„На Косову се бију војске србске за идеју небеску против идеје земаљске. На Косову су се бориле не само две војске, него и две идеје: европска против азијске, хришћанска против нехришћанске, идеја права против идеје силе. Лазарево Царство Небеско, то је идеја о слободи. Да се наша војска одмах покорила Султану и Антихристу, то би била победа земаљског царства над Небеским. Азијске војске тукле су се на томе пољу не за победу једног идеала, него за победу једне мрачне страсти. Они су били силни војници, али зато нису били хероји. – Хероизам, то је снага у којој ратује божанство добра против божанства зла, Бог против Сотоне, правда против неправде. Херојство и храброст нису једно исто: храброст може бити без херојства али херојство садржи у себи обоје: и храброст која је слепа сила природе, и идеју која је сила свесног и доброг генија.”

Јован Дучић 🇷🇸

Антисрбско медијско смеће под називом „Нова", у више наврата током претходних дана, известило је о недавном међународном националистичком конгресу у Санкт-Петербургу, који представља најзначајнији и највећи досадашњи скуп међу-националистичког повезивања и сарадње у Европи и свету, а на којем је учествовала и Србска Акција. Наравно, новинари овог таблоидног гласила из корпуса „Јунајтед медије", представљају овај велики скуп као скандалозан, као „симбиозу руског империјализма и европског фашизма".  Посебну пажњу посветили су и нашем покрету, износећи стандардне етикете уз низ неистина и полуистина. „Пецнули" су нас поводом тога што су на конгресу у Русији учествовали и мађарски националисти, међутим на ту тему смо се већ подробно изјаснили.

И „Новој" и њима сличном медијском смећу, на којем год да се налази спектру постојеће лажне дихотомије, поручијемо да су они, а не ми, ти који срамоте Србију, служећи систему мондијалистичке окупације. Док они за новац пишу глупости у које ни сами не верују, ми ћемо остати на путу идеализма. Путу служења Богу и роду и путу борбе за слободну, социјалну и националну Србију у хришћанској Европи слободних нација! Србију и Европу у којој неће бити места за медијски таблоидни кукољ попут „Информера" или „Нове".

Подвиг и борба! 😃

Навршило се тачно четврт века од кобне петооктобарске смене у Србији, када је лошу и антисрбску власт Слободана Милошевића заменила још гора и антисрбскија власт западних марионета.

Наиме, пошто се поверење према Милошевићу код највећег дела народа сасвим истопило, на сцену ступа антисрбска опозиција (од тада власт), која је за разлику од својих претходника била спремна да буде потпуно сервилна ционистима и атлантистима, то јест западним центрима моћи, уз чију помоћ је и дошла на власт. Иако је формални лидер ове штеточинске групације био Војислав Коштуница, њен фактички лидер био је Зоран Ђинђић, чији је режим постао синоним свега подмуклог и љигавог. Тешке крађе, корупција, сервилност према Бриселу и Вашинтону, антисрбска медијска хистерија, пропагирање моралног релативизма, унапређивање антикултурне деградације у медијском простору, изручивања Срба у Хаг и млакост према борби за србске интересе на Косову и Метохији, постали су елементи Ђинђићеве политике. Његов живот завршава се атентатом 2003. године, који је вероватно плод жеље његових ментора да се реше „истрошене крпе“, као и да се да повод за појачану репресију према свима који не верују у мондијалистичке догме. Његови наследници и доследни настављачи политике злокобног 5.10, јесу Александар Вучић, Ивица Дачић и остали водећи изроди актуелног режима, ма колико себе представљали другачијим. Духом петооктобарског преврата осењени су и актуелни лажни бунтовници који идеолошки нису ни у чему бољи од Александра Вучића. И управо тај позиционо-опозициони циркус, у којем постоји само персонални а не и идеолошки сукоб, сведочи о болести либералне демократије и њеног партијашког безобразја. Стога, наш пут подразумева не само борбу против антисрбског режима (прошлог, данашњег или будућег), већ и борбу против Система као механизма који прожима готово све данашње институције и који се налази у основи данашњег поретка. Слабости нас данашњих Срба, његова су храна и једино га свенародни подвиг и борба могу срушити! 😃

Акцију смо започели код храма Светог Саве, како бисмо скренули пажњу на чињеницу да су пошасти коцкања и клађења - дубоко антихришћанске, да су духовни канцер на телу данашње омладине, и да се као такве требају разобличавати и од стране наших архијереја и свештеника, чега данас нажалост има врло мало.
Кладионице и коцкарнице ничу готово у свакој улици, поред школа, у центрима градова и насеља, на периферијама у селима... У Србији данас има близу три хиљаде кладионица (од којих скоро свака садржи и коцкарницу), што је три пута више по глави становника него у Италији и пет пута више него у Великој Британији. Званични подаци показују да је у Србији више од три стотине хиљада зависника од коцкања. Притом, ни само клађење које представља - коцкање у нижем стадијуму, не треба уопште потценити, као ни тзв. онлајн коцкање као новитет који значајно утиче на повећање броја зависника од коцке.

