Forwarded from Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
Ўзбекистон Савдо-саноат палатасининг навбатдаги қурултойида қатнашдик.
Қурултой кўтарган масалалар, билдирилган таклифлар, эришилган натижалар таҳлили шуни кўрсатмоқдаки, ташкилот тадбиркорларга ташкилий-ҳуқуқий жиҳатдан ёрдам кўрсатиш бўйича жуда катта масъулиятни ўз зиммасига олиб ишлаб келмоқда.
Палата, шунингдек, ишбилармонлар ва тадбиркорлар манфаатлари акс этадиган қонун ва қонуности ҳужжатларининг ҳуқуқий экспертизасида ҳам фаол қатнашиб келмоқда.
Палата ишига қандай баҳо бериш мумкин? Тармоқда турли гап-сўзларни ўқийман. Аммо, бўладиган гап шуки, Ўзбекистон Савдо-саноат палатасининг ишига бевосита у билан ҳамкорлик қилаётган тадбиркорлар баҳо бергани маъқул. Қурултой шуни кўрсатдики, тадбиркорлар ҳозирги даража, ҳамкорлик формати янаям кучлироқ, таъсирчанроқ бўлишини истаяпти.
Ижро органи билан тадбиркорларнинг ўртасида воситачи, кўмакчи бўлиши назарда тутилган Ўзбекистон савдо-саноат палатасининг келгуси ишларига омад тилайман!
Ҳозир эришилган натижалардан кўра, олдинда турган марралар кўпроқ эканини ҳамма тушуниб турибди, биз ҳам тадбиркорлик фаолиятига доир қонунларни такомиллаштиришимиз зарур – қурултойдан олинган хулосам мана шу.
@odiljon_tojiyev
Қурултой кўтарган масалалар, билдирилган таклифлар, эришилган натижалар таҳлили шуни кўрсатмоқдаки, ташкилот тадбиркорларга ташкилий-ҳуқуқий жиҳатдан ёрдам кўрсатиш бўйича жуда катта масъулиятни ўз зиммасига олиб ишлаб келмоқда.
Палата, шунингдек, ишбилармонлар ва тадбиркорлар манфаатлари акс этадиган қонун ва қонуности ҳужжатларининг ҳуқуқий экспертизасида ҳам фаол қатнашиб келмоқда.
Палата ишига қандай баҳо бериш мумкин? Тармоқда турли гап-сўзларни ўқийман. Аммо, бўладиган гап шуки, Ўзбекистон Савдо-саноат палатасининг ишига бевосита у билан ҳамкорлик қилаётган тадбиркорлар баҳо бергани маъқул. Қурултой шуни кўрсатдики, тадбиркорлар ҳозирги даража, ҳамкорлик формати янаям кучлироқ, таъсирчанроқ бўлишини истаяпти.
Ижро органи билан тадбиркорларнинг ўртасида воситачи, кўмакчи бўлиши назарда тутилган Ўзбекистон савдо-саноат палатасининг келгуси ишларига омад тилайман!
Ҳозир эришилган натижалардан кўра, олдинда турган марралар кўпроқ эканини ҳамма тушуниб турибди, биз ҳам тадбиркорлик фаолиятига доир қонунларни такомиллаштиришимиз зарур – қурултойдан олинган хулосам мана шу.
@odiljon_tojiyev
#Таҳлилий_журналистика_керак #Очиқлик_сиёсати
ОЧИҚЛИК СИЁСАТИ ҚАТЪИЙ ДАВОМ ЭТАДИ – ҚИЗИЛ ЧИЗИҚЛАР АНИҚ БЕЛГИЛАНМОҚДА
Хизмат тақозоси юзасидан журналист ва блогерлар билан суҳбатлашганимда, баъзида жуда оддий саволга жавоб бериш қийин бўлади. Яъни давлат сирларини ташкил этувчи маълумотлар тоифаси ҳақида аниқ рўйхатнинг мавжуд эмаслиги соҳа вакилларига маълум қийинчилик, тушунмовчилик туғдирар эди.
Бугун матбуотда “Давлат органлари ва ташкилотларининг фаолияти очиқлигини таъминлаш, шунингдек, жамоатчилик назоратини самарали амалга оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармони эълон қилинди. Ушбу фармон юртимизда очиқлик сиёсати изчиллик ва қатъият билан билан давом эттирилишини билдиради.
Фармонга мувофиқ, барча давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари, шу жумладан, Ҳисоб палатаси, Марказий банк, суд ва прокуратура органлари ҳамда уларнинг таркибий ва ҳудудий бўлинмалари, шунингдек, устав фондида (устав капиталида) давлат улуши 50 фоиз ва ундан ортиқ бўлган хўжалик жамиятлари ҳамда давлат унитар корхоналари томонидан Очиқ маълумотлар сифатида жойлаштирилиши керак бўлган ижтимоий аҳамиятга молик маълумотлар рўйхати тасдиқланди.
Бу рўйхат – сўз эркинлиги шароитида амал қилиниши керак бўлган қоидалар мажмуининг энг муҳим бўғини. Шу пайтгача анча мажҳул кўринишда бўлган, умумийроқ гаплар билан эслатиладиган, амалда мансабдорнинг хусусий талқинларига боғлиқ бўлиб қолаётган жиҳат эди. Журналист ва блогерларнинг ўз жаргони билан айтганда, “қизил чизиқ”лар аниқ кўрсатилмоқда.
Давлат сиёсатининг очиқлигида ҳам чегара бўладими? Ҳа, бўлади. Исталган давлатни олинг, шундай норма мавжуд. Фақат бу чегаралар ҳар икки томон учун ҳам тушунарли шаклда, мантиқан асосланган бўлиши керак.
Ўзбекистонда Давлат Раҳбарининг сиёсий иродаси туфайли жорий бўлган очиқлик сиёсатининг моҳияти, ўзига хослиги шундаки, давлат органлари ва ОАВ, фуқаролик журналистикаси вакиллари ўртасидаги мулоқот жараёнида пайдо бўлган, етилиб келаётган муаммоли, баҳсли вазиятларни тартибга солиш бўйича ҳуқуқий асослар тақдим этиб борилмоқда. Маълум бир догмаларга ёпишиб олиш йўқ.
Демак, эндиликда давлат иккита муҳим вазифани ижро органи олдига қўйди: 1) ижтимоий аҳамиятга молик очиқ ахборотлар туркуми таснифланди; 2) давлат сирини ташкил этувчи ахборотлар мажмуи очиқ айтилди.
Қарс икки қўлдан чиқади. Энди миллий журналистика ҳам янги даврга оёқ қўйишни бошлаши ушбу фармон ижроси талаб қиладиган воқеликдир. Шу пайтгача давраларда, ўзаро суҳбатларда айтиб келинган ёқимсиз ҳақиқат бор эди: таҳлилий журналистика ривожланиши учун етарли маълумотлар топиш осон эмас эди.
Давлат буни тушунди ва охирги тўрт йилда изчиллик билан шу йўналишда ишланди. Қабул қилинаётган ҳар бир қонун, фармон, қарор матнига, мазмунига эътибор қаратилса, очиқлик сиёсати барқарор бўлиши учун горизонтал ва вертикал тизим ташкил қилишга интилишни кўрамиз. Эндиликда синовдан ўтган, муайян тажрибалар асосида ривожланаётган бу тизим яхлит кўриниш олди.
Умид қиламанки, ҳозирги кунда ўзбек журналистикасига энг етишмаётган, анча танқис бўлиб қолган йўналиш – аниқ фактларга асосланган, жараёндан тўлиқ бохабарлик сезилиб турадиган таҳлилий журналистика ривожланади.
P.S. Очиқлик сиёсати ҳаммага баробар. Жумладан, эндиликда депутатларниг фаолияти, қонун ижодкорлигига қўшаётган ҳиссаси, муҳокамалар натижасида қабул қилинган қарорлар ҳам сайтимизда эълон қилиб борилади. Бу ҳақда эртага босма матбуотда чиқиш қилмоқчиман. Шу боис, масаланинг у жиҳатларига бу постимда тўхталмадим.
