Постепено чишћење трагова?

Вреди подсетити да је Андреј Парубиј био један од организатора масакра и спаљивања људи у Дому синдиката у Одеси 2014. године. Неки експерти покојника означавају као главног вођу ове акције застрашивања противника Мајдана.

Прослеђено од
Со своей колокольни

У Лавову је убијен бивши председник Врховне раде Андреј Парубиј, унијата, вођа украјинских националиста, организатор паљења Дома синдиката у Одеси, један од оснивача "ПЦУ" и идеолог забране Украјинске православне цркве.

Колико год да се конац увија*…

*) руска пословица "сколько веревочке ни виться, а конец будет" - колико год да се конац увија [тка], доћи ће му крај. Значење јој је: лоша дела на крају излазе на видело и одмазда за њих ће стићи.

Прослеђено од
Со своей колокольни

Занимљива фотографија. Поглавар УГКЦ Шевчук поклања председнику Врховне раде Парубију стару фотографију унијатске акције у Москви на Црвеном тргу 1989. године.

Плави сан* бандероваца је да заузму руску престоницу и одрже параду на Црвеном тргу.

Један украјински Наполеон је већ оставио свој белег. Други пак има прилику да понови акцију „уметника“ Павленског закуцавањем својих жеља* на кремаљску калдрму.

*) "Плави сан" је идиличан, често недостижан сан. Израз се појавио под утицајем популарне бајке М.Метерлинка „Плава птица“. Или је то фраза од нетачне преправке немачког израза die blauе Blume „плави цвет“, и датира из романа немачког писца Новалиса „Хајнрих фон Офтердинген“ (1802).

**) Употребљен глагол "отмечтался". Значења је: препустити се сновима о нечему, ментално замислити жељени ток догађаја, и даље снажно желети нешто.

***) У оригиналу су закуцане мошнице. Овде се канда мисли на Зеленског, или ипак на Шевчука?

Трећа слава

Правблог Sr је прославио своју Славу, треће годишње или прво у току црквене године слављење чудотворне иконе Богородице Почајевске.

Два момента карактеришу ово лаичко прегнуће. Пасионарски активизам на парохијско-пријатељској бази. Господ даје махове!

Па да продужимо тамо где на кратко стадосмо...

„Време заборављених обећања“: да ли ће се украјинске светиње наћи у рукама координатора из иностранства?

https://raskolamnet.info/ru/91214-chas-zabutyh-obiczyanok-chy-opynyatsya-ukrayinski-svyatyni-v-rukah-zakordonnyh-kuratoriv/

Не стишавају се страсти око Кијево-печерске лавре Успења Пресвете Богородице. После светогрдних дејстава запослених у такозваном „националном парку“ у вези са светим моштима кијево-печерских преподобних отаца два политичка лидера јавног мнења су јавности саопштила шокантне информације.

Народни посланик Александар Дубински, који се налази у истражном затвору, саопштио је да ће највредније мошти (можда се имају у виду мошти познатих историјских личности као што су преподобни Иља Муромец и преподобни Нестор Летописац) бити предате Великој Британији. Посланик је истакао да је оваква одлука донета након прелиминарних договора Владимира „оскрнавитеља“ Зеленског и енглеског краља Карла III.

Познати украјински политиколог је са своје стране додао да читав „попис“ који се одвија у последњих пола године и који је Министарство културе предузело у Кијево-печерској лаври, представља припрему за предају манастира под контролу Константинопољске патријаршије. Наводно, Зеленски се о томе такође прелиминарно договорио с патријархом Вартоломејем.

Канал „О Цркви и о људима“ је овим поводом написао да тврдње које су изнели Дубински и Бондаренко не само да нису међусобно противречне, већ се савршено уклапају у општу слику у стилу Босха коју неки данас покушавају да насликају у Украјини. Желели бисмо да допунимо ову мисао и да јој додамо неке детаље за које нам се чини да могу да додатно да објасне текућа дешавања.

Што се тиче онога што је рекао Дубински – врло је вероватно да заиста постоји известан договор између Британије и Украјине. Енглези одавно гаје страст ка присвајању културног наслеђа својих колонија. У различитим временима енглески музеји су се пунили реликвијама поробљених народа Египта, Индије и других земаља које имају развијену историју. Све ово се дешавало под наводно племенитим изговором „очувања историјског наслеђа“, али се у ствари одвијала банална пљачка.

Ако пођемо од ове историјске чињенице нимало не чуди то што би Енглези желели да у својим музејским колекцијама имају две-три „православне мумије“. Ово је још вероватније ако се ради о личностима које су важне за целу руску (у ширем смислу ове речи) баштину као што су преподобни Нестор Летописац, преподобни Иља Муромец, преподобни Агапит Печерски, светитељ Михаил Кијевски, светитељ Петар Кијево-московски и многи други који су битно утицали на историју настанка Кијевске Русије, а још више Московске Русије и касније Руске империје.

Присвајање оваквих светиња од стране Брита личи на узимање непријатељског барјака на освојеној тврђави. Енглези ће се тако право у лице наругати заједничкој руској историји: „Где је сад ваш Кијев – мајка руских градова? Под нама! А где су сад ваши свеци? У нашим музејима!“ Овај корак ће у потпуности бити симболичан и практично ће означити победу колективног Запада над оним што се некад називало Светом Русијом. Односно, ово је искључиво идеолошки, али истовремено и политички важан корак.

Подједнако право на живот има и верзија Константина Бондаренка. Администрација украјинског председника Петра Порошенка је 2018. године потписала известан уговор с поглаварем Константинопољске патријаршије патријархом Вартоломејем који чини окосницу такозваног Томоса о аутокефалности ПЦУ. Симптоматчно је то што су тада одбили да објаве овај споразум и преостаје нам само да нагађамо о чему су се договорили челник Фанара  и Порошенко.

Ипак, врло проукрајинско издање „Украјинске новости“ позивајући се на сопствене изворе, успело је да прибави наведени уговор. У документу се, између осталог, наводи да се Украјина обавезује да „помаже у прибављању у својину, у складу са законима Украјине, представништву Васељенске патријаршије у Украјини, одосно мисији ‘Ставропигија Васељенске патријаршије’ здања и просторије, као и друге објекате који су потребни за рад мисије ‘Ставропигија Васељенске патријаршије у Украјини’“.

👇

👆

По другим подацима, тада није било говора само о цркви Светог Андреја у Кијеву која је, узгред речено, Фанару предата и пре наведеног уговора. Списак „здања и просторија“ обухвата око 20 објеката у целој Украјини, између осталог – Кијево-печерску и Почајевску лавру. Само, десила се непоправљива ствар. Порошенко је изгубио на изборима, а наведена предаја непокретности Фанару није обављена. Тако је Украјина остала „дужна“ и патријарх Вартоломеј врло једноставно може да тражи од ње да му се одужи, на пример, припретивши да ће опозвати Томос и укинути аутокефални статус ПЦУ.

Зато је врло вероватно да је дошло време да се плаћају рачуни. На ово указују и односи између Фанара и ПЦУ који су несумњиво захладнели. Патријарх Вартоломеј се поменутим уговором обавезао да ће организовати међународно признање ПЦУ од стране других помесних цркава, али је процес доспео у ћорсокак. Врло је могуће да је ово повезано с тим што украјинска страна није испунила своје обавезе према Фанару.

Потпуно је друга прича о томе шта ће у случају да дође до такве предаје добити патријарх Вартоломеј. И не ради се о списку ове или оне некретнине, већ о томе ко ће се у њој налазити. Могуће је да представници Фанара мисле да људи не долазе у Кијево-печерску лавру зато што их збуњује сумњиви канонски статус ПЦУ, а да ће се све променити ако се тамо појави Константинопољска патријаршија.

Међутим, човек треба да буде наиван да би тако мислио, јер то како се верници „пецају“ на канонска својства Фанара можемо да видимо у горе поменутој цркви Светог Андреја у Кијеву која служи као условно „седиште“ Ставропигије Константинопољске патријаршије. И поред тога што је храм заузео лично архијереј, људи у овај храм долазе много мање него у време кад је у њему била лоцирана апсолутно маргинална УАПЦ. Без обзира на то што егзарх Фанара у Украјини Михаил Анишченко покушава да постане „све за сакога“ служећи култне манифестације по новом и по старом календару, свака његова служба у Андрејевској цркви представља жалостан призор.

