This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ҳеч кимдан ҳеч нима кутманг...
Шунда юрагингиз хотиржам, қалбингиз осуда бўлади.
Кутув — кўпинча хафаликнинг, синовнинг, миннатнинг сабабчисидир.
Инсонлардан эмас — Аллоҳдан кутишни ўрганинг.
Чунки инсон унутади, кечикади, қила олмайди…
Аммо Аллоҳ ҳеч қачон унутмайди, ҳеч қачон кечикмайди.
🍃
Кутувчи инсон — ўша кутган шахсга тобе бўлиб қолади.
Унга боғланади, унга муҳтож бўлиб яшайди.
Бир инсондан бир нарса кутиш — қалбдаги эркинликни йўқотиш демак.
Шунинг учун:
Кутманг — ҳур бўласиз.
Шукр қилинг — бахтли бўласиз.
Аллоҳга суянг — нажот топасиз.
Чунки бахт кутувда эмас, қаноатда.
Аллоҳ сизга етарли, Ундан бошқаси фақат сабаб, холос.
🍃
Хайрли оқшом қадрлигим..
@hikmatli_dunyoingiz
Шунда юрагингиз хотиржам, қалбингиз осуда бўлади.
Кутув — кўпинча хафаликнинг, синовнинг, миннатнинг сабабчисидир.
Инсонлардан эмас — Аллоҳдан кутишни ўрганинг.
Чунки инсон унутади, кечикади, қила олмайди…
Аммо Аллоҳ ҳеч қачон унутмайди, ҳеч қачон кечикмайди.
🍃
Кутувчи инсон — ўша кутган шахсга тобе бўлиб қолади.
Унга боғланади, унга муҳтож бўлиб яшайди.
Бир инсондан бир нарса кутиш — қалбдаги эркинликни йўқотиш демак.
Шунинг учун:
Кутманг — ҳур бўласиз.
Шукр қилинг — бахтли бўласиз.
Аллоҳга суянг — нажот топасиз.
Чунки бахт кутувда эмас, қаноатда.
Аллоҳ сизга етарли, Ундан бошқаси фақат сабаб, холос.
🍃
Хайрли оқшом қадрлигим..
@hikmatli_dunyoingiz
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ҳар тонг бир оғиз ширин сӯз, бир чимдим меҳр қӯшиб узатилган тонгги ширчойдек тотли тилагимдан умидвор кӯнгилга яқиним, саломатмисиз?
Хайрли бӯлсин янги тонгингиз!
Кечанинг бор ташвишини тунга туҳфа қилдингизми...?
Аммо кечанинг чала қолган юмушларини бугунга узатишни унутманг...
Сиз ҳаммадан кучли, ҳаммадан иродали инсонсиз...
Ўша юмушларни бугун чиройли қилиб ниҳоясига етказасиз..
Мен сизга ишонаман.
-Нима иш дейсизми?
-Чала қалган дарсингиз....
Ва бошқа хайрли бўлганлари...
🍃
Кӯнгилга яқиним қадрлигим, бизни йӯқлаб келган мунаввар тонг кун давомида жисмимизни, руҳиятимизни тарк этмас куч, ғайрат, хуш кайфиятни етаклаб келгувчи бӯлсин....
🍃
Янги кун муборак олисдаги яқинларим! Аллоҳим сизни ӯз паноҳида асрасин!
@hikmatli_dunyoingiz
Хайрли бӯлсин янги тонгингиз!
Кечанинг бор ташвишини тунга туҳфа қилдингизми...?
Аммо кечанинг чала қолган юмушларини бугунга узатишни унутманг...
Сиз ҳаммадан кучли, ҳаммадан иродали инсонсиз...
Ўша юмушларни бугун чиройли қилиб ниҳоясига етказасиз..
Мен сизга ишонаман.
-Нима иш дейсизми?
-Чала қалган дарсингиз....
Ва бошқа хайрли бўлганлари...
🍃
Кӯнгилга яқиним қадрлигим, бизни йӯқлаб келган мунаввар тонг кун давомида жисмимизни, руҳиятимизни тарк этмас куч, ғайрат, хуш кайфиятни етаклаб келгувчи бӯлсин....
🍃
Янги кун муборак олисдаги яқинларим! Аллоҳим сизни ӯз паноҳида асрасин!