@odiljon_tojiyev
ОЧИҚЛИК СИЁСАТИ ҚАТЪИЙ ДАВОМ ЭТАДИ – ҚИЗИЛ ЧИЗИҚЛАР АНИҚ БЕЛГИЛАНМОҚДА
Хизмат тақозоси юзасидан журналист ва блогерлар билан суҳбатлашганимда, баъзида жуда оддий саволга жавоб бериш қийин бўлади. Яъни давлат сирларини ташкил этувчи маълумотлар тоифаси ҳақида аниқ рўйхатнинг мавжуд эмаслиги соҳа вакилларига маълум қийинчилик, тушунмовчилик туғдирар эди.
Бугун матбуотда “Давлат органлари ва ташкилотларининг фаолияти очиқлигини таъминлаш, шунингдек, жамоатчилик назоратини самарали амалга оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” Ўзбекистон Республикаси Президентининг Фармони эълон қилинди. Ушбу фармон юртимизда очиқлик сиёсати изчиллик ва қатъият билан билан давом эттирилишини билдиради.
Фармонга мувофиқ, барча давлат ҳокимияти ва бошқаруви органлари, шу жумладан, Ҳисоб палатаси, Марказий банк, суд ва прокуратура органлари ҳамда уларнинг таркибий ва ҳудудий бўлинмалари, шунингдек, устав фондида (устав капиталида) давлат улуши 50 фоиз ва ундан ортиқ бўлган хўжалик жамиятлари ҳамда давлат унитар корхоналари томонидан Очиқ маълумотлар сифатида жойлаштирилиши керак бўлган ижтимоий аҳамиятга молик маълумотлар рўйхати тасдиқланди.
Бу рўйхат – сўз эркинлиги шароитида амал қилиниши керак бўлган қоидалар мажмуининг энг муҳим бўғини. Шу пайтгача анча мажҳул кўринишда бўлган, умумийроқ гаплар билан эслатиладиган, амалда мансабдорнинг хусусий талқинларига боғлиқ бўлиб қолаётган жиҳат эди. Журналист ва блогерларнинг ўз жаргони билан айтганда, “қизил чизиқ”лар аниқ кўрсатилмоқда.
Давлат сиёсатининг очиқлигида ҳам чегара бўладими? Ҳа, бўлади. Исталган давлатни олинг, шундай норма мавжуд. Фақат бу чегаралар ҳар икки томон учун ҳам тушунарли шаклда, мантиқан асосланган бўлиши керак.
Ўзбекистонда Давлат Раҳбарининг сиёсий иродаси туфайли жорий бўлган очиқлик сиёсатининг моҳияти, ўзига хослиги шундаки, давлат органлари ва ОАВ, фуқаролик журналистикаси вакиллари ўртасидаги мулоқот жараёнида пайдо бўлган, етилиб келаётган муаммоли, баҳсли вазиятларни тартибга солиш бўйича ҳуқуқий асослар тақдим этиб борилмоқда. Маълум бир догмаларга ёпишиб олиш йўқ.
Демак, эндиликда давлат иккита муҳим вазифани ижро органи олдига қўйди: 1) ижтимоий аҳамиятга молик очиқ ахборотлар туркуми таснифланди; 2) давлат сирини ташкил этувчи ахборотлар мажмуи очиқ айтилди.
Қарс икки қўлдан чиқади. Энди миллий журналистика ҳам янги даврга оёқ қўйишни бошлаши ушбу фармон ижроси талаб қиладиган воқеликдир. Шу пайтгача давраларда, ўзаро суҳбатларда айтиб келинган ёқимсиз ҳақиқат бор эди: таҳлилий журналистика ривожланиши учун етарли маълумотлар топиш осон эмас эди.
Давлат буни тушунди ва охирги тўрт йилда изчиллик билан шу йўналишда ишланди. Қабул қилинаётган ҳар бир қонун, фармон, қарор матнига, мазмунига эътибор қаратилса, очиқлик сиёсати барқарор бўлиши учун горизонтал ва вертикал тизим ташкил қилишга интилишни кўрамиз. Эндиликда синовдан ўтган, муайян тажрибалар асосида ривожланаётган бу тизим яхлит кўриниш олди.