Цео чланак 😃

Разни левичарски и либерални шљам, не смевши да устане у одбрану сопствене нације од атлантистичке окупације („jер то је фашизам"), исказује свој апстрактни „анти-империјализам" кроз подршку далекој Палестини и осуду Израела. Тај њихов лакрдијашки клише, смешан је пред чињеницом да су Палестинци у просеку много деснији од неког просечног системског десничара из Европе или САД, који је по мерилу антифа кловнова - „фашиста којег треба убити". Као и да би њихов радикални феминизам, подршка педерастији и остале гадости које заговарају, био жестоко санкционисан чак и од стране секуларног Фатаха, а да не говоримо шта би им урадио исламистички Хамас, који је баш међу Палестинцима у пострадалој Гази - кључни политички и идеолошки чинилац.

Такође, ма колико се бусао у антиционизам, лево-либерални накот о суштини истог појма нема. Јер да има, знао би да су његове сопствене идеологије (комунизам, анархизам, социјал-демократија...) плод ционистичке акције против хришћанске Европе и да је јудео-бољшевички терор над руским народом, био „Газа" много пре данашње Газе. Знао би да је данашња злочиначка држава Израел, својевремено створена деловањем међународног јеврејства, то јест снажним утицајем истог на западне демократије. И да се исто то међународно јеврејство, борило и бори се против Хришћанства и национализма као органских стубова одбране заједнице од духовног и физичког поробљавања и експлоатације. Као и да са циљем рушења тих стубова, ционисти измишљају, пласирају и подржавају лево-либералне идеологије, већ скоро два и по века.

Дакле, лево-либерални шарлатани, нисте ви никакви борци против ционизма, већ обична ционистичка пешадија задојена ционистичким отровима.

Смрт комуни, смрт ционизму! ❌

Подвиг и борба! 😃

„Вучићев режим стоји чврсто на 'путу европских интеграција' и агенди Светског економског форума у Давосу – односно оријентисан је ка ционистичко-атлантистичком Новом светском поретку (НСП). Атлантисти и ционисти су деценијски непријатељи србског народа, они су подстицали и наоружавали србске непријатеље 'Бошњаке', Шиптаре и Хрвате да воде ратове против Срба 90-их година. Они су бомбардовали Србију 1999, и Републику Србску 1994. и 1995. године. Они су финанисрали тзв. НВО сектор у Србији и параде изопачењака. Они су асистирали у тајкунизацији и пљачкашкој приватизацији Србије, они су укинули овлашћења Републици Србској прописана у Дејтону, отцепили Црну Гору и окупирали Косово и Метохију. Они континуирано раде на уништењу србског народа, србске државе и србске Цркве. Такви су дакле, савезници и покровитељи Александра Вучића и његовог режима. Иако се номинално 'напредњаци' представљају као суверенисти и патриоте, они заправо спроводе политику која Србију гура у загрљај наших непријатеља – политичког запада и Новог светског поретка. А највећи Вучићеви покровитељи и јесу западни политичари – Емануел Макрон председник Француске, Александар Сорош, син жидовско-америчког тајкуна Џорџа Сороша, као и председник Светског економског форума Клаус Шваб.”

