А овај се род изгони само молитвом и постом (Мт.17,21)

„Бесова има много и сав је ваздух њима испуњен. Па ипак, они ништа не могу учинити ономе ко је ограђен молитвом и постом. Пост је свестрано уздржавање, а молитва – свестрано богоопштење. Прво ограђује изван, а друго – изнутра усмерава огњено свеоружје на непријатеље. Испосника и молитвеника издалека примећују демони и беже далеко како не би добили болан ударац. Треба ли, међутим, мислити да ђаво мора обитавати тамо где нема поста и молитве? Да, може се тако мислити. Демони се усељавају у човека и крију своје присуство. Они из тајности свог домаћина уче на свако зло, одвраћајући га од сваког добра. При томе, он је уверен да све сам ради, иако, у ствари, испуњава вољу свог непријатеља. Подухвати се само молитве и поста – и враг ћe одмах да побегне. Затим ће он са стране очекивати прилику да се опет врати. Он се стварно и вpaћa, чим буду остављени пост и молитва."

Свети Теофан Затворник ☦

Скандалозни споразум са властима Гане о увозу стотину хиљада радника из те земље у Србију, врхунац је промигрантске политике издајничког и криминалног режима Александра Вучића. Од мноштва миграната који већ годинама раде у Србији као достављачи хране, као радници на грађевини или као возачи аутобуса, већ су проистекла бројна штеточинства разних врста.

Поред тога што су потенцијална опасност за безбедност србске деце и жена који им (као достављачима) отварају врата својих домова, мигранти су и нелојална конкуренција србском раднику коме се цена радног сата смањује због мање цене рада на коју мигранти пристају.

Оно што сваки Србин свестан односног зла може да уради овим поводом, јесте да не користи услуге доставних фирми које запошљавају мигранте и да не купује у радњама које их запошљавају, чега такође има све више, те је Београд у све већој мери почео да одише смрадним духом данашњих западних мондијалистичких метропола.

Борба против таквог стања, родољубива је дужност сваког Србина!

Подвиг и борба!

„Зашто се Христос преобрази на гори а не у долини? Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, тј. богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу."

Свети владика Николај

Модерна демократија представља друштво у коме је примарни тип човека буржуј и њему одговарајући начин живота. Ово подразумева себичну бригу за сопствену физичку сигурност, материјално богатство и телесна уживања, а где уметност и друге духовне дисциплине имају само декоративну улогу.
Како нам казује велики учитељ Традиције Јулиус Евола, највећи непријатељ ове рационалистичке, трговачке цивилизације је милитаризам.

Цео текст (Херојски реализам)

„И предузеше Јевреји општи напад на Европу. Док траја рат, имаде крви у Европи, но додуше, имаде и памети у Европи. Рат се сврши и Европа престаде живети. Она постаде поприште јеврејских агитација. Ни једна земља не могаде паметно живети. Нападе корупција на великаше као куга. Нападе луксуз на вароши – те залуде и полуде женски свет. У свима европским новинама завлада јеврејски језик: новине пишу само оно што је Јеврејима слатко, пијанство прељубе и злочини. Кафане се поносе сатанском 'жац' – музиком; улице се поносе блудотворним разговорима; жене се поносе смрадом и голотињом; новине се поносе проналаском злочина, - те све вароши постадоше содомска пристаништа за рушење вере и морала. Јер само вера у Бога може одредити правац животу."

Свети Јаков Тумански

Наша борба за очување Републике Србске не треба да зависи од њеног тренутног политичког руководства. Не смемо да дозволимо да наш негативан став према Милораду Додику буде препрека за подршку и помоћ народу Републике Србске. Дакле, иако о Додику не мислимо ништа лепо, нећемо подржати нападе који су формално усмерени на њега, а суштински гађају саме институције Републике Србске, баш као што је недавна пресуда антисрбског суда у Сарајеву. Нити ћемо радити било шта чему се радују „бошњачки" србомрсци и други наши душмани.

Србска је много више од имена једног човека. За њу је проливено много србске крви и ни једно ликовање како страних тако и „бошњачких" агентура над било каквим проблемом у Републици Србској не смемо да препустимо случају.

За одбрану Србске, за очување србске територије и србских институција!

За уједињене Србске са Србијом!

Подвиг и борба!

