Шу пост остига ўзингиз эшитган конспирология назариялардан ёзиб кетинг. Диний, сиёсий, илмий фарқи йўқ барчасини ёзишингиз мумкин.
Forwarded from Übermensch | Mening Versiyam
Victim Mentality yoki Victim Complexning Psixologik va Ijtimoiy Jihatlari
Victim mentality (jabrlanuvchi mentaliteti) yoki victim complex (jabrlanuvchi kompleksi) – insonning hayotdagi qiyinchiliklarni doimiy ravishda tashqi omillar yoki boshqalarning harakatlari bilan izohlashga moyilligidir. Bunday shaxs muammolarining sababini o‘zidan emas, balki tashqi dunyodan izlaydi, o‘z harakatlari va qarorlarining natijalarini inkor etadi.
Tashqi omillarga ayblash odati bilan yashovchi insonlar har qanday muvaffaqiyatsizlik yoki og‘ir vaziyatni o‘zlarining xatti-harakatlariga emas, balki atrofdagilar yoki sharoitlarning adolatsizligiga bog‘lashadi. Masalan, ish joyida o‘sishga erishmagan kishi buni rahbarlarning subyektiv qarorlari yoki hamkasblarning fitnasi bilan izohlashi mumkin, garchi asl sabab o‘z ustida ishlamaslik yoki yetarli bilim va tajribaga ega bo‘lmaslik bo‘lsa ham. Bunday yondashuv insonni beqaror ruhiy holatga solib, doimiy norozilik kayfiyatida bo‘lishiga sabab bo‘ladi.
Boshqalarning hamdardligiga ehtiyoj sezish va o‘z muammolarini ularga yuklash victim mentalityga ega insonlar uchun odatiy hol hisoblanadi. Ular ko‘pincha boshqalarning e’tiborini tortish maqsadida o‘zlarini haddan tashqari jabrlanuvchi sifatida ko‘rsatishadi. Bu holat ba’zan "emotsional shantaj" shaklida namoyon bo‘lib, odamlar atrofdagilarni o‘z ayanchli ahvoli orqali boshqarishga harakat qilishadi.
Victim mentalityning shakllanishida bolalik davridagi travmatik tajribalar muhim rol o‘ynaydi. Bolalikda qattiq tanqid yoki e’tiborsizlikka uchragan shaxslar kattaligida muammolar oldida ojiz qolish hissini shakllantiradi. Bu esa ularning o‘z harakatlarini tahlil qilish o‘rniga, boshqalarning aybini qidirishiga olib keladi. Shuningdek, past o‘z-o‘zini hurmat qilish bilan bog‘liq holatlar ham victim mentality rivojlanishiga sabab bo‘ladi. O‘ziga ishonchsiz shaxslar qobiliyatlariga shubha bilan qaraydi va o‘z muvaffaqiyatsizliklarini tashqi dunyo bilan bog‘lash orqali o‘zlarini oqlashga harakat qilishadi.
Doimiy jabrlanuvchilik pozitsiyasini egallagan insonlar shaxslararo munosabatlarda jiddiy muammolarga duch kelishadi. Ular muammolar yechimini izlash o‘rniga, atrofdagilarning tushunmovchiligidan shikoyat qilishadi. Bu esa oilaviy, do‘stlik va ishdagi munosabatlarni buzib, insonni yanada izolyatsiyaga olib boradi.
Victim mentalitydan qutulish uchun avvalo inson o‘z fikrlash tarzini anglash va noto‘g‘ri xulosalarni tan olishga intilishi lozim. Kundalik hayotda o‘zini jabrlanuvchi sifatida ko‘rsatish odatini kuzatib borish va bu holatga nima sabab bo‘layotganini tushunish foydali bo‘lishi mumkin. Har qanday vaziyatda o‘z hissasini tan olish muhim ahamiyatga ega. Shuningdek, chuqur shakllangan victim mentalityni bartaraf etishda professional psixoterapiya, xususan, kognitiv xatti-harakat terapiyasi (CBT) samarali bo‘lishi mumkin.
Victim mentality shaxsiy rivojlanishga to‘sqinlik qilib, inson hayotining turli jabhalariga salbiy ta’sir ko‘rsatadi. Biroq, mas’uliyatni qabul qilish, fikrlash tarzini o‘zgartirish va kerak bo‘lsa, psixologik yordam olish orqali bu holatdan chiqish mumkin.
Victim mentality (jabrlanuvchi mentaliteti) yoki victim complex (jabrlanuvchi kompleksi) – insonning hayotdagi qiyinchiliklarni doimiy ravishda tashqi omillar yoki boshqalarning harakatlari bilan izohlashga moyilligidir. Bunday shaxs muammolarining sababini o‘zidan emas, balki tashqi dunyodan izlaydi, o‘z harakatlari va qarorlarining natijalarini inkor etadi.
Tashqi omillarga ayblash odati bilan yashovchi insonlar har qanday muvaffaqiyatsizlik yoki og‘ir vaziyatni o‘zlarining xatti-harakatlariga emas, balki atrofdagilar yoki sharoitlarning adolatsizligiga bog‘lashadi. Masalan, ish joyida o‘sishga erishmagan kishi buni rahbarlarning subyektiv qarorlari yoki hamkasblarning fitnasi bilan izohlashi mumkin, garchi asl sabab o‘z ustida ishlamaslik yoki yetarli bilim va tajribaga ega bo‘lmaslik bo‘lsa ham. Bunday yondashuv insonni beqaror ruhiy holatga solib, doimiy norozilik kayfiyatida bo‘lishiga sabab bo‘ladi.
Boshqalarning hamdardligiga ehtiyoj sezish va o‘z muammolarini ularga yuklash victim mentalityga ega insonlar uchun odatiy hol hisoblanadi. Ular ko‘pincha boshqalarning e’tiborini tortish maqsadida o‘zlarini haddan tashqari jabrlanuvchi sifatida ko‘rsatishadi. Bu holat ba’zan "emotsional shantaj" shaklida namoyon bo‘lib, odamlar atrofdagilarni o‘z ayanchli ahvoli orqali boshqarishga harakat qilishadi.
Victim mentalityning shakllanishida bolalik davridagi travmatik tajribalar muhim rol o‘ynaydi. Bolalikda qattiq tanqid yoki e’tiborsizlikka uchragan shaxslar kattaligida muammolar oldida ojiz qolish hissini shakllantiradi. Bu esa ularning o‘z harakatlarini tahlil qilish o‘rniga, boshqalarning aybini qidirishiga olib keladi. Shuningdek, past o‘z-o‘zini hurmat qilish bilan bog‘liq holatlar ham victim mentality rivojlanishiga sabab bo‘ladi. O‘ziga ishonchsiz shaxslar qobiliyatlariga shubha bilan qaraydi va o‘z muvaffaqiyatsizliklarini tashqi dunyo bilan bog‘lash orqali o‘zlarini oqlashga harakat qilishadi.
Doimiy jabrlanuvchilik pozitsiyasini egallagan insonlar shaxslararo munosabatlarda jiddiy muammolarga duch kelishadi. Ular muammolar yechimini izlash o‘rniga, atrofdagilarning tushunmovchiligidan shikoyat qilishadi. Bu esa oilaviy, do‘stlik va ishdagi munosabatlarni buzib, insonni yanada izolyatsiyaga olib boradi.
Victim mentalitydan qutulish uchun avvalo inson o‘z fikrlash tarzini anglash va noto‘g‘ri xulosalarni tan olishga intilishi lozim. Kundalik hayotda o‘zini jabrlanuvchi sifatida ko‘rsatish odatini kuzatib borish va bu holatga nima sabab bo‘layotganini tushunish foydali bo‘lishi mumkin. Har qanday vaziyatda o‘z hissasini tan olish muhim ahamiyatga ega. Shuningdek, chuqur shakllangan victim mentalityni bartaraf etishda professional psixoterapiya, xususan, kognitiv xatti-harakat terapiyasi (CBT) samarali bo‘lishi mumkin.
Victim mentality shaxsiy rivojlanishga to‘sqinlik qilib, inson hayotining turli jabhalariga salbiy ta’sir ko‘rsatadi. Biroq, mas’uliyatni qabul qilish, fikrlash tarzini o‘zgartirish va kerak bo‘lsa, psixologik yordam olish orqali bu holatdan chiqish mumkin.
Йўқдан яратиш
Баъзида иш билан танишларим миясидаги, хаёлларидаги орзуларидаги йўқ нарсани яратиб беришни сўраб келиб қолишади. Бу одамларнинг мақсади нима? Нимани хоҳлайди? Қандай иш юритишни, ғояни қандай реализация қилишни билишмаса нима учун хаёл суришади? Ўз мақсадлари ва белгиланган умидлари бўлмаса нима учун одамни вақтини олишади? Яна буларнинг олдиндан "подходи" ҳам тайёр. Одам чарчаб кетади бунақа ноаниқликлардан. Ўзингни ақлинг бўлмаса, пул сарфлагинг келмаса, ҳамма ишинг текинга битишини хоҳласанг қандай инсонсан сен? Ҳеч бўлмаса одам ўзи нима қилаётганини, ғояси нима эканлигини билиб олиши керак.
Мутахассисга мурожаат қилганингда мутахассис консультатив марказ эмас ёки мотиватор эмаслигини тушуниб келиш керак. Мутахассис аниқ муаммо устида ечим излайди, мавҳум ва йўқ нарсалар устида бош қотирмайди. Мутахассис лойиҳани реализация қилиб бериши мумкин, аммо йўқ лойиҳани яратиб бермайди. Бунақа даражада аҳмоқ бўлманг. Ярим куним аҳмоқона ғояларни қоғозга тушириш билан ўтиб кетди, аммо қоғозга ҳеч нарса ёзилмади. Чунки реализация қилинадиган нарсанинг ўзи йўқ.
Баъзида иш билан танишларим миясидаги, хаёлларидаги орзуларидаги йўқ нарсани яратиб беришни сўраб келиб қолишади. Бу одамларнинг мақсади нима? Нимани хоҳлайди? Қандай иш юритишни, ғояни қандай реализация қилишни билишмаса нима учун хаёл суришади? Ўз мақсадлари ва белгиланган умидлари бўлмаса нима учун одамни вақтини олишади? Яна буларнинг олдиндан "подходи" ҳам тайёр. Одам чарчаб кетади бунақа ноаниқликлардан. Ўзингни ақлинг бўлмаса, пул сарфлагинг келмаса, ҳамма ишинг текинга битишини хоҳласанг қандай инсонсан сен? Ҳеч бўлмаса одам ўзи нима қилаётганини, ғояси нима эканлигини билиб олиши керак.
Мутахассисга мурожаат қилганингда мутахассис консультатив марказ эмас ёки мотиватор эмаслигини тушуниб келиш керак. Мутахассис аниқ муаммо устида ечим излайди, мавҳум ва йўқ нарсалар устида бош қотирмайди. Мутахассис лойиҳани реализация қилиб бериши мумкин, аммо йўқ лойиҳани яратиб бермайди. Бунақа даражада аҳмоқ бўлманг. Ярим куним аҳмоқона ғояларни қоғозга тушириш билан ўтиб кетди, аммо қоғозга ҳеч нарса ёзилмади. Чунки реализация қилинадиган нарсанинг ўзи йўқ.
Ҳарбий ҳазиллар сирасига қуйидагини мисол келтириш мумкин. АҚШ II жаҳон уруши даврида Нагасаки ва Хирошима шаҳарларига ташлаган атом бомбасининг номи MOAB яъни Mother of All Bombs бўлган. Шу бомбага жавобан СССР MOABдан 4 карра қудратли бўлган FOAB яъни Father of All Bombsни яратган. Худди, “сизларда “онаси” бўлса бизда “отаси” бор” дегандек.
Агар “кимсасиз оролга жўнатамиз, ўзинг билан энг керакли 3 та китобни олишинг мумкин”, - дейишса, эҳтиосларга берилиб диний, бадиий ва шеърий китобларни олиб юрманг. Кимсасиз оролда сизга керакли бўладиган китоблар:
1. Аграр хўжаликда ўсимликларни кўпайтириш бўйича қўлланма;
2. Биринчи тиббий ёрдам кўрсатиш бўйича қўлланма
3. Ёғоч қайиқ ясаш ва яшил энергетика бўйича қўлланма бўлади
1. Аграр хўжаликда ўсимликларни кўпайтириш бўйича қўлланма;
2. Биринчи тиббий ёрдам кўрсатиш бўйича қўлланма
3. Ёғоч қайиқ ясаш ва яшил энергетика бўйича қўлланма бўлади
Африкада бир қабила сардорининг 36 та фарзанди бор экан. Худо яна фарзанд берган экан 37-фарзанди оқ танли бўлиб туғилибди. Одам уйига кириб роса ўйлабди. Қараса ўша қабила яқинида черков бор экан ва шу черков роҳиби оқ танли экан. Қўлига қуролни олиб тўғри роҳибни олдига борибди. Роҳибга тўппончани тираб “Тўғрисини айт, мени хотинимни сен йўлдан урдингми?”, - дебди. Роҳиб ҳам ҳайрон бўлиб: “Бўтам нега ундай деяпсан?”,-деб сўрабди. Одам жаҳл билан: “Мени 36 та фарзандим бор ҳаммаси қора. 37-си туғилди ранги оқ. Бу ерларда сендан бошқа оқ танли одам йўқ”, - дебди. Роҳиб ҳам аёргина оҳангда:”Бу ишлар худонинг каромати. Қара анави эчкига қара. 4 та улоқчаси бор ҳаммаси оппоқ. Эчкини эри ҳам, ўзи ҳам оқ, лекин бешинчи улоқчасининг ранги қора”,- дебди. Одамни жаҳли босилиб, қуролни тушириб: “Мен бу бола ҳақида бировга айтмайман. Сен ҳам эчки ҳақида ҳеч кимга индама”,-деган экан.
Скулҳейтр никидаги бола ютубда Мистер Битснинг видеоларини ёқтиришини айтиб изоҳ қолдирган экан. Давид исмли фойдаланувчи эса “Мистер Битс аҳлат қутисидан бошқа нарса эмас” деб жавоб қайтарибди. Шундан сўнг бола онаси “сўкишга ҳуқуқинг йўқ ёшинг 14 га етса сўкасан” деб айтгани учун жавоб қайтармабди. 7 йилдан сўнг ўша бола изоҳни топиб ўша Давид исмли фойдаланувчини сўкиб келибди. Қасос қиёматга қолмасин деган бўлса керак. Қани менинг ҳам шунақа содиқ обуначиларим борми?
Ҳазил ҳазил билан-у, аммо шу боладаги қасоскорлик менда ҳам бўлса керак. Мен ҳам ҳали ҳеч кимни унутганим йўқ, фақат шу болага ўхшаб “сўка оладиган ёшга етишимни” кутиб ўтирибман. Ал қасос ул минал ҳақ 😁
Ҳазил ҳазил билан-у, аммо шу боладаги қасоскорлик менда ҳам бўлса керак. Мен ҳам ҳали ҳеч кимни унутганим йўқ, фақат шу болага ўхшаб “сўка оладиган ёшга етишимни” кутиб ўтирибман. Ал қасос ул минал ҳақ 😁
ODDIY YO'LOVCHI
Пулим йўқ дейишнинг заргарона усули (#)
- Бошим оғрияпти!
- Қўй бошинг оғримасин, сенга азоб берган бошингни уриб ёргим келади!
- 😍😍😍
- Қўй бошинг оғримасин, сенга азоб берган бошингни уриб ёргим келади!
- 😍😍😍
Қизиқ факт бор экан. Ўзбекистон мустақиллигини эълон қилгач, 5 соатдан сўнг Туркия Ўзбекистон мустақиллигини тан олган экан. Россия Федерацияси эса орадан 7 ойдан сўнг 1992 йил 20 мартда тан олган.
Мендан кўп сўрашади: “Санжар инсонни тарбиялайдиган энг яхши китоб қайси?”, - деб. Мен қаердан биламан мен Санжар эмасман-ку. Мен Равшанман-ку.
“Воландеморт”нинг исмини айтиш инсонларнинг кўнглига қўрқув солар эди.
Университетда тўртинчи босқич талабасимиз. Тўсатдан “Навоий асарлари тили ва услуби” фани ўқув режасига киритилди. Дарс ўтиш учун бириктирилган аёлнинг биринчи дарсиёқ расво бўлгач, қайтиб бизга дарсга кирмади. Деканат ўтказган сўровномада талабаларнинг 90% ўша аёлнинг радикал қарашларини ва талаба қизларни хафа қилганини ёзиб берган экан. Эшитишим бўйича юраги оғриб анча вақт касал бўлиб ётиб қолибди.
