Помињали смо претапање лика Јарила у празновање Ђурђевдана, као и дубоке митске везе између Јарила и Херкулових предања. За то постоје и конкретни етнографски докази. Наш познати етнолог Миленко Филиповић педесетих година 20. века забележио је постојање празника под именом Јарило у Банату, који се славио као сеоска заветина. По народном предању, некада је Јарило био и крсно име појединих родова.

Филиповић је овај обичај документовао у селу Загајица, недалеко од Дупљаје – места где су пронађена чувена Дупљајска колица. Управо у том подручју појављују се и мотиви птица као Јарилових пратилаца, што ствара паралелу са птичјом запрегом која вуче митска колица из Дупљаје, и даље – са кочијом Аполона у грчкој митологији.

У време када је Филиповић истраживао, сећање на Јарила већ је било у значајној мери потиснуто. Само су ретки старији људи још памтили име и обичаје везане за овај празник, док је већина под утицајем модерног образовања и хришћанске традиције, често грчког усмерења, оклевала да га помене – из стида или незнања о његовом пореклу. Иако ни сам Филиповић није детаљније истражио порекло имена, оставио нам је драгоцено сведочанство да је Јарило био празнован у више села широм Баната, мада је до његовог доба опстала прослава тек у Загајици и неколико оближњих насеља.

Заветина је имала утврђену структуру: у цркви се служила литургија, а затим су обављани посебни обреди: литија, освећење воде и благосиљање стоке. У поворци су се носиле црквене заставе, а „небо“ – платно изнад свећених дарова – држале су мотке украшене венцима од зелених класа пшенице. Жене са стране пута бацале су зрна жита и молиле: „Нека Бог да да жито да расте!“

Цео текст Миленка Филиповића, у ПДФ формату, можете прочитати на нашем блогу ОВДЕ.

Рикардо Котарела, један од најпознатијих италијанских винара, из породице која се генерацијама бави само вином, подигао је виноград у селу Мисача код Аранђеловца и тврди:
- Ова авантура у Србији за мене је фантастична из више разлога: прво, зато што је то први пут да се упуштам у рад у овој земљи. Али постоји један главни разлог — СРБИЈА И БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ СУ ОТАЦ И МАЈКА ВИНА. ВИНО ЈЕ РОЂЕНО ОВДЕ. НЕ У ИТАЛИЈИ, НЕ У ФРАНЦУСКОЈ – ОВДЕ. Ово је повратак коренима од стране произвођача.

https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9668321/ko-je-italijan-koji-zapocinje-proizvodnju-vina-u-srbiji

Књига Велика подвала Лукавога аутора Радета Јанковића представља дубоко истраживање духовне и историјске кризе српског народа у последња два века, засновано на документарној прози која спаја фактографску прецизност са духовним увидом. Аутор без устручавања раскринкава улепшане слике историјских личности и дешавања, указујући на заборављену улогу обичног човека – српског сељака – у изградњи националног идентитета. Књига осветљава утицај материјализма, занемаривање традиције, и погубну улогу савремене елите, све под метафоричком „сенком Лукавога“. Истичући повратак духовним и традиционалним вредностима као једини излаз из вишевековне дезоријентације, дело позива на преиспитивање научног приступа и обнову колективног памћења као предуслов за очување културног и духовног идентитета.

https://ognjilo.com/product/velika-podvala-lukavoga/

У новој емисији Огњила историчар Александар Митић говори о предањима о дивовима и o другим многобројним доказима да су наши преци били вишег раста. Емисија је заснована на предговору за књигу „Словени на крајњим границама западне Европе - Дивови Албиона“ Адама Волињеца.

https://youtu.be/lMC43nk2G5M