@hikmatli_dunyoingiz
Усома розияллоҳу анҳу Румга лашкар амири этиб юборилганларида неча ёшда эдилар?
«Ҳадис ва Ҳаёт» 24-жуз
«Ҳадис ва Ҳаёт» 24-жуз
Anonymous Quiz
33%
17–18 ёш
38%
20–21 ёш
17%
23–24 ёш
13%
Энди билиб оламан
Forwarded from ЯССАВИЙ | YASSAVIY
Ёлғон сўзлаш
Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари ёшлик пайтида арафа куни қўш ҳайдаш учун далага борди. Бир хўкизнинг қуйруғидан тутиб унинг ортидан ўйнаб борарди. Шу вақт бир овоз келди:
- Эй Абдулқодир! Сен бунинг учун яратилмагансан ва бу ишларга
буюрилмагансан!
Бу овоздан Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари қаттиқ қўрқиб кетди, уйга келгач томга чиқди. Ҳожиларни кўрди, Арофатда турган эдилар.
Сўнг онасининг ёнига келиб:
- Онажон менга изн беринг, Боғдотга бориб илм ўрганай, солиҳ
зотлар ва авлиёларни зиёрат қилай, - деди. Онаси эса:
- Эй кўзимнинг оқу-қораси, кўнглимнинг тожи Абдулқодирим!
Сендан айрилишга чидай олмайман. Сенсиз нима қиламан? Шу сабаб изн бера олмайман, - деб жавоб берди.
Жайлоний ҳазратлари далада бўлган ишларни айтиб берди, буларни эшитган онаизор кўзёш тўкди. Ўрнидан туриб отасидан мерос қолган саксон олтиннинг қирқтасини укасига ажратди ва қирқтасини матога солиб ҳирқанинг қўлтиқ қисмига тикиб қўйди. Сўнг ўғлининг кўзларига боқиб шундай деди:
- Жоним болам, Абдулқодирим! Ҳақ таолонинг ризолиги бўлмаганда
асло кетишингга йўл қўймасдим. Сафарга ой бориб омон қайт. Йўлинг бехатар бўлсин. Балки сен билан қайтиб кўришмасмиз, айрилиғимиз абадийдир, шу сабаб сенга сўнгги насиҳатим шу: агар менинг рози бўлишимни истасанг ҳеч қачон ёлғон сўзлама, тўғриликдан асло айрилма! Аллоҳ таоло ҳар доим ва ҳар ерда тўғри инсонлар билан биргадир.
Онасига сўз бериб, йиғлаб унинг қўлларини ўпди ва ҳайрлашиб Боғдотга кетаётган карвон билан йўлга тушди.
Бироз йўл юрдилар. Арзи Тотранг деган ерга келганда карвонда қий-чув, ур-тўполон бошланди...
Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари ёшлик пайтида арафа куни қўш ҳайдаш учун далага борди. Бир хўкизнинг қуйруғидан тутиб унинг ортидан ўйнаб борарди. Шу вақт бир овоз келди:
- Эй Абдулқодир! Сен бунинг учун яратилмагансан ва бу ишларга
буюрилмагансан!
Бу овоздан Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари қаттиқ қўрқиб кетди, уйга келгач томга чиқди. Ҳожиларни кўрди, Арофатда турган эдилар.
Сўнг онасининг ёнига келиб:
- Онажон менга изн беринг, Боғдотга бориб илм ўрганай, солиҳ
зотлар ва авлиёларни зиёрат қилай, - деди. Онаси эса:
- Эй кўзимнинг оқу-қораси, кўнглимнинг тожи Абдулқодирим!
Сендан айрилишга чидай олмайман. Сенсиз нима қиламан? Шу сабаб изн бера олмайман, - деб жавоб берди.
Жайлоний ҳазратлари далада бўлган ишларни айтиб берди, буларни эшитган онаизор кўзёш тўкди. Ўрнидан туриб отасидан мерос қолган саксон олтиннинг қирқтасини укасига ажратди ва қирқтасини матога солиб ҳирқанинг қўлтиқ қисмига тикиб қўйди. Сўнг ўғлининг кўзларига боқиб шундай деди:
- Жоним болам, Абдулқодирим! Ҳақ таолонинг ризолиги бўлмаганда
асло кетишингга йўл қўймасдим. Сафарга ой бориб омон қайт. Йўлинг бехатар бўлсин. Балки сен билан қайтиб кўришмасмиз, айрилиғимиз абадийдир, шу сабаб сенга сўнгги насиҳатим шу: агар менинг рози бўлишимни истасанг ҳеч қачон ёлғон сўзлама, тўғриликдан асло айрилма! Аллоҳ таоло ҳар доим ва ҳар ерда тўғри инсонлар билан биргадир.
Онасига сўз бериб, йиғлаб унинг қўлларини ўпди ва ҳайрлашиб Боғдотга кетаётган карвон билан йўлга тушди.
Бироз йўл юрдилар. Арзи Тотранг деган ерга келганда карвонда қий-чув, ур-тўполон бошланди...
Давоми...
Тўсатдан бир гуруҳ қароқчилар чиқиб карвонга ташланди. Бир онда сандиқлар ерга отилиб талон-тарож қилина бошлади. Ашёларни ёвлар талаб, қароқчилар карвондагиларни бирма-бир сўроққа тутдилар ва уларнинг ёнларидан неки топса барини олдилар.
Навбат Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳазратларига етиб келди. Қароқчилардан бири унинг рўпарасига чиқиб гап қотди:
- Ҳой бечора бола, қани айтчи ниманг бор?
- Ёнимда 40 олтиним бор.
Қароқчи унинг гапига ишонмай бошқасининг ёнига кетди. Иккинчи
қароқчи келиб яна уни сўроққа тутиб худди шу жавобни олгач бориб бошлиқларига хабар берди.
- Бу бола ёнида қирқ олтиним бор, - деяпти.
Қароқчилар бошлиғи сўради:
- Сенинг ёнингда нима бор?
- Ҳирқамда қирқ олтиним бор.
Сўнг бошлиқ қўл остидагиларга буюрди:
- Қани кўрингларчи, гапи ростмикан!
Қароқчилар бир зумда хирқа ичидаги олтинларни топиб
бошлиқларига тутқаздилар. Бундан ҳайратланган қароқчилар раиси сўради:
- Ҳой бола, нега бизга ёнингда қирқ олтининг борлигини айтдинг,
айтмасанг ҳам бўлардику?!
Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари шундай жавоб берди:
- Мен уйдан чиқаётганимда онамга асло ёлғон гапирмасликка сўз
берганман, 40 олтин учун ваъдамни бузаманми?
Бу сўзлардан қаттиқ таъсирланган қароқчилар раиси тафаккур қила бошлади, бу боланинг ёши нечидаю, ўзининг ёши нечида, ўтган умри давомида қилган қанча зулмлари ва ҳиёнатларини ўйларкан, Ҳаққа бирор марта юзланмаганини ўйлаб қаттиқ пушаймон бўлди ва қўллари билан бошини чангаллаб:
- Шўримиз қурсин бизни, Аллоҳ таолога сўз бергандик, бироқ шунча
пайтдан бери шайтонинг изидан юриб аҳдимизни буздик. Ёмонликлар қилдик. Эртага Ҳақ хузурига борганда қандай жавоб берамиз. Сўнг қўл остидаги қароқчиларга юзланиб, - Эй дўстларим, менга қулоқ солинг! Мен шунча йил давомида Хақ таолога бўлган аҳдимни буздим, Унга исён қилдим. Ҳозир эса қалбдан пушаймонлик ҳис этиб Роббимга тавба қиляпман. Бундан кейин Аллоҳга номақбул бўлган ишларга асло яқин йўламайман.
Раисларига қаттиқ боғланиб қолган қароқчилар бир оғиздан шундай дедилар:
- Раисимиз, биз ҳам сиздан айрилмаймиз. Қароқчиликда раисимиз
эдингиз, ҳидоятда ҳам раисимиз бўлинг.
Шундан сўнг карвон аҳлидан нима олган бўлсалар барини эгаларига қайтиб бердилар. Қароқчилар гуруҳи Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳузурларида тавба қилдилар. Сўнг ҳазрат йўлида давом этиб Боғдотга борди.
🍃
Турк тилидан Гўзал Мирзаева таржимаси
@hikmatli_dunyoingiz
Тўсатдан бир гуруҳ қароқчилар чиқиб карвонга ташланди. Бир онда сандиқлар ерга отилиб талон-тарож қилина бошлади. Ашёларни ёвлар талаб, қароқчилар карвондагиларни бирма-бир сўроққа тутдилар ва уларнинг ёнларидан неки топса барини олдилар.
