Милош Црњански је почео студије историје и филозофије у Бечу, а завршио их је на Универзитету у Београду, где је дипломирао. Дакле, имао је звање дипломираног историчара и философа. Његово историјско знање је било широко и дубоко, и користио га је као писац, есејиста, публициста и дипломата, али и као истраживач барем у неким својим текстовима, сада преносима један такав његов текст објављен као лингвистичко-историјску студију са акцентом на српско-словенским траговима у ономастици и језику.
Црњански се у свом тексту не задржава само на историјским записима. Он скреће пажњу и на задивљујуће сличности у топонимији — називима места и река у Британији и на Балкану. Према његовим речима, ова појава није случајна, већ указује на прастаре културне и језичке везе, нарочито преко келтско-вендског слоја у популацији британских острва.
Објављено 1972. године у часопису „Трећи програм“. Цео чланак можете преузети као е-књигу на нашем сајту.

https://ognjilo.com/srbi-britanija-crnjanski/

Ко је џин римски легионар пронађен код Хадријановог зида?
Током ископавања римског утврђења Магна у Британији, једног од утврђења на Хадријановом зиду – археолози су пронашли нешто неочекивано — ђон кожне сандале величине модерног броја 51! Сандала је припадала једном од римских војника који су чували северну границу Царства. Проналазак добро очуваног ђона дужине 32 цм изазвао је велико чуђење и дивљење међу археолозима. Истраживачи сада покушавају да открију ко је био овај џиновски легионар, како је изгледала његова опрема, и како су се израђивале римске сандале у 2. веку нове ере. Ми бисмо ово допунили познатим подацима о томе где су регрутовани највиши војници римског царства – из Илирика и других наших простора – за главу виши од других. Такође поново указујемо на истраживања до којих је дошао Адам Волињец у својој књизи Словени на крајњим границама западне Европе – да су Словени живели пре доласка Германа на тим територијама и да су били изузетног раста.

Самодрежа, близу Вучитрна
Црква посвећену Усековању Светог Јована Претече, звану „Бела црква Самодрежа“. Према народном предању, овде су пред Велики бој 1389. године војска кнеза Лазара приступила Светој Причести, припремајући се за бој. Претпоставља се да су овде, после боја, сахрањени чувени витезови. Црква је подигнута у средњем веку, је била у рушевинама и обновљена је 1932, када су архитекте Поповић и Дероко обновили храм од белог мермера. Овде доносимо приичу и старе књиге о тој обнови. Нажалост, ова светиња је прошла кроз разне скрнављења: после рата 1999. озбиљно је оштећена, а од 2004. налазили се у хаосу и обезвређена. #Самодрежа #Косово1389 #КнезЛазар #Причест #НашаИсторија