Умид қиламанки, ҳозирги кунда ўзбек журналистикасига энг етишмаётган, анча танқис бўлиб қолган йўналиш – аниқ фактларга асосланган, жараёндан тўлиқ бохабарлик сезилиб турадиган таҳлилий журналистика ривожланади.
P.S. Очиқлик сиёсати ҳаммага баробар. Жумладан, эндиликда депутатларниг фаолияти, қонун ижодкорлигига қўшаётган ҳиссаси, муҳокамалар натижасида қабул қилинган қарорлар ҳам сайтимизда эълон қилиб борилади. Бу ҳақда эртага босма матбуотда чиқиш қилмоқчиман. Шу боис, масаланинг у жиҳатларига бу постимда тўхталмадим.
@odiljon_tojiyev
Forwarded from Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
“AKSENT” – ЯНГИ ЛОЙИҲА
Олий Мажлис Қонунчилик палатасининг очиқлиги ва шаффофлигини таъминлаш мақсадида янги лойиҳага қўл урилди.
“Aksent” медиа лойиҳасида мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотлар, ижтимоий тармоқларда жамоатчиликнинг кенг муҳокамасига сабаб бўлган ахборотлар, қабул қилинган қонунларнинг аҳамияти, мазмун-моҳияти, Парламентда олиб борилаётган амалий ишлар юзасидан соҳа мутахассислари билан тет-а-тет суҳбат ўзбек, рус, инглиз тилларида ташкил этилади.
“Aksent” медиа лойиҳаси ўзбек тилидаги версиясининг биринчи меҳмони Ўзбекистон Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси Спикери ўринбосари, “Миллий Тикланиш” фракцияси раиси Алишер Қодиров бўлди. У ижтимоий тармоқларда кенг муҳокамаларга сабаб бўлаётган “Ўзбекистон Республикасининг Давлат тили тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонунига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақида”ги қонун лойиҳаси ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Бугун ижтимоий тармоқлардаги саҳифаларимиз орқали мазкур лойиҳани тақдим этамиз.
Facebook | Telegram | YouTube| Instagram
Олий Мажлис Қонунчилик палатасининг очиқлиги ва шаффофлигини таъминлаш мақсадида янги лойиҳага қўл урилди.
“Aksent” медиа лойиҳасида мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотлар, ижтимоий тармоқларда жамоатчиликнинг кенг муҳокамасига сабаб бўлган ахборотлар, қабул қилинган қонунларнинг аҳамияти, мазмун-моҳияти, Парламентда олиб борилаётган амалий ишлар юзасидан соҳа мутахассислари билан тет-а-тет суҳбат ўзбек, рус, инглиз тилларида ташкил этилади.
“Aksent” медиа лойиҳаси ўзбек тилидаги версиясининг биринчи меҳмони Ўзбекистон Олий Мажлиси Қонунчилик палатаси Спикери ўринбосари, “Миллий Тикланиш” фракцияси раиси Алишер Қодиров бўлди. У ижтимоий тармоқларда кенг муҳокамаларга сабаб бўлаётган “Ўзбекистон Республикасининг Давлат тили тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонунига ўзгартиш ва қўшимчалар киритиш ҳақида”ги қонун лойиҳаси ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Бугун ижтимоий тармоқлардаги саҳифаларимиз орқали мазкур лойиҳани тақдим этамиз.
Facebook | Telegram | YouTube| Instagram
Forwarded from Sinopsis
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Alisher Qodirov – “Inqilobiy” qonun qabul qilinishi haqida
Alisher Qodirov – 2019-yil 22-maydan boshlab “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi fraksiyasi rahbari, 2020-yildan Oliy Majlis Qonunchilik palatasi Spikeri o'rinbosari hisoblanadi. Uning OAV va ijtimoiy tarmoqlarda qilgan har bir chiqishi omma orasida keng muhokamalarga sabab bo‘ladi.
O‘zbek tilining mavqeini oshirishda jonbozlik ko‘rsatayotgan deputatlardan biri.
Aksent – iijtimoiy-siyosiy voqeliklar aksenti, qabul qilinayotgan qonunlarning mazmuni va ahamiyati, fuqarolarni qiziqtirgan savollarga ochiq javoblar, aholi e’tiroziga sabab bo‘layotgan masalalarga tezkorlik bilan bildirilgan munosabatlar mazkur loyihada o‘z aksini topgan.