Навбат Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳазратларига етиб келди. Қароқчилардан бири унинг рўпарасига чиқиб гап қотди:
- Ҳой бечора бола, қани айтчи ниманг бор?
- Ёнимда 40 олтиним бор.
Қароқчи унинг гапига ишонмай бошқасининг ёнига кетди. Иккинчи
қароқчи келиб яна уни сўроққа тутиб худди шу жавобни олгач бориб бошлиқларига хабар берди.
- Бу бола ёнида қирқ олтиним бор, - деяпти.
Қароқчилар бошлиғи сўради:
- Сенинг ёнингда нима бор?
- Ҳирқамда қирқ олтиним бор.
Сўнг бошлиқ қўл остидагиларга буюрди:
- Қани кўрингларчи, гапи ростмикан!
Қароқчилар бир зумда хирқа ичидаги олтинларни топиб
бошлиқларига тутқаздилар. Бундан ҳайратланган қароқчилар раиси сўради:
- Ҳой бола, нега бизга ёнингда қирқ олтининг борлигини айтдинг,
айтмасанг ҳам бўлардику?!
Абдулқодир Жайлоний ҳазратлари шундай жавоб берди:
- Мен уйдан чиқаётганимда онамга асло ёлғон гапирмасликка сўз
берганман, 40 олтин учун ваъдамни бузаманми?
Бу сўзлардан қаттиқ таъсирланган қароқчилар раиси тафаккур қила бошлади, бу боланинг ёши нечидаю, ўзининг ёши нечида, ўтган умри давомида қилган қанча зулмлари ва ҳиёнатларини ўйларкан, Ҳаққа бирор марта юзланмаганини ўйлаб қаттиқ пушаймон бўлди ва қўллари билан бошини чангаллаб:
- Шўримиз қурсин бизни, Аллоҳ таолога сўз бергандик, бироқ шунча
пайтдан бери шайтонинг изидан юриб аҳдимизни буздик. Ёмонликлар қилдик. Эртага Ҳақ хузурига борганда қандай жавоб берамиз. Сўнг қўл остидаги қароқчиларга юзланиб, - Эй дўстларим, менга қулоқ солинг! Мен шунча йил давомида Хақ таолога бўлган аҳдимни буздим, Унга исён қилдим. Ҳозир эса қалбдан пушаймонлик ҳис этиб Роббимга тавба қиляпман. Бундан кейин Аллоҳга номақбул бўлган ишларга асло яқин йўламайман.
Раисларига қаттиқ боғланиб қолган қароқчилар бир оғиздан шундай дедилар:
- Раисимиз, биз ҳам сиздан айрилмаймиз. Қароқчиликда раисимиз
эдингиз, ҳидоятда ҳам раисимиз бўлинг.
Шундан сўнг карвон аҳлидан нима олган бўлсалар барини эгаларига қайтиб бердилар. Қароқчилар гуруҳи Саййид Абдулқодир Жайлоний ҳузурларида тавба қилдилар. Сўнг ҳазрат йўлида давом этиб Боғдотга борди.
🍃
Турк тилидан Гўзал Мирзаева таржимаси
@hikmatli_dunyoingiz
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ёлғонлар кечирилмас...
Чунки ёлғон — ишончни ўлдиради.
Бир марта ёлғон эшитган қалб, энди ҳақиқий гапларни ҳам шубҳа билан қабул қилади.
Ёлғон — севгига хиёнат, дўстликка зарба, самимиятга таҳдиддир.
Кечириб бўлмас жиноят эмас, балки синаб бўлмас инсон қолади...
Ёлғон гапирган одамга яна қандай ишониш мумкин?
Ишончни йўқотган — ҳамма нарсадан айрилган.
Сабр ҳам, муҳаббат ҳам, ҳурмат ҳам — ёлғон тагида эзилади.
Шунинг учун, инсофли бўл!
Ёлғондан кўра сукут яхшироқ.
Бир кунлик қутулиш учун эмас, абадий қадр топиш учун ростгўй бўл....
🍃
Хайрли оқшом қадрлигим..
@hikmatli_dunyoingiz
Чунки ёлғон — ишончни ўлдиради.
Бир марта ёлғон эшитган қалб, энди ҳақиқий гапларни ҳам шубҳа билан қабул қилади.
Ёлғон — севгига хиёнат, дўстликка зарба, самимиятга таҳдиддир.
Кечириб бўлмас жиноят эмас, балки синаб бўлмас инсон қолади...
Ёлғон гапирган одамга яна қандай ишониш мумкин?
Ишончни йўқотган — ҳамма нарсадан айрилган.
Сабр ҳам, муҳаббат ҳам, ҳурмат ҳам — ёлғон тагида эзилади.
Шунинг учун, инсофли бўл!
Ёлғондан кўра сукут яхшироқ.
Бир кунлик қутулиш учун эмас, абадий қадр топиш учун ростгўй бўл....
🍃
Хайрли оқшом қадрлигим..
@hikmatli_dunyoingiz
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Баҳорга қара....дастлаб бирозгина иситади.
Бора бора ўз ҳароратини орттиради.
Дарахтлар ҳам шундай.
Иссиқни аста секин ҳис қилиш билан кулимсирайди.
Кейин япроқ ёйиб мева беради.
Худди шундай,ибодат,тоат,хилват ва намозга таважжуҳ этишда ҳам иш осондан мураккаб тамон боради.
Мавлоно Румий
🍃
Ассаламу алайкум қадрдоним..
Тонгингиз хайрли бўлсин.
Ибодатларимиз борган сари бизни юқорига кўтарсин..
Илмимиз зиёда ва амалимиз гўзал бўлсин...
🍃
Бугун Аллоҳдан нима сўраган бўлсангиз хайлиси билан ижобат бўлсин...
Яна бир бор хайрли тонг яқинларим..
@hikmatli_dunyoingiz
Бора бора ўз ҳароратини орттиради.
Дарахтлар ҳам шундай.
Иссиқни аста секин ҳис қилиш билан кулимсирайди.
Кейин япроқ ёйиб мева беради.
Худди шундай,ибодат,тоат,хилват ва намозга таважжуҳ этишда ҳам иш осондан мураккаб тамон боради.
Мавлоно Румий
🍃
Ассаламу алайкум қадрдоним..
Тонгингиз хайрли бўлсин.
Ибодатларимиз борган сари бизни юқорига кўтарсин..
Илмимиз зиёда ва амалимиз гўзал бўлсин...
🍃
Бугун Аллоҳдан нима сўраган бўлсангиз хайлиси билан ижобат бўлсин...
Яна бир бор хайрли тонг яқинларим..
@hikmatli_dunyoingiz
Набий алайҳиссалом билан Каъбанинг ичида уч киши намоз ўқиган. Улар Усмон ибн Толҳа, Усома ибн Зайд ва ... розияллоҳу анҳум. Нуқталар ўрнини тўлдиринг.
«Ҳадис ва Ҳаёт» 24-жуз
«Ҳадис ва Ҳаёт» 24-жуз
Anonymous Quiz
32%
Умар ибн Хаттоб розияллоҳу анҳу
31%
Билол ибн Рабоҳ розияллоҳу анҳу
27%
Абдуллоҳ ибн Умар розияллоҳу анҳу
10%
Энди билиб оламан
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кимдир келиб ёнингда турса...
Кимдир бесабаб гул берса...
Кимдир сени шунчаки, манфаатсиз изласа...
Кимдир муҳаббат деб ўйласа...
Кимдир қадрлисиз деса...
Кимдирнинг охирги манзили бўлсанг...
Барчаси эмасми....
Сенинг борлигинг қадрли бўлганинг..
@hikmatli_dunyoingiz
Кимдир бесабаб гул берса...
Кимдир сени шунчаки, манфаатсиз изласа...
Кимдир муҳаббат деб ўйласа...
Кимдир қадрлисиз деса...
Кимдирнинг охирги манзили бўлсанг...
Барчаси эмасми....
Сенинг борлигинг қадрли бўлганинг..
@hikmatli_dunyoingiz
Forwarded from Ali Muhammad Hasan | Shaxsiy Blog
Fikrlash
Yaxshilab o’ylab ko’rilsa fikr yurg’izish bu juda katta nemat ekanligini tushunib yetadi kishi. Chunki, bir olim inson aytganidek: Hozirgi vaqtda fikrlovchi shaxslar kamayib, olamon ko’payib bormoqda…
Aslida dinimiz bizni fikrlashga, tafakkur qilishga, aql yurg’izishga takror va takror targ’ib qiladi, chaqiradi.