Одломак из чланка „Александар Вучић – горки плодови тринаестогодишње владавине” из петог броја „Светла Истине”, часописа Зборашке Омладине – омладинског гнезда Србске Акције. 😃

(Часопис можете наручити путем мејла [email protected] или путем директних порука на нашем телеграм каналу по цени од 350 РСД)

Белгијски националистички покрет Nation, током протекле седмице био је изложен насиљу од стране белгијских власти. Наиме, „Бриселска служба за борбу против тероризма", привела је више активиста овог покрета уз упаде у станове и претресе, а све са бесмисленим образложењима и поводима. Након дугог испитивања, белгијски родољуби су пуштени, а сумња се да ће Nation бити стављен на листу „радикалних организација које треба забранити“. Прави узрок овог малтретирања, врло вероватно је недавно учешће овог покрета на међународном националистичком конгресу у Русији, где су се наши и њихови активисти и упознали. Наиме, разумљиво је и логично да ционистичка и атлантистичка врхушка у Бриселу, реагује бесно и панично, како на саму идеју повезивања европских националиста, тако и на њихов проруски став, односно свест да је Русија интегрални део (истинске) Европе, као и да је (у потенцијалу) контратежа атлантизму и мондијализму.

Србска Акција пружа пуну подршку белгијским друговима, уз уверење да ће из садашњих и будућих искушења и прогона изаћи још снажнији.

Живела Европа нација! 🏴‍☠️

Подвиг и борба! 😃

Nation u акцији: https://youtu.be/IpG63Oea0fw?si=MP_mAnBf4dk2jVy0

Већина србског народа у Србији лоше живи – то је чињеница. Све се више Срба и Србкиња жали како лоше живи и тога је нажалост све више и више. Жале се на лош систем, на лоше стање духа у народу, на одсуство морала и разумевања, љубави и саосећања, на пљачку и корупцију, на политичаре, државу и институције, па и на Цркву. Али исто тако, већина данашњих Срба и Србкиња, никако да се запитају, да ли можда прво сами себе треба да побољшају, да свој живот очисте од свега онога на шта се жале и критикују, да би онда све коначно могло да крене на боље? Заиста, систем у којем живимо је труо, власти су нам издајничке, као и оне пре њих, и то је тако скоро читав један век. Све горе наведене болести јесу широко распрострањене, али како бисмо променили све то, морамо прво да променимо основ свега тога – а то смо ми сами. „Будимо људи” је чувено гесло које је изрекао блаженопочивши патријарх србски Павле, а на које се мноштво нашег народа позива, али оно се треба схватити на прави начин. Он није рекао „будите људи”, као што би већина данашњих Срба рекла са циљем да укаже другима да требају да се мењају на боље, а искључујући себе из те тежње ка општем побољшању у нашем народу, већ „будимо људи”, што значи: будимо ми сами, полазећи од себе пре свега – прави људи, прави Срби, родољуби, прави верници, прави родитељи, прави радници, прави пример морала и честотости – доприносимо општем бољитку радећи на првом месту на побољшању себе. Шта би било када би макар половина нашег народа радила тако? Несумњиво би дошло до србског општенародног препорода, јер та половина надвладала би засигурно ону другу, и онда побеђује све оно што представља најчистије и најисправније идеале, које сваки Србин и Србкиња носе у својим срцима, макар то било и јако дубоко и скривено, али и то се да пробудити.

Дакле, шта чекаш? Почни од себе – тиме ћеш најбоље променити друге!

Подвиг и борба! 😃

Не смемо заборавити да су се реке крви србских јунака и мученика, пролиле у борби са Турцима, те следећи наше претке, поручујемо Турцима и Ердогану да их се не плашимо. Како је казао владика Његош - „просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница". И даље добро памтимо све наше славне битке и славне јунаке који су срушили некада велику и моћну османску државу. У нама тече иста крв, крв јунака са Косова поља, Мишара, Иванковца, Делиграда, Чегра, Љубића, Дубља, Грахова, Вучјег Дола, Фундине, Куманова... Стога, следимо дух својих предака, не дозволимо Турској повратак на Балкан! 😃

(Ускоро опширније)

Света Литургија није обична молитва, нити пуки црквени обичај. Она је сам живот Цркве, њено срце које куца и храни душу сваког хришћанина који у њој учествује. У њој се догађа највеће чудо: хлеб и вино постају Тело и Крв Господа Исуса Христа. То није симболика, већ реалност - Христос нам се стварно даје, да бисмо ми могли да живимо у Њему и Он у нама.

Свети Јован Златоусти учи да се у Литургији анђели и људи сабирају око престола Божијег. То значи да сваки пут када смо на Литургији, ми нисмо само у свом храму - ми смо у заједници са Небом. И како каже Свети Јустин Ћелијски: „Црква је тамо где је Литургија. Без Литургије нема ни Цркве. Литургија је њена суштина и њен живот... У Литургији се све сабира у Христу: и време и вечност, и живи и упокојени, и земља и небо.“ ☦️