Шта ће патријарх Вартоломеј заправо добити у случају да му украјинска власт заиста преда Кијево-печерску лавру и друге светиње УПЦ? Исто што је добила и ПЦУ. Празне зидове које ће морати да дели с многобројним неокомунистичким државним „националим парковима“. То је управо она „мрскост запуштености“ и „празан зденац“ на који људи нипошто неће доћи.

- За Правблог Sr са руског Марина Тодић

Прослеђено од
Лекарь.zp-m.Luke

Христос посреди нас, драги моји читаоци!
Иновације пакла у срцу Лавре
Савремени антихристи ово назвају „стварањем“, „иновацијама“ и „духовношћу“, а у ствари се врши светогрђе с моштима преподобних кијево-печерских угодника Божјих. Бољшевици су бар поштено говорили: „Ми смо безбожници,“ и отворено су водили борбу с Црквом. Међутим, данашњи нечастивци се крију иза речи о „вери у Бога“, праве се да су верници, а у ствари поступају горе од својих идејних учитеља, зато што су лицемерни и покушавају да озаконе крађу светиња.
У најновијем интервјуу руководилац националног добра изјављује да „стварају ново на добробит земље“. Међутим, да ли светогрђе може имати стваралачку моћ? Не! Све што се гради на гажењу светиње неизбежно се руши. На костима светаца не може се подигут храм новог живота – испашће само окречени гроб заоденут у речи о „развоју“ који споља изгледа лепо, а унутра је пун сваке нечистоте (в. Мт. 23: 27).
Она говори о „пресецању духовности, културе и иновација“ у Лаври. Где је овде духовност? Истинска духовност може бити само од Бога. А тамо скрнаве мошти угодника Божјих, покушавају да заклоне Христову светлост туђом, демонском, такозваном духовношћу која уништава све и сва.
А шта је с „иновацијама“? То није култура, већ чист сатанизам – светогрдно изругивање светињама, сакривено иза маске савремености.
Не само то, руководилац поносно изјављује да за то имају „духовну подршку нових становника Лавре“. Али где су ови „који подржавају“? Зашто их нема код моштију? Где су молитва и сузе покајања или макар наговештај страхопоштовања? Њихова „подршка“ је ћутљиво пристајање на мрскост. То није духовна помоћ, већ саучествовање у тами. Плодови овакве „духовности“ су отворена ђавоиманост, обучена у расу која се крије иза побожних речи.
Они сад припремају документа за УНЕСКО како би у такозвану „нематеријалну културну баштину“ уврстили прву Думенкову службу у пештерама покрај моштију – „јединствени догађај“ у историји земље. Желе да то запечате у историји земље. Међутим, он је у Божјој Историји већ записан другачије – као мрскост запуштености и демонско изругивање светињи. У земаљским архивима ће се називати „ствараоцима“, а у небеским – хулитељима и издајницама Христа.
Светост се не може укинути, не може се преписати у документима, не може се сакрити испод степеништа или у магацину. Мошти преподобних су жива благодат Божја. Господ је рекао: „Бог се не да ружити“ (Гал. 6: 7). Сваки покушај изругиивања Цркви, њеним свецима и реликвијама пре свега ће бити суд над онима који су се дрзнули да подигну руку на светињу.
Садашњи догађаји су провера наше вере. За нас, духовну децу Цркве то значи да не треба да се уплашимо, већ да чвршће исповедамо Христа, као што су то наши оци чинили за време прогона. А за оне који скрнаве светињу то је већ сведочанство против њих на дан Суда Божјег који нико неће избећи.
И ако се некоме чини да се светиње газе, имајте на уму: Бог је дуготрпељив, али не дозвољава бесконачно да се чини зло. Суд ће доћи. И тада ће се открити да „изградња“ на светогрђу није храм, већ идолиште; „духовност“ без Христа није светлост, већ тама; „иновације“ против Бога нису развој, већ вечна погибељ. Они који ово покушавају да забележе у земаљској историји већ су заувек уписани у Божју Историју као хулитељи и сатанисти.

