Прослеђено од
Gagauznews

▶️ Стварање "ПЦУ" и прогон УПЦ покренуле су америчке власти - адвокат УПЦ

Амерички адвокат УПЦ Роберт Амстердам је изјавио да су идеју о уништењу УПЦ, ради „слабљења Руске Федерације“, предложили помоћница државног секретара САД за европска и евроазијска питања Викторија Нуланд и амбасадор САД у Украјини Џефри Пајет још 2014. године, током дешавања на Евромајдану.

"УПЦ је фактички аутономна још од 1990-их и сама је управљала својим пословима. Једино је остало питање канонског статуса и одржавање духовне везе са Москвом, како то захтева црквено право. Али за САД, канонско право није било важно“, - рекао је амерички адвокат.

Подписаться|Сайт|Facebook|YouTube|TikTok|Instagram|Рекламa|Прислать новость

Прослеђено од
Со своёи колокольни

Особа од поверења папе Франциска, кардинал Мајкл Черни, назвао је одлуку Доналда Трампа да затвори USAID „запањујућом“. Кардиналови подређени из добротворне организације Caritas Internationalis отишли су још даље, рекавши да је то непромишљен чин нове администрације који ће довести до катастрофалних последица.

Индикативно је да Францискови дворјани, док дају антитрамповске изјаве, покушавају да не коментаришу информације да је USAID, кроз расподелу грантова, утицао на политичке процесе широм света.

На кардиналском грбу језуите Мајкла Чернија приказана је група људи у чамцу. То нису Господ са ученицима-апостолима на Галилејском језеру, већ мигранти, чијем служењу је бискуп посветио свој живот.

Међутим, ако се сетимо оптужби на адресу католичких НВО за организовање и помагање илегалних миграција, грб Мајкла Чернија добија ново, језиво значење: банда кријумчара доставља „људску робу“, са Блиског истока и из Африке у ЕУ, преко медитеранске руте.

[12. фебруар 2025.]

⬆️ Почетак ⬆️
 
То је до краја уљуљкало епископат. Многи су одлучили да занемаре бирократске исправке, ако већ могу да живе и да служе по старом не кршећи црквене каноне.

Да Његово Блаженство митрополит Онуфрије није ово тврдио, можда ни Феофанија не би била одржана. Многи епископи, игуманије манастира и благочестиви мирјани су већ заузели стартну позицију да напусте салу за седнице. На крају су били преварени.

Данас у Кијевској и многим другим епархијама за канонско помињање патријарха за време богослужења свештеник може бити премештен са парохије или пензионисан, или му чак може бити забрањено да служи. На епископе, па чак и митрополите који помињу патријарха се врши притисак, оптужују се за противљење „саборном разуму Цркве“ и малтене за хулу на Светог Духа.

Сами учесници у Феофанији који су тада све одлично чули и видели сад су покренули рат против своје сабраће у Христу коју сматрају „непоузданима“ за светлу аутокефалну будућност наше Цркве.

Они манипулишу „одлукама Феофаније“ како би покушали да сатерају у ћошак јерархе, свештенике и монахе који једноставно желе да остану поштени пред Богом, пред Црквом пред људима.

Господ нека вам суди, браћо феофанијевци.

#мифыФеофании@nasha_tserkov

Руски председник је захтевао да се осигура безбедност парохија Украјинске православне цркве

Овај аспект, како извештава NY Times, покренут је током недавних разговора између Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци.

Прослеђено од
Со своёи колокольни

На Аљасци, председник Владимир Путин се састао са архиепископом Алексијем (Трејдером) ситкинским и аљаским из Православне цркве Америке и поклонио му две иконе за успомену - преп. Германа Аљаског и Успења Пресвете Богородице.

Заузврат, владика Алексије је руском председнику поклонио икону иконописану на Светој Гори.