У једном нормалном државно-правном поретку (што нажалост није случај са данашњом Србијом), власт би активно сузбијала педерастију и инкриминисала њено јавно испољавање, а житељи који је упражњавају, имали би три могућности. Прва је да прихвате чињеницу да су настрани и болесни, и подвргну се лечењу у специјалним здравственим установама. Друга је да не прихвате чињеницу да су болесни и настрани, али да крију своју болест. А трећа је да заврше у казненим установама уколико јавно испољавају своје настраности. Међутим, данашња Србија, чија власт хрли ка ЕУ тамници, далеко је од идеала једне иоле нормалне државе.

Дугорочно гледано, на нама савесним житељима државе Србије и свих србских земаља, стоји обавеза да урадимо оно што морамо и можемо, не би ли земљу одбранили од расадника педерофилске хистерије, као и од свих паразитских режима који на духовном, социјалном и националном плану, смењујући се и узајамно допуњујући, неуморно деградирају србски народ.

https://akcija.org/antipederski-manifest/

Међу Србима који себе сматрају православним хришћанима, све је више оних који критикују и чак вређају свештена лица наше Цркве, а да се не труде ни најмање да себе саме побољшају и направе било какав искорак напред у јеванђелском и литургијском духу. Самим тим, такви људи губе било какав кредибилитет за критику. „А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?” (Мт. 7, 3). Дакле, ако тврдимо да смо православни хришћани, морамо најпре поћи од себе, озбиљно радити на самима себи и тек онда, кроз лични пример утицати на друге. Све остало су криви путеви који у најбољем случају нису плодоносни, а у најгорем, отуђују у потпуности од Господа.

Цео чланак

„Православље или смрт!“ јесте гесло које представља основни принцип и идеал Хришћанства - љубав према Богу и ближњем, и тиме мартириолошку спремност да се живот положи за те две највеће заповести. Овај поклич представља позив свакоме од нас, православних хришћана, да никада не пристанемо на издају и одрицање од наше свете вере. Позив и гесло које означава пут - супротстављен свим беспућима данашњице, нарочито агендама и друштвеним отровима који су антиподи Часном Крсту и Православљу. Јер бити православан, значи имати и љубави за ближње, али и непомирљиву мржњу према злу, којега се морамо гнушати и које требамо препознати и сатирати. 

Подвиг и борба! 
Православље или смрт! ☦

Чак су и бруталне убице дрхтале пред непобедивим жаром Николетине вере. У ћелији у подруму полицијског затвора, са смрсканим костима и грудима искасапљеним како би што пре издахнула, Николета се пркосно суочила са својим тамничарима и мучитељима, одбијајући да брзо умре, како су се надали. Говорили су: „Она не умире!.. Она не жели да умре!"

Сличну судбину имала је још једна истакнута припадница Легије – Елена Багдад. Тешко болесну, полиција је одводи је са болесничког кревета на стрељање. Када су дошли на место за то одабрано, извели су је из кола. Она је клекла и почела да се молитвом Господу опрашта од овоземаљског живота. Тражили су од ње да се окрене лицем према шуми док буду пуцали у њу. Одбила је то, говорећи им да се легионари не плаше смрти и да јој пуцају право у срце... Последње што је стигла да каже јесте „Живела Легија и Капетан!”

Цео чланак: Николета Николеску и Елена Багдад – девојке гвоздене воље и гвоздене вере

„Видите ли да васцела твар слави Мајку-Дјеву, и то не само у древна времена него у векове, и у векове векова? Отуда се може закључити да ни Она неће престати да у векове векова буде доброчинитељка васцеле творевине, и то не говорим само у односу на нас, него и у односу на саме бестелесне и надземаљске чинове, јер и они, заједно са нама, захваљујући Њој постају причасници и дотичу се Божанства, те недодирљиве природе... Оно велико виђење какво је имао Мојсеј, односно виђење купине која је горела а није сагоревала, ко још не зна да је та купина изображавала Девствену Мајку Која је неопалимо зачела Божански огањ... Присајединивши се Њеним посредством људском роду, онај божански огањ је поништио грех света и очистио нас тим неизрецивим сједињењем. Она је, дакле, једина граница између створене и нестворене природе и нико не би приступио Богу уколико Њеним посредством не би био уистину озарен божанским блистањем као истинском светлошћу..."