⚡️ Yaqin kunlarda Aksent loyihasini rus va ingliz tilida ham tomosha qilasiz.
Videoni to'liq shaklini YouTube sahifamizda tomosha qilishingiz mumkin.
▶️ Video - youtu.be/Qnpi50Va_C8
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Alisher Qodirov – 2019-yil 22-maydan boshlab “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi fraksiyasi rahbari, 2020-yildan Oliy Majlis Qonunchilik palatasi Spikeri o'rinbosari hisoblanadi. Uning OAV va ijtimoiy tarmoqlarda qilgan har bir chiqishi omma orasida keng muhokamalarga sabab bo‘ladi.
O‘zbek tilining mavqeini oshirishda jonbozlik ko‘rsatayotgan deputatlardan biri.
Aksent – iijtimoiy-siyosiy voqeliklar aksenti, qabul qilinayotgan qonunlarning mazmuni va ahamiyati, fuqarolarni qiziqtirgan savollarga ochiq javoblar, aholi e’tiroziga sabab bo‘layotgan masalalarga tezkorlik bilan bildirilgan munosabatlar mazkur loyihada o‘z aksini topgan.
⚡️ Yaqin kunlarda Aksent loyihasini rus va ingliz tilida ham tomosha qilasiz.
Videoni to'liq shaklini YouTube sahifamizda tomosha qilishingiz mumkin.
▶️ Video - youtu.be/Qnpi50Va_C8
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Sinopsis
Alisher Qodirov – “Inqilobiy” qonun qabul qilinishi haqida Alisher Qodirov – 2019-yil 22-maydan boshlab “Milliy tiklanish” demokratik partiyasi fraksiyasi rahbari, 2020-yildan Oliy Majlis Qonunchilik palatasi Spikeri o'rinbosari hisoblanadi. Uning OAV va…
Янги лойиҳа бошладик!
Хато-камчиликларини маъзур тутиб, қўллаб туришингизга умид қиламан.
Эртага рус тилидаги, индинга инглиз тилидаги эфирларни тақдим этамиз.
#ЯнгиЛойиҳа #Аksent #Акцент #Accent
@odiljon_tojiyev
Хато-камчиликларини маъзур тутиб, қўллаб туришингизга умид қиламан.
Эртага рус тилидаги, индинга инглиз тилидаги эфирларни тақдим этамиз.
#ЯнгиЛойиҳа #Аksent #Акцент #Accent
@odiljon_tojiyev
#Юмор #Танқидкелажакмеваси
👀 Прогресс бор-ку! Ўзига хос ва мос демократиямиз ютуқларини ҳам кўролмайсизлар-ей. 😊🙈
Камчиликлар устида ишланаяпти. Ўзгариш бўлади. Парламент ахборот маркази ходимларини Рейхстагга юбориб, тажриба ўрганиб келсакмикана-а?
Диққат савол: Кейин нима бўлади, Хушнудбек? Рейхстагга кириш 10 марка қилиб ўзгартирилса, кам таъминланган немислар олдида биз нима деган киши бўламиз? 🤭😎🤷♂️
@odiljon_tojiyev
👀 Прогресс бор-ку! Ўзига хос ва мос демократиямиз ютуқларини ҳам кўролмайсизлар-ей. 😊🙈
Камчиликлар устида ишланаяпти. Ўзгариш бўлади. Парламент ахборот маркази ходимларини Рейхстагга юбориб, тажриба ўрганиб келсакмикана-а?
Диққат савол: Кейин нима бўлади, Хушнудбек? Рейхстагга кириш 10 марка қилиб ўзгартирилса, кам таъминланган немислар олдида биз нима деган киши бўламиз? 🤭😎🤷♂️
@odiljon_tojiyev
Forwarded from Sinopsis
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Илхом Абдуллаев – о «рекламе» в Узбекистане
Илхом Абдуллаев является Председателем Комитета по вопросам инновационного развития, информационной политики и информационных технологий Законодательной палаты Олий Мажлиса, а также член фракции «Миллий Тикланиш»
Сегодня, Илхом Зоирович поделится своими мыслями о проекте закона «О рекламе», который уже какое время интересует пользователей в социальных сетях.
