Telegram Web Link
Један новински извештај који много открива. У новинама Застава 30. августа 1892. изашао је овај текст. Дубровчани у аустријској војсци певали српске песме и због тога је поведена истрага...
У прилогу дајемо песме а није потребно рећи ништа више о идентитету Дубровчана који су певали баш ове песме.
👍5227🔥3👌1
У новој емисији на Огњилу
Историчар Александар Митић истражује ко су били Хуни, кроз историјске изворе, њихове претке, њихова имена и записе о њиховом изгледу, обичајима, сахранама...
https://youtu.be/d1p0f1LgGtU
👍36🔥118👏1
И Радован Дамјановић чита наше књиге
👍9641👏7🔥2
„Гробница плесачица" (Tomba delle Danzatrici), откривена у таркинској некрополи Монтероцки, потиче из 5. века пре нове ере и припада етрурској - расенској култури. Њени зидови украшени су живописним фрескама које приказују женске фигуре у ритуалном плесу, са рукама постављеним у укрштен положај испред груди. Осим жена, приказана су и три мушкарца, од којих један свира лиру. Све указује на могуће култно или обредно значење плеса, подсећа на традиционално српско коло и народне обичаје у којима жене, нарочито у погребним и свечаним ритуалима, плешу са рукама прекрштеним на грудима, као симбол поштовања, стида или молитвеног става - што упућује на дубље корене овог мотива.

У гробници су пронађени остаци мушкарца ратника, опремљеног шлемом, штитом и оклопом, уз оружје као што су копља и бодежи. Поред тога, откривени су керамички предмети, кратери, амфоре, кантароси и уљане лампе који су били распоређени на поду и окачени на доње делове зидова, што указује на њихову симболичну и погребну функцију.

www.tg-me.com/ognjilosrb
59👍12
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Александар Митић, историчар, позива на србско становиште у науци
🔥2823👍14👏2
Channel photo updated
🔥2010👍9
Данас је Ђурђевдан, у народу одувек познат као почетак новог лета, а и само име Ђурђевдан говори то исто јер је корен имена Ђорђе, односно Ђурађ у Јари, а то је сунчева топлота која од данас побеђује зиму.
У српским епским песмама сачувана је прича о Светом Ђорђу који убија аждају – страшно крилато чудовиште које је терорисало град Тројан. По предању, житељи тог града су, да би умирили звер, приносили младе девојке као жртве. Када је дошла на ред ћерка тројанског цара, појавио се Свети Ђорђе и избавио је из чељусти немани. Ова легенда забележена је у бројним варијантама широм српских земаља, често повезана са неким локалним језером или водом. На слици је приказана најстарија позната штампана верзија, објављена у Летопису Матице српске из 1840. године.
Посебну вредност овом предању даје подударност са једним древним извором – описом из I века пре нове ере који доноси грчки историчар Диодор са Сицилије. Он, описујући пут Аргонаута, бележи истоветну причу: краљ Лаомедон из Троје изневерио је обећање дато богу Посејдону, који му као казну шаље морско чудовиште. И у овој причи, млада принцеза бива изабрана као жртва, али се појављује јунак и спашава је. Једина разлика је у имену јунака – уместо Светог Ђорђа, ту се јавља Херакле.
Ипак, како је познато да су Грци често мењали почетно словo „Ј“ у „Х“, овде се може препознати дубља веза: тако Јелини постају Хелени, Јерина Хера, а Херакле врло вероватно води порекло од Јеракла, односно Јарила – древног словенског божанства плодности и ратничке снаге. Јарило, као митолошки претходник Светог Ђорђа, носи сличне атрибуте и функцију – борац против зла и заштитник народа. Занимљиво је и поређење са египатским Хорусом, који је у уметничким приказима често представљан како побеђује чудовиште налик крокодилу или аждаји – управо као Свети Ђорђе на коњу, са копљем у руци.
44👍15🔥7
2025/10/24 05:55:19
Back to Top
HTML Embed Code: