Forwarded from "Ichan-Qal'a" davlat muzey-qo'riqxonasi (Rayhon)
⭐️“Khorezm travel guide” mobil ilovasi yaratildi
✅Urganch davlat universiteti Ijtimoiy-iqtisodiy fanlar fakulteti "Turizm" kafedrasi professor-o'qituvchilari tomonidan Xorazm viloyati Xiva va Bog‘ot tumanlarining tarixiy-madaniy yodgorliklar, mehmonxonalar, kafe va restoranlar, turistik marshrutlar to'g'risida axborot beruvchi va turli xizmatlarni jamlagan “Khorezm travel guide” deb nomlangan mobil ilova yaratildi.
📍Bugungi kunda ushbu mobil ilova Google play market platformasida qabul qilinishi uchun test jarayonida. Ushbu jarayon yakunlangandan keyin mobil ilovani platformadan to'g'ridan to'g'ri foydalanish uchun yuklab olish imkoniyati mavjud bo‘ladi.
📍Mobil ilovada Xorazm viloyatining asosiy turistik destinatsiyalari, aeroport va temir yo‘l vokzallari hamda xorijiy sayyohlar uchun mo‘ljallangan restoranlar haqida ma’lumotlar mavjud.
🌐 Web Sayt| Telegram| Facebook|Instagram|
✅Urganch davlat universiteti Ijtimoiy-iqtisodiy fanlar fakulteti "Turizm" kafedrasi professor-o'qituvchilari tomonidan Xorazm viloyati Xiva va Bog‘ot tumanlarining tarixiy-madaniy yodgorliklar, mehmonxonalar, kafe va restoranlar, turistik marshrutlar to'g'risida axborot beruvchi va turli xizmatlarni jamlagan “Khorezm travel guide” deb nomlangan mobil ilova yaratildi.
📍Bugungi kunda ushbu mobil ilova Google play market platformasida qabul qilinishi uchun test jarayonida. Ushbu jarayon yakunlangandan keyin mobil ilovani platformadan to'g'ridan to'g'ri foydalanish uchun yuklab olish imkoniyati mavjud bo‘ladi.
📍Mobil ilovada Xorazm viloyatining asosiy turistik destinatsiyalari, aeroport va temir yo‘l vokzallari hamda xorijiy sayyohlar uchun mo‘ljallangan restoranlar haqida ma’lumotlar mavjud.
🌐 Web Sayt| Telegram| Facebook|Instagram|
Forwarded from Kun.uz | Расмий канал
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ҳусанов трансфери: дунёнинг энг зўр мураббийини қутқариш ўзбек йигит зиммасига тушмоқда
Абдуқодир Ҳусановнинг «Ман Сити»га ўтиши ўзбек футболи тарихидаги энг катта воқеалардан бири. Ҳозиргача бирор футболчимиз дунёнинг энг зўр лигасида ўйнамаганди.
📹 YOUTUBE'ДА ТОМОША ҚИЛИНГ
Абдуқодир Ҳусановнинг «Ман Сити»га ўтиши ўзбек футболи тарихидаги энг катта воқеалардан бири. Ҳозиргача бирор футболчимиз дунёнинг энг зўр лигасида ўйнамаганди.
📹 YOUTUBE'ДА ТОМОША ҚИЛИНГ
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Хоразм тарихи хакида киска видео.
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Хоразмлик ота - оналарни болаларига айтадиган гапи мана шундай бўлади, тўғримасми? ☺️😍
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
⚡️ Rasman: Abduqodir Husanov — “Manchester Siti” futbolchisi!
Oʻzbekiston himoyachi klub bilan 2029-yilning yozigacha boʻlgan shartnomani imzoladi.
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
Oʻzbekiston himoyachi klub bilan 2029-yilning yozigacha boʻlgan shartnomani imzoladi.