👆 Отметим, что это первая передача в рамках медиа-проекта «Акцент» на русском языке.
Вы можете посмотреть полное видео на нашей странице YouTube.
▶️ Video - youtu.be/c9N0B45oU5I
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Илхом Абдуллаев является Председателем Комитета по вопросам инновационного развития, информационной политики и информационных технологий Законодательной палаты Олий Мажлиса, а также член фракции «Миллий Тикланиш»
Сегодня, Илхом Зоирович поделится своими мыслями о проекте закона «О рекламе», который уже какое время интересует пользователей в социальных сетях.
👆 Отметим, что это первая передача в рамках медиа-проекта «Акцент» на русском языке.
Вы можете посмотреть полное видео на нашей странице YouTube.
▶️ Video - youtu.be/c9N0B45oU5I
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Forwarded from 67 studio
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Халқаро пресс-клубнинг "Сайлов тизими: адолатли, шаффоф ва демократик" мавзуида навбатдаги сессияси
Савол. Сайлов қонунчилигида қандай муҳим ўзгаришлар бўлди?
© UzReport
Каналга уланиш https://www.tg-me.com/studio_67
Савол. Сайлов қонунчилигида қандай муҳим ўзгаришлар бўлди?
© UzReport
Каналга уланиш https://www.tg-me.com/studio_67
Forwarded from Sinopsis
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Nodir Tilavoldiev, about foreign debts of Uzbekistan
Tilavoldiev Nodir, deputy chairman of the committee of Labour and social matters of the Legislative chamber of Oliy Majlis.
Today, Nadir Tilavoldiev talks about the reasons and goals of Uzbekistan's external debt.
👆 This is the first program in the framework of the media project "Accent" in English.
You can watch the full video on YouTube.
▶️ Video - youtu.be/Pl-D8vFklJs
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Tilavoldiev Nodir, deputy chairman of the committee of Labour and social matters of the Legislative chamber of Oliy Majlis.
Today, Nadir Tilavoldiev talks about the reasons and goals of Uzbekistan's external debt.
👆 This is the first program in the framework of the media project "Accent" in English.
You can watch the full video on YouTube.
▶️ Video - youtu.be/Pl-D8vFklJs
YouTube | Instagram | Facebook | TikTok
Қонунчилик палатасининг фаолияти билан яқиндан танишиш учун Президент мактаблари битирувчи ўқувчилари келишди.
Тўғриси, ўқувчилар билан суҳбатлашиб уларнинг билимига, одобига, фикрлашига қойил қолдим. Ажойиб ёшлар!
20 йил илгари уларнинг ёшида эдим – 11-синфни битириб, университетга кириш ташвишида юрган вақтларим эсимга тушди.
2 йил репетиторга қатнаб, шунда ҳам кира оламанми, йўқми, деган ҳадик бўлган эди. 1 август – имтиҳон куни келгунича, минг ўй-хаёлда юрганман.
Бугунги Президент мактаби битирувчиларининг кўзида ҳеч қандай хавотир йўқлиги мени ҳайрон қолдирди.
Олийгоҳга киришга тайёргарлигингиз яхшими, деб сўраган саволимга битирувчиларнинг барчаси IELTS баллари юқори бўлгани ва аксарияти аллақачон дунёнинг мана ман деган университетларига ўқишга кирганини айтишди – ҳайратландим!
Бу – бор-йўғи икки-уч йиллик меҳнатнинг натижаси, Давлат Раҳбари асос солган, истеъдодли ёшлар билан алоҳида ва тизимли ишлашнинг илк мевалари.
Омадингизни берсин, ёшлар! Устозларингизга минг раҳмат!
@odiljon_tojiyev
Тўғриси, ўқувчилар билан суҳбатлашиб уларнинг билимига, одобига, фикрлашига қойил қолдим. Ажойиб ёшлар!
20 йил илгари уларнинг ёшида эдим – 11-синфни битириб, университетга кириш ташвишида юрган вақтларим эсимга тушди.