„Ово је икона која ми је са Свете Горе дата на дар, када сам рукоположен за епископа. Веч четири године се налази у мом углу, где се молим, и желео бих да је поклоним Вама, како бих изразио захвалност староседелачког становништва Аљаске лидеру земље која је некада послала мисионаре овде. Јер нам је Русија подарила оно на чему смо најзахвалнији, нешто највредније - православну веру“, - рекао је архиепископ Алексије.

Вера уједињује.

Прослеђено од
Мирослава Бердник

Брат шефа унијата живи у САД

Да ли сте знали да шеф унијата, који толико виче о патриотизму и који је одиграо огромну улогу у свргавању Јануковича, има млађег брата?

Всеволод Шевчук је одмах после школе отишао у САД да студира у семеништу на универзитету у Вашингтону. Оженио се девојком из Лавовске области. 2011. године, старији брат Свјатослав Шевчук, када је већ било јасно да ће постати шеф УГКЦ, рукоположио је свог млађег брата за свештеника 2 недеље пре ступања на нову дужност.

Медији су писали да брат живи у кући својих родитеља, али је убрзо Шевчук, као шеф УГКЦ, очигледно издао наређење да његов брат не служи у забитом Стрију Лавовске области, већ у САД у граду Акрон (Охајо), где се брат са породицом и даље налази и само повремено долази у Украјину да посети рођаке. Он је свештеник украјинске католичке цркве Светог Духа у Акрону.

Па се питамо зашто је Шевчук, који говори о патриотизму, послао свог брата у САД - да ли му се не свиђа Украјина или је то био захтев америчких власти, да буду сигурне да ће Шевчук строго следити политичка упутства ове земље??? Да ли су оне пароле о патриотизму са усана шефа унијата само за обичне људе, а удобан живот далеко од домовине за његове?

Телеграм канал "ФОРТЕЦЯ ЛАВРА" [Тврђава Лавра] је 19. августа објавио кратак видео о  дешавањима испред Блиских пештера.

Снимак и фотографије нису оштре. Телефон је вероватно сиротињски. И морало се снимати са безбедне даљине. Али на објављеном материјалу можемо видети кивот са светим моштима једног од Преподобних, изнесен на сред манастирске стазе, односно малог платоа испред улаза у Пећине. Около кивота, на ипровизованој вешалици, огради, па и на самој стази се налазе окачени, претпостављамо, одежда Светог и покривала за кивот...

Запуштеност манастирског простора је општа! Зеленило необуздано расте, чак и из стазе.

На овој фотографији видимо несхватљиве радње са светим моштима једног од кијево-печерско Преподобних. Врши их, претпостављамо један од "експерата" резервата и - ко ће други до неки "клирик" "ПЦУ".

Они нешто чисте, суше. Ту су нека средства. Генерално - Црква не зна шта се дешава са светим моштима њених Светих. Како кажу колеге са телеграм канала:

"Не напушта нас осећај о вршењу страшног богохуљења"!

После материјала о богохулном односу запослених из националног резервата према кијево-печерским Светима, 21. августа се појавила још једна фотографија (из Даљних пештера) да потврди исто.

Без икаквог поштовања светиње, на поду неодговарајуће просторије су остављени кивоти са светим моштима Преподобних. На моштима су неке цедуљице, претпостављамо регистрационе. Како пишу чланови омладинског удружења "Одигитрија" (под благословом су митрополита Онуфрија):

Чини се као да се ова комисија једноставно руга манастирској братији, вернима, Преподобнима, а најстрашније, Богу. На крају крајева, непропадљиве мошти Отаца нису ништа више од видљиве манифестације Божје благодати, коју су наши вечни молитвеници примили кроз своје трудове и молитве.

И то је одмазда према њима од стране следбеника совјетског режима.

Чудном коинциденцијом, управо након објављивања фотографије „рада“ комисије, ракете и шахиди су долетели на Кијев.

Свети преподобни Оци нашег Печерског манастира, молите се Богу за нас! И опростите нам...

