Да ли сте знали да су Срби још од незнане прошлости небеску мапу читали као сопствено двориште? У народним песмама и календарима сачуване су „Велика кола“ и „Мала кола“ – две групе по седам звезда које су водиле ратара као светлећи плуг, „Даница“ што буди дан, „Стојна“ (Северњача или Поларка) која „држи“ небо, и Влашићи, седам „чобана“ што надгледају сточарску годину. Драган Јацановић показује да је епика чувала тачне датуме сетве и жетве шифроване у стихове, док је Ненад Ђ. Јанковић забележио како се по Сиријусу – Воларици – одређивао почетак јесењe пашe. Наше данашње истраживање потврђује да су ови „звездани обрасци“ били поуздана народна навигација много пре компаса и календара: небо је било први српски уџбеник астрономије који смо тек данас почели да читамо изнова.
На основу најновијих астрономско‑археолошких симулација можемо да проверимо тачност ових записа: хелијакално излажење Сиријуса над Балканом заиста се поклапа са датумима јесењег пастирског циклуса у VIII–VI веку п. н.е., док оријентација „кола“ даје зенитне маркере за пролећну и јесењу равнодневицу. Тако српске епске песме и календарски обичаји не представљају измишљање, већ изузетну астрономску мрежу стару најмање седам хиљада година – први „приручник“ из кога је сељак читао небо, подједнако важећи и пре и после појаве писма.
Објава је заснована на књигама Српско календарско знање у епској народној поезији Драгана Јацановића и радовима др Ненада Ђ. Јанковића.
Погледајте најновију емијиу на јутјуб каналу Огњило

#СрпскаАстрономија #КалендарскоЗнање #ДраганЈацановић #НенадЈанковић #НебескаКола #Даница #Влашићи #Поларка #Сиријус #НароднаНаука #ИсторијаСрба