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
Абдукодир Хусанов 😊
Гвардиола ўйиндан кейин Абдуқодирнинг дебюти ҳақида гапирди:
“Ҳусановга осон бўлмади. Биттагина жамоавий машғулотда қатнашди ва Палмер, Санчо, Жексон, Мадуэке каби футболчиларга қарши ўйнашига тўғри келди. Ёш футболчи учун табиий кўникиш жараёни. У тушиб олади. Футболчилар ва мухлислар уни қўллашди. Бундай ҳолатлар айниқса хулоса чиқариб олиш учун яхши имконият".
Гвардиола ўйиндан кейин Абдуқодирнинг дебюти ҳақида гапирди:
“Ҳусановга осон бўлмади. Биттагина жамоавий машғулотда қатнашди ва Палмер, Санчо, Жексон, Мадуэке каби футболчиларга қарши ўйнашига тўғри келди. Ёш футболчи учун табиий кўникиш жараёни. У тушиб олади. Футболчилар ва мухлислар уни қўллашди. Бундай ҳолатлар айниқса хулоса чиқариб олиш учун яхши имконият".
"Хоразм ва хоразмликлар" расмий канали
Photo
1-fevraldan “Dovut ota” chegara o‘tkazish punkti yuk avtomobillaridan tashqari barcha uchun 3 oyga yopiladi
Qozog‘istonning “Tajen” (O‘zbekistonning “Dovud ota”) chegara o‘tkazish punkti orqali shaxslar, yengil avtomobillar, avtobuslar hamda ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan oshmaydigan yuk avtomobillari harakati 2025-yil 1-fevral sanasidan boshlab 3 oy muddatga vaqtincha to‘xtatiladi.
Bunga sabab chegara o‘tkazish punktlarida ta’mirlash va jihozlash ishlari olib borilishidir.
Ushbu davr mobaynida “Tajen” (Qozog‘iston) – “Dovut ota” (O‘zbekiston) chegara o‘tkazish punktlari orqali harakatlanuvchi shaxslar, yengil avtomobillar, avtobuslar hamda ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan oshmaydigan yuk avtomobillari “Yallama”, "Zangiota (Navoiy chegara bojxona posti)", “Oq oltin” va “Malik” o‘tkazish punktlari orqali harakatlanishlari mumkin.
Ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan ortiq bo‘lgan yuk avtomobillarining “Tajen” (Qozog‘iston) – “Dovut ota” (O‘zbekiston) chegara o‘tkazish punkti orqali harakati uzluksiz davom ettiriladi.
Qozog‘istonning “Tajen” (O‘zbekistonning “Dovud ota”) chegara o‘tkazish punkti orqali shaxslar, yengil avtomobillar, avtobuslar hamda ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan oshmaydigan yuk avtomobillari harakati 2025-yil 1-fevral sanasidan boshlab 3 oy muddatga vaqtincha to‘xtatiladi.
Bunga sabab chegara o‘tkazish punktlarida ta’mirlash va jihozlash ishlari olib borilishidir.
Ushbu davr mobaynida “Tajen” (Qozog‘iston) – “Dovut ota” (O‘zbekiston) chegara o‘tkazish punktlari orqali harakatlanuvchi shaxslar, yengil avtomobillar, avtobuslar hamda ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan oshmaydigan yuk avtomobillari “Yallama”, "Zangiota (Navoiy chegara bojxona posti)", “Oq oltin” va “Malik” o‘tkazish punktlari orqali harakatlanishlari mumkin.
Ruxsat etilgan to‘liq vazni 3,5 tonnadan ortiq bo‘lgan yuk avtomobillarining “Tajen” (Qozog‘iston) – “Dovut ota” (O‘zbekiston) chegara o‘tkazish punkti orqali harakati uzluksiz davom ettiriladi.
Telegram
O'zbekiston Respublikasi Davlat bojxona qo'mitasining rasmiy axborot kanali
Диққат, эълон!
Ҳурматли фуқаролар, ташувчилар ва ташқи иқтисодий фаолият иштирокчилари!
Қозоғистон Республикасининг “Тажен” (Ўзбекистон Республикасининг “Довуд ота”) чегара ўтказиш пункти орқали шахслар, енгил автомобиллар, автобуслар ҳамда рухсат этилган…
Ҳурматли фуқаролар, ташувчилар ва ташқи иқтисодий фаолият иштирокчилари!