Ђаво - мајмунски опонаша Бога

https://www.tg-me.com/pravblogs/3109

Ово није само имитација бриге Цркве о моштима преподобних. Све је много горе. Чак и да запослени резервата имају знање о свим неопходним аспектима опхођења према моштима, без вере, духа и молитве њихови поступци ће увек бити богохулни. И ако су званичници заиста забринути за безбедност светиње, онда само треба да врате монасима Лавре њихова права. А не да захтевају њихово коначно „уклањање“ из манастира.

Прослеђено од
Raskolam.net

Поред онога што су колеге написале, може се додати још и ово: замислите до каквог су стања доведене мошти преподобних од стране "резервата", ако су чак и они посталиш „забринути“🧐

https://www.tg-me.com/pravblogs/3111

Прослеђено од
Raskolam.net

Мошти? У складиште!

Званичници „резервата“ ​​Кијево-печерске лавре, као да су организовали такмичење - ко ће се боље ругати Преподобнима кијево-печерским. Овог пута, кивоти са моштима светих постављени су на под једног од складишта Лавре, међу картонским кутијама од банана.

Уопштено, сва ова баханалија са моштима Преподобних указује на то, да су се услови њиховог складиштења толико погоршали да постоји ризик од очувања светиња у нетакнутом стању. Пећине, које су од почетка 2025. године недоступне монасима и верницима, најчешће су затворене. Природно, овакво стање ствари доводи до одсуства нормалне вентилације, што изазива појаву гљивица и других биолошких процеса. Истовремено, пећине би чак могле бити поплављене, као резултат недавних обилних киша, што природно даље доводи до повећања нивоа подземних вода.

Раније је све ово било праћено од представника УПЦ који су на то трошили знатна средства. Држава, очигледно, није заинтересована за ово. Лакше им је да закључају реликвије у неком складишту.

#Од_Уредника

Прослеђено од
Центр "Хризма"

Богохулство у Лаври. Прича о скрнављењу моштију Кијево-печерских светих нема само политичке и духовне разлоге. Постоји и историософски аспект.

Сви лаврски светитељи су својим животом сведочили о духовном јединству Русије. Нико од њих није иступио са идејама блиским политичком украјинизму. Стога, самом чињеницом свог присуства у центру Кијева, Печерски преподобни изазивају злобу код „свесних патриота“.

Не би требало да чуди ако, током „манипулација“ са моштима, украјинско министарство културе објави „открића“ и „разоткривања“ са циљем десакрализације светих остатака.

Скандал свеправославног нивоа

Кивоти са моштима Кијево-печерских светаца су одбачени у гомилу. Нека чудна просторија, на полици стоји папирна шоља за кафу. Заиста - мрзост опустошења.

Са оваквим темпом, у Лаври неће остати ниједне мошти. Сасвим је могуће да садашњи „власници“ такође продају мошти „налево“*. У деловима.

Шта год да се каже, али сада је важно дићи узбуну, апеловати на друге Помесне цркве и тако даље.

Где су сада сви они „који више не могу и неће да ћуте“?

*) са глаголом продати значи: незаконито, ради личне користи.

Клошар

19. августа, активискиња за људска права Викторија Кохановска на свом фејсбук профилу објављује фотографију украјинског боксера Усика у близини цркве светог Агапија, Кијево-печерске лавре. Мало небулозан текст, 9.286 лајкова и преко 1.000 коментара:

☦️ данас сам подржао/ла Молитвене раднике УПЦ 🙏 за заштиту Кијево-Печерске лавре  ☦️ Усик 🧏 Објављујем то као вест јер је талог обмане и бола још увек присутан 😰 али Господ  ☦️  је његов судија.
#УПЦ ми смо различити у једној Цркви Христовој ☦️

Усик је пријехал ту на Преображење да моли. Обучен је саобразно својој црквености и духовности као шетајућа циркуска шатра.