Свети Григорије Палама (беседа на празник Успења Пресвете Богородице)

Данас се празнује Нерукотворени Образ Христов, и тим поводом, вашој пажњи препоручујемо следеће, веома актуелне редове из нашег старог чланка на тему популарности знамена са изображеним Образом Христовим у Србији:

Лепо је видети све већи број застава Нерукотвореног Образа Христовог у рукама младих родољубивих Срба. Лепо је што је ова застава постала у последње време толико популарна. Али није довољно махати Нерукотвореним Образом. Тога се Ђаво не боји. Он се боји онога који се труди да живи Нерукотвореним Образом. То је та битна разлика. Они људи који дубље уроне у духовни живот, лако препознају трагове поменуте клике чак и иза најсветлијих парола и ликова. Запамтите да се Ђаво може привидно претворити и у анђела светлости. И ако је човек или народ духовно неспреман, слеп, ненаучен, опитно неутврђен, биће преварен на најлакши могући начин. То се дешава са данашњим Србима. Ако се борба не буде водила прво у сферама духа, она је у физичком смислу унапред изгубљена. Зато је сфера духа најважније бојно поље.

Ми смо за хришћанско и органско друштво у коме не постоји сукоб партија него сарадња сталежа. Нисмо за минимум заједничких интереса целокупног народа, некакав „друштвени уговор“, него за истицање максимума општих интереса. Наш циљ је сталешки организована православна краљевина Србија која обухвата све србске земље и у којој сваки човек има не само загарантована своја људска права него и живот достојан човека. Друштво у коме ће свака личност имати прилику да у потпуности развије и оствари своје потенцијале. Где ће сваки радно способан човек имати прилику да живи и храни породицу од поштеног рада а где ће муљатори, друштвени шљам и паразити, или бити наведени на преображај или бити одбачени.

Борба за боље друштво почиње од саме личности, а завршава се на концу времена. Бити светосавски националиста и следити лепу мисао Завета Богу, отаџбини и роду, није политички ангажман него начин живота.

Подвиг и борба!

Поводом овогодишње „параде" срама у Београду, заказане за 6. септембар, као и поводом јачања разорне промигрантске режимске политике, активисти Србске Акције започели су одговарајућу кампању у виду лепљења наших нових плаката и постављања транспарента са поруком: „Србине, устани против педерског режима и најезде туђинаца!" Она представља и позив свима који су заиста идеолошки противници актуелног антисрбског режима и непријатељи Система, да покажу то и на делу и устану не само против корупције већ и против поменуте сатанистичке манифестације коју Вучићев режим намеће и штити, као и против најезде туђинаца и наравно, против издаје Косова. Само такав приступ, уз одговарајуће духовно полазиште, јесте бунт против читавог система мондијалистичке окупације.

Стога, позивамо све истинске противнике издајничког режима и мондијалистичке окупације, да се придруже нашем делу. Да дигну свој глас и дају допринос супротстављању окупационом злу у свим његовим видовима.

Ступи у Акцију, победи окупацију!

Подвиг и борба!

Парола овогодишње „параде" срама је „породица". Дакле, реч је и потпуној хули и ругању србској породици, односно природном поимању породице, којем промотери изопачености супротстављају свој накарадни модел „породице", по којем би изопачене наказе усвајале и тровале децу.

Занимљиво је да су организатори „параде" срама у свом недавном саопштењу изјавили како ће њихова шетња бити у знаку подршке „побуњеним студентима и грађанима". Тело под називом „Студенти у блокади", које „руководи" протестима и блокадама, није се оградило од подршке изопачењака, те је претпоставка да је таква подршка и прихваћена. И то је још један доказ да нема никакве идеолошке разлике између руководства актуелних протеста и блокада и актуелног режима који већ дуже од деценију намеће и штити „параду" срама.

Насупрот и једнима и другима, дужност нас србских родољуба, је да се боримо за светао образ Србије и Београда.

За истинско буђење народа и ступање у борбу против издајничког режима и најезде туђинаца!

Подвиг и борба!

Национализам је увек био и увек ће бити неопходност за сваки истински народ. Национализам као истинска и неугасива љубав према својој нацији и спремност на непрестану борбу за ту нацију, за њен спас и препород. Али никако национализам који је сведен на пуку паролу, већ истински, делатни и интегрални национализам, који подразумева да се и лично држање, као и став према друштву, култури, политици... гради на светлим народним традицијама. Такав национализам, данас је преко потребан србском народу, јер наш народ и данас упорно разједају и уништавају безбожничке и интернационалистичке идеје и наопака схватања живота, народа и света. Само једна јака национална мисао, прожета ватреном вером у Христа, може србском народу донети ослобођење, препород и уједињење, и зато су храбри носиоци такве мисли данас најпотребнији србском народу. Стога:

Буди националиста!

Ступи у Акцију, победи окупацију!