Қозоғистон Республикасининг “Тажен” (Ўзбекистон Республикасининг “Довуд ота”) чегара ўтказиш пункти орқали шахслар, енгил автомобиллар, автобуслар ҳамда рухсат этилган…
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Отажон Худайшукуровдан олтинга тенг сўзлар☝️💂♂
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
Forwarded from Futbol TV MTRK
Qadrli futbol muxlislari birozdan so‘ng, soat 16:20dan boshlab "Futbol" TVda "Bizning futbol" ko‘rsatuvi efirga uzatiladi. Dasturda Superligaga qaytgan "Xorazm" jamoasiga oid ko‘plab savollarga javob olishingiz mumkin. Mehmon "Xorazm" klubi bosh direktori Ro‘zimboy Ahmedov bo‘ladi.
📲 https://www.tg-me.com/futboltvntrc
📲 https://www.tg-me.com/futboltvntrc
Bugun Qoraqalpog‘iston Respublikasi, Xorazm viloyati, Navoiy viloyati cho‘l hududlarida va Farg‘ona vodiysi viloyatlari ayrim joylarida biroz yog‘ingarchilik (yomg‘ir, qor) bo‘lishi mumkin. Harorat 5-10 daraja iliq bo‘ladi — “O‘zgidromet”
ДИККАТ ДИККАТ ХУРМАТЛИ ТАШКИЛОТ РАХБАРЛАР ДЎСТЛАР КАДРДОНЛАР
ЭРТАГА 17 ФЕВРАЛЬ УРГАНЧ ШАХАР ПАРК ИЧИДАГИ ЁШЛАР МАРКАЗИДА СОАТ 10-00 да ИМКОНИЯТИ ЧЕКЛАНГАН НОГИРОНЛАР ҚЎЛ МЕХНАТИ ЯРМАРКАСИ БЎЛИБ ЎТАДИ
БАРЧАНГИЗНИ ТАКЛИФ КИЛАМИЗ
ЯРМАРКАМИЗГА ЧИКАДИГАН СОТИЛАДИГАН ТОВАРЛАРДАН ТУШГАН ПУЛЛАР НОГИРОН ХУНАРМАНДЛАРИМНИ ДОРИ ДАРМОНИГА РУЗГОРИГА БИРОЗ ЁРДАМ БЎЛАДИ
БАРЧАНГИЗНИ КУТИБ КОЛАМИЗ.
Тома тома кўл бўлур хайрли ишда ўз хиссангизни қўшиб савобли ишда шерик бўлинг.
ЭРТАГА 17 ФЕВРАЛЬ УРГАНЧ ШАХАР ПАРК ИЧИДАГИ ЁШЛАР МАРКАЗИДА СОАТ 10-00 да ИМКОНИЯТИ ЧЕКЛАНГАН НОГИРОНЛАР ҚЎЛ МЕХНАТИ ЯРМАРКАСИ БЎЛИБ ЎТАДИ
БАРЧАНГИЗНИ ТАКЛИФ КИЛАМИЗ
ЯРМАРКАМИЗГА ЧИКАДИГАН СОТИЛАДИГАН ТОВАРЛАРДАН ТУШГАН ПУЛЛАР НОГИРОН ХУНАРМАНДЛАРИМНИ ДОРИ ДАРМОНИГА РУЗГОРИГА БИРОЗ ЁРДАМ БЎЛАДИ
БАРЧАНГИЗНИ КУТИБ КОЛАМИЗ.
Тома тома кўл бўлур хайрли ишда ўз хиссангизни қўшиб савобли ишда шерик бўлинг.
Forwarded from XORAZM PFC | Rasmiy kanali
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
"Хоразм ва хоразмликлар" расмий канали
Photo
#Устюртда_топилган_Маугли.
Унинг кейинги ҳаёти нима бўлган?
