- Украинда 1930 йили 63 ёшида отбақарлик қилиб, очарчиликдан вафот этади ва кончилар қабристонига дафн этилган. Қабри ҳозиргача топилмаган.
Бухоронинг сўнги амири Саид Мухаммад Олимхон — мамлакатдан қочиб кетгач, қоракўл тери сотиб тирикчилик қилган. Умрининг сўнги кунлари кўзи бутунлай кўрмай қолган. 1944 йили 64 ёшида вафот этган ва Афғонистонда дафн этилган.
Қабр тошига шу мисралар ёзилган:
"Беватан амир хору фақирдир,
Гадо гар ўз Ватанида бўлса Амирдир..."
Manba. Telegram
Telegram
Olimjon O‘sarov
Журналист ва ҳуқуқшунос Олимжон Ўсаровнинг Телеграм каналига хуш келибсиз!
АПЛ. "Манчестер Сити" ўз майдонида ғалаба қозонди, Жезусдан покер
Англия Премьер-лигасининг 34-туридан ўрин олган бир қатор учрашувлар якунланди.
"Манчестер Сити" ўз майдонида "Уотфорд"ни қабул қилди ҳамда 5:1 ҳисобида муваффақият қозонди. Беллашувда Габриэль Жезус покерга эришди.
Шу тариқа, "шаҳарликлар" пешқадамлигини мустаҳкамлади. "Ньюкасл" эса аутсайдер "Норвич" устидан 3:0 ҳисобида ғалаба қозонди.
АПЛ. 34-тур
Манчестер Сити – Уотфорд 5:1
Голлар: 1:0 – 4 Габриэл Жезус, 2:0 – 23 Габриэл Жезус, 2:1 – 28 Камара, 3:1 – 34 Родри, 4:1 – 49, пенальти Габриэл Жезус, 5:1 – 53 Габриэл Жезус.
Норвич – Ньюкасл 0:3
Голлар: 0:1 – 35 Жоэлинтон, 0:2 – 41 Жоэлинтон, 0:3 – 49 Бруно Гимараэс.
Англия Премьер-лигасининг 34-туридан ўрин олган бир қатор учрашувлар якунланди.
"Манчестер Сити" ўз майдонида "Уотфорд"ни қабул қилди ҳамда 5:1 ҳисобида муваффақият қозонди. Беллашувда Габриэль Жезус покерга эришди.
Шу тариқа, "шаҳарликлар" пешқадамлигини мустаҳкамлади. "Ньюкасл" эса аутсайдер "Норвич" устидан 3:0 ҳисобида ғалаба қозонди.
АПЛ. 34-тур
Манчестер Сити – Уотфорд 5:1
Голлар: 1:0 – 4 Габриэл Жезус, 2:0 – 23 Габриэл Жезус, 2:1 – 28 Камара, 3:1 – 34 Родри, 4:1 – 49, пенальти Габриэл Жезус, 5:1 – 53 Габриэл Жезус.
Норвич – Ньюкасл 0:3
Голлар: 0:1 – 35 Жоэлинтон, 0:2 – 41 Жоэлинтон, 0:3 – 49 Бруно Гимараэс.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
"Qachonki u hafa bo‘lsa-yu, lekin, negaligini aytmasa":
-Iltimos, eshit
-Iltimos, to‘xta
-Nega Hafasan, buni ayt! 😂❤️
Vidoe instagramdan (juhi.cwl)dan olingan❗️
@hind_mashhurlari
@hind_kinolar_mashhurlarTV
-Iltimos, eshit
-Iltimos, to‘xta
-Nega Hafasan, buni ayt! 😂❤️
Vidoe instagramdan (juhi.cwl)dan olingan❗️
@hind_mashhurlari
@hind_kinolar_mashhurlarTV
O‘zbekistonda oliy ta’lim muassasalariga kirish test sinovi uchun to‘lov undirilmaydigan abituriyentlar toifasi kengaydi. Bu haqda Davlat test markazi xabar qildi.