Ундан сўнг, ҳаётдан сал норозироқ бир ўқитувчи дарсларни давом эттирди. У киши Навоийни жуда яхши билар, билимли ўқитувчи бўлиб, дарсни ҳам тушунарли ўтарди. Якуний назоратда ўқитувчимиз оғзаки савол-жавоб ҳам қиламиз деб қолдилар. Кутубхона тепасида компютерхона бўларди шу ерда имтиҳон қилди ва ёнига чақириб “Ҳайрат ул аброр”дан мисра келтириб мазмунини айтишимни сўради. Мисра бу:
Охки, бу базмға ҳар ким етиб
Навбат ила бу қадаҳ ошом этиб.
Улки ичиб бу қадаҳи талхфом
Маси адам кўйига айлаб хиром.
Маст хиром айлаб ўзин билмайин
Бўрғонидин сўнг хабари келмайин.
Элни бу май айлади бир-бир адам.
Навбат эрур бизга доғи дам-бадам.
Достондан келтирилган бу қисмнинг охирги қаторларини эшитиб, Навоий тасаввуф олими, у шунчаки ичкилик ҳақида ёзмайди деган фикр ўтди. Бу ерда ҳам достон тўлиқ дидактик руҳда битилган. Шу сабаб бирдан ҳаёлимга келган нарса “Ҳар бир жон ўлим шарбатини тотувчидир” сўзлари бўлди ва мисраларни шарҳлаб бериб, баҳойимни олдим.
Волдемортнинг бир вақтлар исмини айтиш одамларнинг юрагига ғулғула солар эди. Исмини айтиш тақиқланган дейишарди ва охирда:
Элни бу май айлади бир-бир адам.
Навбат эрур бизга доғи дам-бадам.
Университетда тўртинчи босқич талабасимиз. Тўсатдан “Навоий асарлари тили ва услуби” фани ўқув режасига киритилди. Дарс ўтиш учун бириктирилган аёлнинг биринчи дарсиёқ расво бўлгач, қайтиб бизга дарсга кирмади. Деканат ўтказган сўровномада талабаларнинг 90% ўша аёлнинг радикал қарашларини ва талаба қизларни хафа қилганини ёзиб берган экан. Эшитишим бўйича юраги оғриб анча вақт касал бўлиб ётиб қолибди.
Ундан сўнг, ҳаётдан сал норозироқ бир ўқитувчи дарсларни давом эттирди. У киши Навоийни жуда яхши билар, билимли ўқитувчи бўлиб, дарсни ҳам тушунарли ўтарди. Якуний назоратда ўқитувчимиз оғзаки савол-жавоб ҳам қиламиз деб қолдилар. Кутубхона тепасида компютерхона бўларди шу ерда имтиҳон қилди ва ёнига чақириб “Ҳайрат ул аброр”дан мисра келтириб мазмунини айтишимни сўради. Мисра бу:
Охки, бу базмға ҳар ким етиб
Навбат ила бу қадаҳ ошом этиб.
Улки ичиб бу қадаҳи талхфом
Маси адам кўйига айлаб хиром.
Маст хиром айлаб ўзин билмайин
Бўрғонидин сўнг хабари келмайин.
Элни бу май айлади бир-бир адам.
Навбат эрур бизга доғи дам-бадам.
Достондан келтирилган бу қисмнинг охирги қаторларини эшитиб, Навоий тасаввуф олими, у шунчаки ичкилик ҳақида ёзмайди деган фикр ўтди. Бу ерда ҳам достон тўлиқ дидактик руҳда битилган. Шу сабаб бирдан ҳаёлимга келган нарса “Ҳар бир жон ўлим шарбатини тотувчидир” сўзлари бўлди ва мисраларни шарҳлаб бериб, баҳойимни олдим.
Волдемортнинг бир вақтлар исмини айтиш одамларнинг юрагига ғулғула солар эди. Исмини айтиш тақиқланган дейишарди ва охирда:
Элни бу май айлади бир-бир адам.
Навбат эрур бизга доғи дам-бадам.