1957 йилда бир гуруҳ геологлар вертолётдан бўриларни отиб ташлаш учун Устюрт саҳросига (Туркманистон билан Қорақалпоғистоннинг чегарасида, Сариқамиш кўли атрофларида) овга чиқади. Геологлар бўри тўдасига қувиб етиб олади, аммо, қочаётган ҳайвонлар орасида тахминан беш ёшли боланинг югуриб кетаётганини кўриб ҳайратдан қотиб қолади. Бола ҳам бўрилар билан бирга осмондаги душмандан қочиб қутулишга ҳаракат қилар эди.
Одамлар болани ҳар томонлама қутқаришга қарор қилишади ва барча бўриларни отиб ташлаб, вертолётни ерга қўндириб, болани ушлашга ҳаракат қилишади. Лекин уларга болани тутиш осонга тушмайди. Бола худди бўри боласи каби ириллаб яқинлаганни тишлаб, тепар эди. Геологлар амаллаб тутиб уни биринчи навбатда, шифокорларга етказишади. Кичкина боланинг бўрилар орасига қандай қилиб тушиб қолгани ва унинг ота-онаси ким бўлгани номаълум эди. Касалхонада унга олигофрения ташхиси қўйилади ва Тошовуз руҳий касалликлар шифохонасига ётқизилади.
Бундан кейин унинг учун одамлар турмушига кўникиш каби жуда қийин ва фожиали турмуш бошланди. Болага Жума Жумаев деб исм қўйилиб, инсоний одатлар ўргатила бошлайди. Жума тўрт оёқлаб бўрига ўхшаб ҳаракат қилар эди, шу боис тиззалари ва кафтларида қадоқлар пайдо бўлди.
У аста-секин юришни, ичишни ва овқатланишни, кейинроқ тишларини ювишни, сочларини тарашни, ҳожатхонадан фойдаланишни ва ҳаттоки шахмат ўйнашни ҳам ўрганди. Баъзи шифокор-аёллар кичкина болага раҳми келиб, уйларидан ҳар хил пишириқлар олиб келиб, овқатлантириб турди, кийимларини ювишди.
Ўн беш ёшида Жума ёзишни, ўқишни ва ҳатто бўрилар билан қандай яшаганлигини айтиб беришни ўрганди. Жуманинг сўзларига кўра, бўрилар унга одамлар каби муносабатда бўлишган, унга озиқ-овқат ва бошпана беришган, одамлар эса аксинча унинг “оиласини“ вайрон қилиб, ваҳшийлар каби муносабатда бўлган. У одамлар онасини, отасини, ака-ука ва опа-сингилларини (бўриларни) ўлдиришганини кўзларида ёш билан айтиб, бармоғи билан осмонга ишора қилган, яъни юқоридан отиб ўлдиришганини тушунтирган.
Бундан кейин Жумани бир касалхонадан иккинчисига тинмасдан кўчириб туришди. У Тошовуздан Ашхободга, сўнг Ашхобод яқинидаги тоғлар орасидаги Калининский қишлоғига кўчиб ўтди. Бу ерда, тоғлар орасида моховлар ҳам сақланар эди. У, шунингдек, уран кони билан танилган Қизилқоя (Красноводск вилояти)га ҳам юборилди. Шу вақтларда туркманистонлик кинорежиссёрлар бу даҳшатли жой ҳақида гапиришга ҳаракат қилишди, аммо уларга бундай қилиш тақиқланди.
90-йилларнинг бошларида оммавий ахборот воситаларида туркманистонлик Маугли ҳақида маълумот пайдо бўлгандан сўнг Москвадан “Московский комсомолец“ газетаси, “Огонёк“ журнали каби йирик нашрларнинг журналистлари у ҳақида материал тайёрлаш учун Туркманистонга ташриф буюрди. Шу вақтда ОРТнинг “Взгляд” дастурининг бошловчиси Влад Листьев Жума Жумаев ҳақида кўрсатув тайёрлаб, унинг машҳурлигини янада оширди.