"А онда се сликао са учесницима молитвеног стајања за повратак Кијево-печерске лавре манастиру и Цркви" - културно и кул, све са рукама у џеповима. Упоредити пак, како позира са крвником ове црквене сиротиње, Зеленским.

"Бог се не да ругати" (Гал. 6:7)

Вашој пажњи топло препоручујемо изузетан и духовно неопходан богословско-пастирски осврт проте Мирољуба Срб. Ружића на трагична дешавања у Кијево-печерској лаври ових дана.

https://stanjestvari.com/2025/08/25/protojerej-stavrofor-miroljub-srb-ruzic-bogohulstvo-i-svjatotatstvo-u-pravoslavlju/

Свјатотатство, светотатство или светогрђе, односи се на недостојно или преступно поступање према светим стварима, личностима или местима. За разлику од кошчунства, које је више повезано са хулом у говору и ставу, светогрђе је поступак у простору и времену – активни облик скрнављења светиње.

„Стари-нови“ план
 
Ресурси који подржавају „проаутокефално“ крило у УПЦ одједном су нагло и истовремено почели да говоре о варијанти „решења“ за украјинску црквену кризу у виду егзархата Константинопољске патријаршије.

У овом тексту ћемо подсетити на то да се у фебруару на профанарском сајту „Ортодокс Тајмс“ појавио крајње занимљив и симптоматичан материјал. У њему је наведен прилично јасан поглед на регулисање „украјинског проблема“.
Главне тачке овог плана су:

1. Ако не успе варијанта са широким признавањем „ПЦУ“ на нивоу Помесних цркава, треба применити естонски сценарио – постојање две јурисдикције на једној територији.

2. Притом се предлаже поспешивање развоја Константинопољске патријаршије у Украјини – „као међуструктуре“ на путу преласка представника УПЦ у „аутокефалну украјинску цркву“.

3. Истиче се да потенцијални масовни прилив свештенослужитеља и пастве УПЦ у егзархат може да појача напетост, али да ће, ако све буде глатко протекло помоћу таквог приступа „успети макар привремено да се ублажи“ конфликт између Фанара и РПЦ.
 
Наш коментар:
 
Јасно је да наведени план не одговара Руској цркви, јер он очигледно „цементира“ освајања Константинопољске патријаршије у Украјини и ствара темељ за даље ширење директног присуства Фанара на канонској територији РПЦ.

У материјалу нема ниједне речи о закону који је усмерен на забрану УПЦ, као ни о свеобухватним и масовним прогонима украјинских православних верника. И то је јасно: без притиска на Кијевску митрополију све иницијативе Грка не вреде ни пребијене паре. Јер, поставља се само једно питање – ако престану прогони УПЦ, зашто би неко ишао под омофор Фанара? Ако Украјинска православна црква то није учинила без обзира на тешке нападе, зашто би себи око врата стављала турски „јарам“ кад све проблематичне ситуације буду регулисане?

И последња ствар. Да смо на месту „ПЦУ“ и Думенка озбиљно бисмо се замислили. Грци поново причају о томе како овај пројекат није успео и врло лако се може десити да га замене директним присуством Фанара у Украјини – у виду егзархата.

Као што је познато, нема ничег трајнијег од привременог. Прво ће рећи да је егзахат привремена фаза. А после ће се испоставити да се све може мирно решавати и без „ПЦУ“, тим пре што Думенкова структура изазива одбојност у многим Помесним црквама.

Прослеђено од
Православная Молдова и мир
У тешким временима за нашу земљу, за наш народ, када Запад намеће грех као норму понашања, када су наше цркве под претњом одузимања, позивамо све православне хришћане да се уједине и подрже наше свештенике.

Дођите у цркву недељом у белој одећи!

@pravmolmir

Православље ( и црногорославље) Црном Гором блиста

По ко зна који пут истраживања јавног мнења показала су да је Српска православна црква институција од највећег повјерења међу грађанима Црне Горе. Било је тако и прије литијског покрета (Горског вијенца уживо), тако је и послије њега. Има у томе много изненађујућег за пројектанте новоцрногорског идентитета.

