У новој емисији на Огњилу
Историчар Александар Митић истражује ко су били Хуни, кроз историјске изворе, њихове претке, њихова имена и записе о њиховом изгледу, обичајима, сахранама...
https://youtu.be/d1p0f1LgGtU

Александар Митић, историчар, позива на србско становиште у науци

Данас је Ђурђевдан, у народу одувек познат као почетак новог лета, а и само име Ђурђевдан говори то исто јер је корен имена Ђорђе, односно Ђурађ у Јари, а то је сунчева топлота која од данас побеђује зиму.
У српским епским песмама сачувана је прича о Светом Ђорђу који убија аждају – страшно крилато чудовиште које је терорисало град Тројан. По предању, житељи тог града су, да би умирили звер, приносили младе девојке као жртве. Када је дошла на ред ћерка тројанског цара, појавио се Свети Ђорђе и избавио је из чељусти немани. Ова легенда забележена је у бројним варијантама широм српских земаља, често повезана са неким локалним језером или водом. На слици је приказана најстарија позната штампана верзија, објављена у Летопису Матице српске из 1840. године.
Посебну вредност овом предању даје подударност са једним древним извором – описом из I века пре нове ере који доноси грчки историчар Диодор са Сицилије. Он, описујући пут Аргонаута, бележи истоветну причу: краљ Лаомедон из Троје изневерио је обећање дато богу Посејдону, који му као казну шаље морско чудовиште. И у овој причи, млада принцеза бива изабрана као жртва, али се појављује јунак и спашава је. Једина разлика је у имену јунака – уместо Светог Ђорђа, ту се јавља Херакле.
Ипак, како је познато да су Грци често мењали почетно словo „Ј“ у „Х“, овде се може препознати дубља веза: тако Јелини постају Хелени, Јерина Хера, а Херакле врло вероватно води порекло од Јеракла, односно Јарила – древног словенског божанства плодности и ратничке снаге. Јарило, као митолошки претходник Светог Ђорђа, носи сличне атрибуте и функцију – борац против зла и заштитник народа. Занимљиво је и поређење са египатским Хорусом, који је у уметничким приказима често представљан како побеђује чудовиште налик крокодилу или аждаји – управо као Свети Ђорђе на коњу, са копљем у руци.