Келган журналистлар Жумани ҳайвонот боғига олиб бориб, қафасда ўтирган бўриларни кўрсатишар эди. Влад Листьевнинг сўзларига кўра, Жума қафасдаги бўриларни кўрганда жуда ҳаяжонланган ва узоқ вақтгача гапира олмай, бўрилар қафасига киришга жон-жаҳди билан уринган.
1992 йилда Жумани Ашхободга олиб келганида, унга режиссёр Булат Мансуров онасининг расмини чизишни илтимос қилади. Аммо Жумаев бўрини чизарди. Жума ёмон гапирганига қарамай, унга нима дейилганини жуда яхши тушунган. Мансуров унга: “Жума, бу бўри“ деса, у шунчаки жилмайиб қўйиб, кўзларида ёш билан “Бу – онам” деб жавоб берган.
Ушбу суҳбатдан кейин режиссёр Булат Мансуров “Туркман Мауглиси” номли фильмни суратга олишга қарор қилади, лекин бирнеча материаллар олгандан кейин унга тақиқ қўйилади.
Жума 37 ёшида паспорт ва нафақага чиқиш ҳуқуқини олади, лекин у умрининг охиригача руҳий касалликлар шифохонасидан чиқа олмайди.
Унинг кейинги ҳаёти нима бўлган?
1957 йилда бир гуруҳ геологлар вертолётдан бўриларни отиб ташлаш учун Устюрт саҳросига (Туркманистон билан Қорақалпоғистоннинг чегарасида, Сариқамиш кўли атрофларида) овга чиқади. Геологлар бўри тўдасига қувиб етиб олади, аммо, қочаётган ҳайвонлар орасида тахминан беш ёшли боланинг югуриб кетаётганини кўриб ҳайратдан қотиб қолади. Бола ҳам бўрилар билан бирга осмондаги душмандан қочиб қутулишга ҳаракат қилар эди.
Одамлар болани ҳар томонлама қутқаришга қарор қилишади ва барча бўриларни отиб ташлаб, вертолётни ерга қўндириб, болани ушлашга ҳаракат қилишади. Лекин уларга болани тутиш осонга тушмайди. Бола худди бўри боласи каби ириллаб яқинлаганни тишлаб, тепар эди. Геологлар амаллаб тутиб уни биринчи навбатда, шифокорларга етказишади. Кичкина боланинг бўрилар орасига қандай қилиб тушиб қолгани ва унинг ота-онаси ким бўлгани номаълум эди. Касалхонада унга олигофрения ташхиси қўйилади ва Тошовуз руҳий касалликлар шифохонасига ётқизилади.
Бундан кейин унинг учун одамлар турмушига кўникиш каби жуда қийин ва фожиали турмуш бошланди. Болага Жума Жумаев деб исм қўйилиб, инсоний одатлар ўргатила бошлайди. Жума тўрт оёқлаб бўрига ўхшаб ҳаракат қилар эди, шу боис тиззалари ва кафтларида қадоқлар пайдо бўлди.
У аста-секин юришни, ичишни ва овқатланишни, кейинроқ тишларини ювишни, сочларини тарашни, ҳожатхонадан фойдаланишни ва ҳаттоки шахмат ўйнашни ҳам ўрганди. Баъзи шифокор-аёллар кичкина болага раҳми келиб, уйларидан ҳар хил пишириқлар олиб келиб, овқатлантириб турди, кийимларини ювишди.
Ўн беш ёшида Жума ёзишни, ўқишни ва ҳатто бўрилар билан қандай яшаганлигини айтиб беришни ўрганди. Жуманинг сўзларига кўра, бўрилар унга одамлар каби муносабатда бўлишган, унга озиқ-овқат ва бошпана беришган, одамлар эса аксинча унинг “оиласини“ вайрон қилиб, ваҳшийлар каби муносабатда бўлган. У одамлар онасини, отасини, ака-ука ва опа-сингилларини (бўриларни) ўлдиришганини кўзларида ёш билан айтиб, бармоғи билан осмонга ишора қилган, яъни юқоридан отиб ўлдиришганини тушунтирган.