Qayd etilishicha, test sinovlari tashkil etilayotgan o‘quv yilidan avvalgi yillarda ta’lim muassasalarini tugatgan abituriyentlardan test sinovlarida ishtirok etishi uchun bazaviy hisoblash miqdorining yarim baravari miqdorida to‘lov undiriladi. Bunda quyidagi toifadagi abituriyentlardan to‘lov undirilmaydi:
test sinovlari tashkil etilayotgan yilda ta’lim muassasalarini tugatgan abituriyentlar;
nogironligi bo‘lgan shaxslar;
to‘liq davlat ta’minotidagi shaxslar (Mehribonlik uyi va Bolalar shaharchasining bitiruvchilari).
Prezidentning 2022-yil 20-apreldagi PF-113-son farmoni bilan quyidagi 2 toifadagi abituriyentlar ham test sinovi uchun to‘lovdan ozod etilgan:
“Ijtimoiy himoya yagona reyestri” axborot tizimida ro‘yxatga olingan shaxslar va ularning farzandlari;
“yoshlar daftari”ga kiritilgan yoshlar.
2022-yil 1-iyundan boshlab mazkur 2 toifadagi abituriyentlardan ham test sinovi uchun to‘lov undirilmaydi.
Eslatib o‘tamiz, O‘zbekistonda 2019-yilgi test sinovlarida abituriyentlardan qariyb 900 mln so‘m ortiqcha to‘lov undirilgandi. DTM holatga munosabat bildirib, “to‘lovni amalga oshirmaydigan abituriyentlar tomonidan hujjatlarni topshirish jarayonida test sinovi uchun to‘lovni amalga oshirish holatlari kuzatilgani, buning natijasida 896,4 million so‘m ortiqcha to‘lov amalga oshirilgan”ini ma’lum qilgan.
Qayd etilishicha, test sinovlari tashkil etilayotgan o‘quv yilidan avvalgi yillarda ta’lim muassasalarini tugatgan abituriyentlardan test sinovlarida ishtirok etishi uchun bazaviy hisoblash miqdorining yarim baravari miqdorida to‘lov undiriladi. Bunda quyidagi toifadagi abituriyentlardan to‘lov undirilmaydi:
test sinovlari tashkil etilayotgan yilda ta’lim muassasalarini tugatgan abituriyentlar;
nogironligi bo‘lgan shaxslar;
to‘liq davlat ta’minotidagi shaxslar (Mehribonlik uyi va Bolalar shaharchasining bitiruvchilari).
Prezidentning 2022-yil 20-apreldagi PF-113-son farmoni bilan quyidagi 2 toifadagi abituriyentlar ham test sinovi uchun to‘lovdan ozod etilgan:
“Ijtimoiy himoya yagona reyestri” axborot tizimida ro‘yxatga olingan shaxslar va ularning farzandlari;
“yoshlar daftari”ga kiritilgan yoshlar.
2022-yil 1-iyundan boshlab mazkur 2 toifadagi abituriyentlardan ham test sinovi uchun to‘lov undirilmaydi.
Eslatib o‘tamiz, O‘zbekistonda 2019-yilgi test sinovlarida abituriyentlardan qariyb 900 mln so‘m ortiqcha to‘lov undirilgandi. DTM holatga munosabat bildirib, “to‘lovni amalga oshirmaydigan abituriyentlar tomonidan hujjatlarni topshirish jarayonida test sinovi uchun to‘lovni amalga oshirish holatlari kuzatilgani, buning natijasida 896,4 million so‘m ortiqcha to‘lov amalga oshirilgan”ini ma’lum qilgan.