Ya’ni Islom dini ko’r ko’rona ergashiladigan emas. Balki, fikrlab, aql yurg’izib ergashiladigan din.
Ming afsuslar bo’lsinki ayni paytda juda ham ko’pchilik insonlar fikrlamay qo’ydilar, hatto oddiy masalalarda ham. Tangani ikki tarafi bor ahir, nega shu haqida o’ylab ko’rmaymiz? Biz ko’rayotgan, tushunayotgan narsa boshqadir balki, ya’ni biz faqat o’z qarashlarimiz bilan baho berayotgandirmiz, aslida esa boshqacha bo’lishi ham mumkinku.
Siz o’zingiz tarafda turib olib 9 desangizu u tarafdagi insonga 6 ko’rinsa bu yerda kim haq? Ikki taraf ham o’zi uchun haqli albatta. Bunday vaziyatda bahoni tashqaridan berish kerak bo’ladi. Buning uchun esa insonda fikrlash qobilyati bo’lishi kerak.
Inson fikrlamas ekan juda ko’p hatolarga yo’l qo’lyishi mumkin, agar fikr yurg’izmasa zotan ahmoq bo’lib qolmaydimi inson?
Har qanday masala bo’lsa ham avval uning ustida biroz fikr yuritmoq lozim. Holatni, masalani tahlil qilish lozim, inson o’ziga savollar berishi kerak.
Masalan: Eng oddiy savol uslubi, ammo foydali: Kim? Qanday? Qachon? Qayerda? Nima uchun? kabi bo’lishi mumkin.
Ko’pchilik insonlar bunday savollarni hayollariga ham keltirmaydilar, shosha pusha noto’g’ri tushunchalarga kelib olishadi, balki u tushuncha noo’rindir, balki katta hato qilayotgandir, buni esa o’ylab ham ko’rmaydi.
Muammoli holatlarda Savollar bo’yicha yondashuv shunday bo’lishi mumkin.
1. Muammo nimada?
2. Muammining paydo bo’lish sababi?
3. Muammoni hal qilishning qanday yo’llari mavjud? va ho kazo.
Boshqalar uchun hulosa qilishga hech qachon shoshilmang, balki siz ko’rmagan, hatto o’ylab ham ko’rmagan, ahamyatga ega jihatlar bordir u insonda.
Siz buni qayerdan bila olasiz?
Alloh taolo fikrlashdek nematni bizga bergan ekan undan foydalanaylik. Fikrlovchi shaxs bo’lishga harakat qilaylik, shunchaki siradan bir olamon bo’lib qolmaylik.
P.S. Qandaydir muhim qaror qabul qilishdan avval yaxshilab fikr yurg’izaylik, bu qarorimiz qanchalik to’g’ri. Nafaqat qaror qabul qilishda balki, har qaysi holatga nisbatan xulosaga kelishdan avval, tahlil qilib fikrlab so’ng o’z munosabatimizni bildiraylik.
Ya Robbi barchalarimizga Aql, fikr ber va foydali ilm bilan bizlarni rizqlantir.
Amiyn ajmaiyn.
@AliMuhammad_Hasan
Yaxshilab o’ylab ko’rilsa fikr yurg’izish bu juda katta nemat ekanligini tushunib yetadi kishi. Chunki, bir olim inson aytganidek: Hozirgi vaqtda fikrlovchi shaxslar kamayib, olamon ko’payib bormoqda…
Aslida dinimiz bizni fikrlashga, tafakkur qilishga, aql yurg’izishga takror va takror targ’ib qiladi, chaqiradi.
Ya’ni Islom dini ko’r ko’rona ergashiladigan emas. Balki, fikrlab, aql yurg’izib ergashiladigan din.
Ming afsuslar bo’lsinki ayni paytda juda ham ko’pchilik insonlar fikrlamay qo’ydilar, hatto oddiy masalalarda ham. Tangani ikki tarafi bor ahir, nega shu haqida o’ylab ko’rmaymiz? Biz ko’rayotgan, tushunayotgan narsa boshqadir balki, ya’ni biz faqat o’z qarashlarimiz bilan baho berayotgandirmiz, aslida esa boshqacha bo’lishi ham mumkinku.