Бундан кейин Жумани бир касалхонадан иккинчисига тинмасдан кўчириб туришди. У Тошовуздан Ашхободга, сўнг Ашхобод яқинидаги тоғлар орасидаги Калининский қишлоғига кўчиб ўтди. Бу ерда, тоғлар орасида моховлар ҳам сақланар эди. У, шунингдек, уран кони билан танилган Қизилқоя (Красноводск вилояти)га ҳам юборилди. Шу вақтларда туркманистонлик кинорежиссёрлар бу даҳшатли жой ҳақида гапиришга ҳаракат қилишди, аммо уларга бундай қилиш тақиқланди.
90-йилларнинг бошларида оммавий ахборот воситаларида туркманистонлик Маугли ҳақида маълумот пайдо бўлгандан сўнг Москвадан “Московский комсомолец“ газетаси, “Огонёк“ журнали каби йирик нашрларнинг журналистлари у ҳақида материал тайёрлаш учун Туркманистонга ташриф буюрди. Шу вақтда ОРТнинг “Взгляд” дастурининг бошловчиси Влад Листьев Жума Жумаев ҳақида кўрсатув тайёрлаб, унинг машҳурлигини янада оширди.
Келган журналистлар Жумани ҳайвонот боғига олиб бориб, қафасда ўтирган бўриларни кўрсатишар эди. Влад Листьевнинг сўзларига кўра, Жума қафасдаги бўриларни кўрганда жуда ҳаяжонланган ва узоқ вақтгача гапира олмай, бўрилар қафасига киришга жон-жаҳди билан уринган.
1992 йилда Жумани Ашхободга олиб келганида, унга режиссёр Булат Мансуров онасининг расмини чизишни илтимос қилади. Аммо Жумаев бўрини чизарди. Жума ёмон гапирганига қарамай, унга нима дейилганини жуда яхши тушунган. Мансуров унга: “Жума, бу бўри“ деса, у шунчаки жилмайиб қўйиб, кўзларида ёш билан “Бу – онам” деб жавоб берган.
Ушбу суҳбатдан кейин режиссёр Булат Мансуров “Туркман Мауглиси” номли фильмни суратга олишга қарор қилади, лекин бирнеча материаллар олгандан кейин унга тақиқ қўйилади.
Жума 37 ёшида паспорт ва нафақага чиқиш ҳуқуқини олади, лекин у умрининг охиригача руҳий касалликлар шифохонасидан чиқа олмайди.
"Хоразм ва хоразмликлар" расмий канали
Photo
Жуманинг навбатдаги жойи, аввалги уран конларида жойлашган Красноводскдан 300 километр узоқликдаги Қизилқоя тумани руҳий касалликлар шифохонаси бўлди. Бу жойда нурланиш кучли эди. Москвадан келган психиатр шифокор шахсан ўзи нурланиш бор-йўқлигини текшириш учун шахталарнинг бирига тушади, лекин шундан кейинги қолган 3 йил умрини ўзи шифохонада ўтказади.
Касалхонанинг янги бош шифокори лавозимига тайинланган Мишенко Владимир Панфилович ўз хизматини биринчи навбатда шифохона жойлашган бутун ҳудудни дозиметр билан ўлчашдан бошлаган. Кейин у ўз беморлари учун хавфсиз янги жойдан шифохона излашни талаб қилади. Лекин, кўп ўтмай у ҳам сирли равишда ўлим топади.
Сўнг Жума махсус мактаб-интернатга ўтказилади. Журналистларнинг охирги интервьюси 1996 йилда бўлиб ўтган, шундан кейин касалхона эшиклари ҳамма учун батамом ёпилади ва Жума ҳақидаги маълумотлар тўлиқ махфий бўлиб қолади. Унинг кейинги ҳаёти қандай кечгани қоронғу. Қачон ва қандай шароитда вафот этгани номаълум. Шуни таъкидлаш керакки, Жума дунёдаги бошқа Мауглиларга нисбатан кўпроқ умр кўрди. Бошқалар 40 ёшгача ҳаёт бўлган бўлса, Жума тахминан 50 йил яшаган. Лекин, у бўрилар билан тахминан 5 йил ва одамлар билан 40 йилдан ортиқ яшаганига қарамай, одамлар жамиятини тушуна олмасдан кетди. Жума Жумаев феномени фан учун ҳам янги кашфиёт бўлди. Унинг исми илмий адабиётларга ҳам киритилди.