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
"Qachonki u hafa bo‘lsa-yu, lekin, negaligini aytmasa":
-Iltimos, eshit
-Iltimos, to‘xta
-Nega Hafasan, buni ayt! 😂❤️
Vidoe instagramdan (juhi.cwl)dan olingan❗️
@hind_mashhurlari
@hind_kinolar_mashhurlarTV
-Iltimos, eshit
-Iltimos, to‘xta
-Nega Hafasan, buni ayt! 😂❤️
Vidoe instagramdan (juhi.cwl)dan olingan❗️
@hind_mashhurlari
@hind_kinolar_mashhurlarTV
Хитой Ер учун хавфли астероидларни зарарсизлантиради
CNSA раҳбари ўринбосарининг айтишича, Хитой Ер учун хавфли астероидларни зарарсизлантиради. Бу ҳақда «Tacc» манбаси хабар бермоқда.
Хитой Миллий космик бошқармаси (CNSA) раҳбари ўринбосари Ву Yanxua агентлик Ер учун хавф туғдирувчи астероидларни зарарсизлантириш лойиҳасини ишлаб чиқаётганини ва уни яқин йилларда амалга оширишини маълум қилди.
«Биз беш йиллик режа (2021-2025) охиригача ёки 2025-2026 йилларда Ерга хавф туғдирувчи ҳар қандай астероидни яқин масофадан кузатиш технологияларини синовдан ўтказишга ҳаракат қиламиз. Уларнинг ёрдами билан биз тўқнашувни амалга оширамиз, бунинг натижасида бу самовий жисм ўз орбитасидан ажралади», деди CNSA раҳбари ўринбосари.
Унинг қўшимча қилишича, ерости ва космик тизим яратиш режалаштирилган бўлиб, унинг вазифаси сайёрага потенциал хавф туғдирувчи ҳар қандай объектлар ҳақида эрта огоҳлантиришни таъминлашдан иборат. Шу билан бирга, бу жисмларнинг Ерга етиб боришини олдини олиш учун технологиялар ишлаб чиқилади.
Аввалроқ Канаданинг Ғарбий Онтарио университети олимлари 2011 йилда Лабрадорда топилган тош Ер юзасида қайд этилган энг юқори ҳароратда – 2370 даража Цельсийда ҳосил бўлганини исботлаган эди. Бунга 36 миллион йил аввал астероиднинг қулаши сабаб бўлган.
CNSA раҳбари ўринбосарининг айтишича, Хитой Ер учун хавфли астероидларни зарарсизлантиради. Бу ҳақда «Tacc» манбаси хабар бермоқда.
Хитой Миллий космик бошқармаси (CNSA) раҳбари ўринбосари Ву Yanxua агентлик Ер учун хавф туғдирувчи астероидларни зарарсизлантириш лойиҳасини ишлаб чиқаётганини ва уни яқин йилларда амалга оширишини маълум қилди.
«Биз беш йиллик режа (2021-2025) охиригача ёки 2025-2026 йилларда Ерга хавф туғдирувчи ҳар қандай астероидни яқин масофадан кузатиш технологияларини синовдан ўтказишга ҳаракат қиламиз. Уларнинг ёрдами билан биз тўқнашувни амалга оширамиз, бунинг натижасида бу самовий жисм ўз орбитасидан ажралади», деди CNSA раҳбари ўринбосари.
Унинг қўшимча қилишича, ерости ва космик тизим яратиш режалаштирилган бўлиб, унинг вазифаси сайёрага потенциал хавф туғдирувчи ҳар қандай объектлар ҳақида эрта огоҳлантиришни таъминлашдан иборат. Шу билан бирга, бу жисмларнинг Ерга етиб боришини олдини олиш учун технологиялар ишлаб чиқилади.
Аввалроқ Канаданинг Ғарбий Онтарио университети олимлари 2011 йилда Лабрадорда топилган тош Ер юзасида қайд этилган энг юқори ҳароратда – 2370 даража Цельсийда ҳосил бўлганини исботлаган эди. Бунга 36 миллион йил аввал астероиднинг қулаши сабаб бўлган.