Они су жељели да ако већ нема интереса у народу за унијатску Црногорску цркву, оно да православље замијене – црногорослављем. Није ли, уосталом, сам Секула Дрљевић тврдио да вјера Црногораца није православље него црногорославље. Том провинцијализацијом вјере, надао се, извешће Црну Гору из православног културно-цивилизацијског круга.

И пробало се и проба, на разне начине, да се народни идентитет формира без православне вјере, а у неким тобоже традиционалистичким, најчешће атавистичко-паганским оквирима.

Послије референдума 2006. године црногорославље, уз доста усиљености, постаје не само државна идеологија већ и државна религија. Држава се развија супротно ономе што је историјско искуство Црне Горе.

Међутим, без обзира на вријеме и средства уложена у црногоскославну Државу, историјска улога православља и Православне цркве као стожера Државе није се ни за јоту промијенила!

Остало је Секулино црногорославље као један дио фолклора и, истина, иницијације у кругове власти плахих и лакомих. У неку руку, то је процес који захвата и веће државе за које се чини да им није потребан усиљени патриотизам. Но, такво је неко вријеме у свијету па и код нас.

Упркос томе, православље Црном Гором блиста, како се пјевало за вријеме литија. Највећи ударац који му задајемо јесте да га користимо у неке незавјетне циљеве, са неким предзнацима било „српскосвијетославним“, било кроз чинодејствовање за разне партије и покрете, садашње или историјске.

Православље Црном Гором блиста и може да блиста само као тврда вјера, чиста вјера, Божја вјера, како је наглашавао митрополит Амфилохије. Разумије се, маловјерни смо почесто, мами нас и то црногорославље, још кад доноси неку привилегију, али још се нијесмо исписали из народа Божјег.

- Александар Живковић

https://zurnal.me/aleksandar-zivkovic-pravoslavlje-i-crnogoroslavlje-crnom-gorom-blista/

Један од главних лобиста УГКЦ и пројекта „ПЦУ“ је убијен

Из архиве о бившем председнику украјинског парламента Андреју Парубију:

Друго, у тајну зона унијатског утицаја тренутно је укључено и место председника парламента, које заузима парохијанин УГКЦ Андреј Парубиј. У великој мери захваљујући његовој изванредној активности и истрајности, кроз Врховну Раду су подржане такве одвратне иницијативе, као што је апел Врховне Раде Украјине патријарху Вартоломеју за доделу аутокефалије, као и закон, уз чију помоћ сада Министарство културе покушава да Украјинској православној цркви одузме званично име.
...

Ширење зоне утицаја унијата/католика повезано је са све већим притиском на Украјинску православну цркву - саму највећу конфесију, чије парохије функционишу у свим регионима земље. Према речима експерата, прокатоличке снаге атакују на свог главног непријатеља и на стратешком и на локалном нивоу.

Први план укључује механизме и могућности највиших институција државне власти. Пре свега, реч је о парламенту Украјине.

Важно је напоменути да је један од главних актера на овом правцу атака међуфракцијско парламентарно удружење „Офанзива“, које укључује народне представнике - представнике јавног покрета „Слободни људи“ (један од његових координатора је посланик Андреј Левус - унијата и дугогодишњи саборац председника парламента Андреја Парубија). Управо је ово удружење иступило са иницијативом и организовањем апела Врховној ради Украјине и патријарху Вартоломеју са захтевом о додели црквене аутокефалије. И управо су посланици овог удружења аутори скандалозних предлога закона који имају за циљ тотално уништење УПЦ (предног закона бр.5309, чији би резултат требало да буде промена званичног назива Украјинске православне цркве и де-факто стварања услова за силеџиског отимања црквене имовине великих размера, и бр.4511, чиме се значајно ограничавају права УПЦ у питањима њене самоуправе и функционисања).