2 йил репетиторга қатнаб, шунда ҳам кира оламанми, йўқми, деган ҳадик бўлган эди. 1 август – имтиҳон куни келгунича, минг ўй-хаёлда юрганман.
Бугунги Президент мактаби битирувчиларининг кўзида ҳеч қандай хавотир йўқлиги мени ҳайрон қолдирди.
Олийгоҳга киришга тайёргарлигингиз яхшими, деб сўраган саволимга битирувчиларнинг барчаси IELTS баллари юқори бўлгани ва аксарияти аллақачон дунёнинг мана ман деган университетларига ўқишга кирганини айтишди – ҳайратландим!
Бу – бор-йўғи икки-уч йиллик меҳнатнинг натижаси, Давлат Раҳбари асос солган, истеъдодли ёшлар билан алоҳида ва тизимли ишлашнинг илк мевалари.
Омадингизни берсин, ёшлар! Устозларингизга минг раҳмат!
@odiljon_tojiyev
Forwarded from Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Oliy Majlis Qonunchilik palatasi
Жамиятда вакцинанинг акс таъсири ҳақидаги бўлар-бўлмас, шубҳали хабарларга ишониш тенденцияси юзага келиб қолган
“COVID-19» деб аталмиш балои офат нафақат иммунитетимиз, балки иродамиз, сабр-матонатимиз ва ҳатто тафаккуримизни ҳам синовдан ўтказишни бошлаганига қарийб бир ярим йил бўлди.
👉БАТАФСИЛ
Facebook | Telegram | YouTube| Instagram
“COVID-19» деб аталмиш балои офат нафақат иммунитетимиз, балки иродамиз, сабр-матонатимиз ва ҳатто тафаккуримизни ҳам синовдан ўтказишни бошлаганига қарийб бир ярим йил бўлди.
👉БАТАФСИЛ
Facebook | Telegram | YouTube| Instagram
Forwarded from Tanzila Narbaeva
Сенатда Ахборот сиёсати ва давлат органларида очиқликни таъминлаш масалалари қўмитаси ташкил этилди
Қисқа давр мобайнида давлат органларида очиқлик ва ошкораликни таъминлаш борасида салмоқли ишлар амалга оширилди ва кўплаб ижобий натижаларга эришилди.
Шу билан бир қаторда аҳоли билан мулоқотни янада мустаҳкамлаш, мамлакатимиздаги ўзгариш ва янгиланиш жараёнлари, олиб борилаётган кенг кўламли ислоҳотлар мазмун-моҳиятини халқимизга тўғри ва тўлиқ тушунтириш, миллий ахборот маконини холис ва асосли маълумотлар билан тўйинтириш зарурати бор.
Қўмита давлат органлари ва ташкилотлари фаолиятининг очиқлигини таъминлаш соҳасини мувофиқлаштириб боради ва мазкур йўналишга оид комплекс масалалар юзасидан қонунчилик, назорат-таҳлил ва вакиллик фаолиятини амалга оширади.
#ochiqlik #axborotsiyosati
#16yalpimajlis
@tanzilanarbaeva
Senat.uz | Facebook | Instagram | Twitter
Қисқа давр мобайнида давлат органларида очиқлик ва ошкораликни таъминлаш борасида салмоқли ишлар амалга оширилди ва кўплаб ижобий натижаларга эришилди.
Шу билан бир қаторда аҳоли билан мулоқотни янада мустаҳкамлаш, мамлакатимиздаги ўзгариш ва янгиланиш жараёнлари, олиб борилаётган кенг кўламли ислоҳотлар мазмун-моҳиятини халқимизга тўғри ва тўлиқ тушунтириш, миллий ахборот маконини холис ва асосли маълумотлар билан тўйинтириш зарурати бор.
Қўмита давлат органлари ва ташкилотлари фаолиятининг очиқлигини таъминлаш соҳасини мувофиқлаштириб боради ва мазкур йўналишга оид комплекс масалалар юзасидан қонунчилик, назорат-таҳлил ва вакиллик фаолиятини амалга оширади.
#ochiqlik #axborotsiyosati
#16yalpimajlis
@tanzilanarbaeva
Senat.uz | Facebook | Instagram | Twitter