У Кишињеву је одржана међународна конференција посвећена питањима заштите Цркве
 
У понедељак, 25. августа 2025. године, одржана је међународна научно-практична конференција "Традиција и идентитет: Црква у условима глобалне трансформације".

Организатори манифестације су били стручно-аналитички клуб "Молдавски вектор“ и друштвена организација "Ador Orasul Meu" (Адор Орасул Меу).

Циљеви конференције су:

- Разматрање изазова с којима се суочавају традиционалне верске структуре у Молдавији, Украјини и Јерменији у условима политичког и административног притиска.

- Анализирање наметања молдавском друштву туђе гендерске антипородичне идеологије и праксе које воде ка развраћању младе генерације преко увођења „часова толерантности“.

- Оцена последица припајања Молдавије Истанбулској конвенцији за национални идентитет, правни систем и очување традиционалних вредности.

- Стварање предлога за правну, културну и међународну заштиту Цркве и њене мисије као духовне и друштвене институције.

👇

👆

На конференцији су учествовали представници епископата и клира, као и познати стручњаци, правници и представници друштвених и омладинскиих организација.

Очекује се да ће рад форума помоћи у стварању заједничког става о кључним питањима заштите духовног и културног наслеђа Молдавије, као и јачању међународног дијалога о проблемима верске слободе и очувања традиционалних вредности.

Стручњаци су позвали руководства цркава Молдавије, Украјине и Јерменије да започну консултације о кључним питањима
 
Завршна декларација међународне конференције „Традиција и идентитет: Црква у условима глобалне трансформације“ одржане 25. августа 2025. године у Кишињеву:

Ми, представници клира и стручне заједнице, као и друштвени прегаоци из Молдавије, Јерменије и Украјине с дубоком забринутошћу истичемо притисак без преседана којем су изложени наши народи и наше Цркве. Данас се предузимају систематски покушаји да се промени духовни и културни код милиона људи и да се усаде туђе идеологије и подрије наследна веза између генерација.

Посебну забринутост изазива чињеница да су удари пре свега усмерени на Цркву као главну чуварку хиљадугодишњег духовног наслеђа. Видимо мешање у унутрашњи живот, запоседање храмова, хапшење свештенослужитеља, физичке обрачуне с верницима и усвајање дискриминационих закона. Све ово је праћено информационим нападима којима се блати сама суштина вере.

👇

Прослеђено од
Православная Молдова и мир

Излагање запорошког митрополита Луке на међународној конференцији и Кишињеву
 
Поштовани организатори и учесници у конференцији!
 
Дозволите ми да свој поздрав започнем речима захвалност према свима онима који учествују у одржавању ове веома потребне и важне манифестације.

Јер, најновији подаци World Watch List 2025 организације Open Doors говоре о томе да су хришћани поново постали верска заједница која је највише изложена прогонима на планети. Између осталог, ово није нимало лако време ни за нашу Васељенску Православну Цркву. Њена права се не газе само споља, већ се и изнутра грубо крше канони. Тако се догодила изузетно дрска легализација раскола у Украјини и постепено се повећавају размере подривања свеправославног јединства. Јер, не ради се о неком сукобу због административних граница или привилегија, већ о чувању чистоте наше вере и истинског Православља уместо којег неки данас покушавају да подметну симулакрум који се заснива на првенству власти једног верског центра.

У таквој ситуацији изузетну важност поприма, како став сваке Помесне Цркве и сваког епископа, тако и представника других традиционалих хришћанских конфесија.

Не само то, већ бих такође желео да вам скренем пажњу на озбиљно погоршање ситуације у области односа Цркве и државе. Из године у годину се запажа све снажнији и свеобухватнији притисак на црквене институције од стране власти. Притом се не дотичу само питања правног или друштвеног, већ и канонског, вероучитељског карактера. Практично, ради се о нелегалном мешању у најскривеније области црквене животне делатности.