Siz o’zingiz tarafda turib olib 9 desangizu u tarafdagi insonga 6 ko’rinsa bu yerda kim haq? Ikki taraf ham o’zi uchun haqli albatta. Bunday vaziyatda bahoni tashqaridan berish kerak bo’ladi. Buning uchun esa insonda fikrlash qobilyati bo’lishi kerak.
Inson fikrlamas ekan juda ko’p hatolarga yo’l qo’lyishi mumkin, agar fikr yurg’izmasa zotan ahmoq bo’lib qolmaydimi inson?
Har qanday masala bo’lsa ham avval uning ustida biroz fikr yuritmoq lozim. Holatni, masalani tahlil qilish lozim, inson o’ziga savollar berishi kerak.
Masalan: Eng oddiy savol uslubi, ammo foydali: Kim? Qanday? Qachon? Qayerda? Nima uchun? kabi bo’lishi mumkin.
Ko’pchilik insonlar bunday savollarni hayollariga ham keltirmaydilar, shosha pusha noto’g’ri tushunchalarga kelib olishadi, balki u tushuncha noo’rindir, balki katta hato qilayotgandir, buni esa o’ylab ham ko’rmaydi.
Muammoli holatlarda Savollar bo’yicha yondashuv shunday bo’lishi mumkin.
1. Muammo nimada?
2. Muammining paydo bo’lish sababi?
3. Muammoni hal qilishning qanday yo’llari mavjud? va ho kazo.
Boshqalar uchun hulosa qilishga hech qachon shoshilmang, balki siz ko’rmagan, hatto o’ylab ham ko’rmagan, ahamyatga ega jihatlar bordir u insonda.
Siz buni qayerdan bila olasiz?
Alloh taolo fikrlashdek nematni bizga bergan ekan undan foydalanaylik. Fikrlovchi shaxs bo’lishga harakat qilaylik, shunchaki siradan bir olamon bo’lib qolmaylik.
P.S. Qandaydir muhim qaror qabul qilishdan avval yaxshilab fikr yurg’izaylik, bu qarorimiz qanchalik to’g’ri. Nafaqat qaror qabul qilishda balki, har qaysi holatga nisbatan xulosaga kelishdan avval, tahlil qilib fikrlab so’ng o’z munosabatimizni bildiraylik.
Ya Robbi barchalarimizga Aql, fikr ber va foydali ilm bilan bizlarni rizqlantir.
Amiyn ajmaiyn.
@AliMuhammad_Hasan
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ҳаммадан қолар дунё...
Дунё — бир имтиҳон. Ҳар кимнинг синови бор.
Ҳаёт синовсиз бўлмайди, оғриқсиз камол топилмайди.
Бугун ёмон кунлар кечираётган бўлсанг, билиб қўй:
Яхши кунлар ҳам йўлда.
Аллоҳ ҳар қийинликдан сўнг енгиллик берур.
Бугун тўкилган кўз ёшлар,
Эртага шукронали табассумга айланади.
Бугунги сабринг,
Эртага сенга бахт бўлиб қайтади.
Дунё сени синаб қўяди,
Лекин ҳар синовда сени кўтариб турадиган Роббинг бор.
Шундай экан — тўхтаб қолма.
Сабр қил. Дуо қил. Ҳаракат қил.
Чунки ҳаммадан қолар дунё…
Лекин яхшиликлар, сабр ва имон абадий қолади.
@hikmatli_dunyoingiz
Дунё — бир имтиҳон. Ҳар кимнинг синови бор.
Ҳаёт синовсиз бўлмайди, оғриқсиз камол топилмайди.
Бугун ёмон кунлар кечираётган бўлсанг, билиб қўй:
Яхши кунлар ҳам йўлда.
Аллоҳ ҳар қийинликдан сўнг енгиллик берур.
Бугун тўкилган кўз ёшлар,
Эртага шукронали табассумга айланади.
Бугунги сабринг,
Эртага сенга бахт бўлиб қайтади.
Дунё сени синаб қўяди,
Лекин ҳар синовда сени кўтариб турадиган Роббинг бор.
Шундай экан — тўхтаб қолма.
Сабр қил. Дуо қил. Ҳаракат қил.
Чунки ҳаммадан қолар дунё…
Лекин яхшиликлар, сабр ва имон абадий қолади.
@hikmatli_dunyoingiz