– Устюртдаги Мауглини, яъни Жумани Қорақалпоғистон ҳудудида, яъни Сариқамиш кўли атрофларида тутган, — дейди қорақалпоғистонлик ёзувчи Ўмирбай Ўтеўлиев. – Мен Устюртдаги чўпонлардан бу воқеани кўп эшитганман. Бўриларда жуда кўп каромат бор.
*Суратда – Жума Жумаев. 1990 йил бошлари. Қизилқоя руҳий касалликлар шифохонаси. Туркманистон.
Суратни “Родина” журнали мухбири Юрий Козирев олган.
Есимхон Қаноатов, ЎзА
Касалхонанинг янги бош шифокори лавозимига тайинланган Мишенко Владимир Панфилович ўз хизматини биринчи навбатда шифохона жойлашган бутун ҳудудни дозиметр билан ўлчашдан бошлаган. Кейин у ўз беморлари учун хавфсиз янги жойдан шифохона излашни талаб қилади. Лекин, кўп ўтмай у ҳам сирли равишда ўлим топади.
Сўнг Жума махсус мактаб-интернатга ўтказилади. Журналистларнинг охирги интервьюси 1996 йилда бўлиб ўтган, шундан кейин касалхона эшиклари ҳамма учун батамом ёпилади ва Жума ҳақидаги маълумотлар тўлиқ махфий бўлиб қолади. Унинг кейинги ҳаёти қандай кечгани қоронғу. Қачон ва қандай шароитда вафот этгани номаълум. Шуни таъкидлаш керакки, Жума дунёдаги бошқа Мауглиларга нисбатан кўпроқ умр кўрди. Бошқалар 40 ёшгача ҳаёт бўлган бўлса, Жума тахминан 50 йил яшаган. Лекин, у бўрилар билан тахминан 5 йил ва одамлар билан 40 йилдан ортиқ яшаганига қарамай, одамлар жамиятини тушуна олмасдан кетди. Жума Жумаев феномени фан учун ҳам янги кашфиёт бўлди. Унинг исми илмий адабиётларга ҳам киритилди.
– Устюртдаги Мауглини, яъни Жумани Қорақалпоғистон ҳудудида, яъни Сариқамиш кўли атрофларида тутган, — дейди қорақалпоғистонлик ёзувчи Ўмирбай Ўтеўлиев. – Мен Устюртдаги чўпонлардан бу воқеани кўп эшитганман. Бўриларда жуда кўп каромат бор.
*Суратда – Жума Жумаев. 1990 йил бошлари. Қизилқоя руҳий касалликлар шифохонаси. Туркманистон.
Суратни “Родина” журнали мухбири Юрий Козирев олган.
Есимхон Қаноатов, ЎзА
Forwarded from Daryo — LIVE
Xorazmda ota o‘z o‘g‘lini uyida saqlab kelayotgan ov quroli bilan qasddan otib o‘ldirdi.
Shuningdek, kelini va nevarasiga ham o‘q uzib, og‘ir jarohat yetkazgan.
@daryo_live
Shuningdek, kelini va nevarasiga ham o‘q uzib, og‘ir jarohat yetkazgan.
@daryo_live
Forwarded from Xushnudbek.uz
Рамазон муборак азиз хоразмликлар.🤲💂♂
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar
⭕️ Facebook: https://www.facebook.com/groups/khorezmian
⭕️ YouTube : https://youtube.com/channel/UC931hskiyMGUwdVSd9_Yiuw
⭕️ Instagram : http://www.instagram.com/xorazm_va_xorazmliklar