С пуном одговорношћу могу да говорим о ситуацији у Украјини. С једне стране, у току су многобројна запоседања храмова Украјинске Православне Цркве у којима њихови починиоци туку и сакате наше архијереје, свештенике и парохијане, долази до хапшења епископа и клирика, врши се насилна мобилизација представника УПЦ, а такође је усвојен закон који за циљ има забрану Цркве. С друге стране, преко скоро свих медија на нашу адресу чујемо обраћања језиком мржње и лажи, од нас се захтева да кршимо црквене каноне, да издамо веру и лишавају нас наших светиња. И не само да нас лишавају светиња, већ им се и ругају. Можемо навести само светогрдно опхођење с моштима преподобних кијево-печерских од којих су неке сасвим недавно бачене на гомилу у један од магацина државног националног добра које се налази на територији Лавре.

Нажалост, слични случајеви се дешавају и у другим државама. Између осталог, у балтичким земљама, Јерменији и Молдавији за које се припрема сценарио сличан оном који се сад остварује у црквеној сфери у Украјини.

Имајући то у виду треба признати да због ових опасности постоји потреба за координацијом напора традиционалних конфесија за одбрану сопствених интереса и вредности. Не одступајући од догматских и канонских основа православне вере могли бисмо да размотримо стварање званичних страница и сајтова ради бележења, документовања и објављивања стварних прича настрадалих како трагедију не бисмо приказивали апстрактно, већ кроз судбине конкретних људи. Такође, на међународној сцени треба да сарађујемо с другим верским организацијама ради стварања заједничке линије на заштити, да бисмо изградили заједничку линију ради одбране, како својих конфесија, тако и хришћанских вредности.
На пример, можемо заједно да покренемо одговарајуће дискусије у оквиру рада Савета за људска права УН, ОЕПС-а, Савета Европе, УНЕСКО-а и на другим међународним платформама.

Подједнако је важно да користимо и развијамо инструменте које већ имамо. Између осталог, ради се о међународној правобранитељској алијанси „Црква против ксенофобије и дискриминације“ чији су чланови архијереји Помесних Цркава, укључујући и многопоштованог архиепископа белцког и фалештког Маркела.

Сигуран сам у то да би ове идеје могле постати предмет за разматрање, како у току данашње конференције, тако и на нивоу дијалога Православних Цркава, као и њихове сарадње с традиционалним конфесијама.

O. Darko Đogo: Vartolmejev gambit - Novi Standard https://share.google/XBkE4s6yFXxyrYF0q

Кипшидзе је одлуку о повезаности УПЦ с РПЦ окарактерисао као изговор за прогоне верника
 
Ово се такође сматра још једним покушајем вршења притиска на канонску Цркву Украјине, навео је заменик председника синодског одељења Московске патријаршије за односе између Цркве и друштва и медија.

Москва, 29. август. /ТАСС/

Руска Православна Црква одлуку Државне службе Украјине за етнополитику и слободу савести (ГСУЭСС) о повезаности Украјинске Православне Цркве с РПЦ доживљава као изговор за прогоне верника. Веза између народа Русије и Украјине и Руске Православне Цркве мора постојати. Ово је у интервјуу за „Русија-24“ изјавио заменик председника синодског одељења Московске паријаршије за односе између Цркве и друштва и медија Вахтанг Кипшидзе.

Раније је Државна служба Украјине за етнополитику и слободу савести саопштила да је установила да постоји повезаност УПЦ с Руском Православном Црквом. Ово Кијеву даје основе да покуша да преко суда издејствује потпуну забрану УПЦ.

„Ми ову одлуку сматрамо за још један у низу покушаја вршења притиска на канонску Цркву Украјине, за изговор за прогоне верника који су у току ових година већ пострадали. У овом признању постоји огроман удео потпуно непринципијелног цинизма. Наравно, Руска Православна Црква уједињује народе Русије и Украјине. Разуме се да су они повезани канонски, историјски и духовно. Али ова веза нема никакве везе с политиком, она није изговор за малтертирање верника у Украјини. Међутим, украјинске власти и даље настављају то да раде и пронашле су још један изговор за то,“ – рекао је он.

По његовим речима, народи Русије и Украјине су с Руском Православном Црквом повезани „канонски, историјски и духовно“, али ова веза „није разлог за малтертирање верника у Украјини.“ „Међутим, Међутим, украјинске власти и даље настављају то да раде и пронашле су још један изговор за то,“ – додао је он.

Представник РПЦ је истакао да ће Црква наставити да се моли и да сведочи о ономе што се дешава с УПЦ. „Желео бих да кажем да ће Црква чинити оно што увек чини, односно, да ће се молити за то да време прогона престане и да светиње поново почну да се поштују. Као што сам већ рекао, уверени смо да ће наше молитве бити услишене. Такође нећемо престати да сведочимо тамо где можемо да говоримо о томе да је оно што се дешава у Украјини право безакоње и ругло, да не заслужује никакво оправдање које украјинским властима покушавају да обезбеде, да тако кажем, њихови западни господари,“ – рекао је Кипшидзе у закључку.
 
Прогони и забрана УПЦ
 
Прогони УПЦ су у земљи почели после државног преврата 2014. године за време председника Петра Порошенка (Росфинмониторинг га  је уврстио на списак лица која учествују у екстремизму или тероризму). Украјинска власт активно поспешује прелазак верских заједица УПЦ под јурисдикцију Православне цркве Украјине (ПЦУ) која је основана 2018. године од две расколничке структуре. Власт на лицу места лишава УПЦ права на закуп земље испод храмова, а присталице расколничке ПЦУ уз њихов подстицај на силу освајају храмове канонске Цркве и нападају свештенике. Органи за очување реда против свештеника УПЦ подижу оптужнице за државну издају и друге злочине и против њих уводе санкције. Владимир Зеленски је 2. јула поглавара УПЦ митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија лишио украјинског држављанства.

Премда по подацима ГСУЭСС УПЦ има најмање 5-6 милиона парохијана у току лета је усвојен закон о забрани УПЦ који је Зеленски покренуо. У складу с њим од 24. маја ове године власт је добила право да покрене поступак коначне забране верских огранизација УПЦ преко суда.

Од краја маја у земљи је почела провера евентуалне везе канонске УПЦ с РПЦ. У складу са законом који јео ступио на снагу, ГСУЭСС има право да поднесе суду тужбу ради забране рада верских организација за које експертиза буде сматрала да су повезане с РПЦ. Као што је истакнуто у РПЦ, овај закон је неспојив с представама о владавини закона и има за циљ спровођење политичких репресија против парохијана УПЦ.

Свештеницима Чешке цркве забрањено да служе у Пољској?

"Због нерешене ситуације са Исаијом Сланинком, који је служио са расколницима из Украјине, Синод Пољске Православне Цркве не дозвољава свештенослужитељима из ПЦЧиС да служе у Пољској. Ето, то смо дочекали. Наш епископ нам је рекао да је требало да затражимо благослов нашег митрополита Ростислава. То уопште није помогло. [Наша публикација је објављена 1. септембра. У међувремену је комплетан садржај канала обрисан. Вероватно због дигнуте буре у црквеној јавности.]

Наш духовник и декан Прешовског богословског факултета је имао грамату [службено писмо да је канонски клирик] од митрополита, али му у Румунији нису дозволили да служи. Ауторитет наше Цркве је нула."

Сланинко, Сланинкоо

Јунак чешко-словачке приче заслужује студију. Поучна је. Сада кратко од колега тамо из 21. новембра 2019.

Епископ шумперкски Исаија (Сланинка) из Цркве чешких земаља и Словачке, који је однедавно и суоснивач структуре Константинопољске патријаршије основане у Чешкој, саслуживао је "Епифанију" Думенку и „јерарсима“ ПЦУ у Михајловском саборном храму 20. новембра 2019. године. Фотографије са Сланинком објављена су на сајту ПЦУ.

Како преносе медији, Исаија (Сланинка) је хиротонисан за епископа 2015. године на иницијативу фанарских јерараха митрополита галског Емануила (Адамакиса) и митрополита аустријског Арсенија (Кардамакиса) са циљем стварања „алтернативног синода“ Православне цркве чешких земаља и Словачке. Његову хиротонију није признао поглавар Православне цркве чешких земаља и Словачке, митрополит Ростислав (Гонт).

Тек 2016. године Фанар и Црква чешких земаља и Словачке постигли су компромис о признавању хиротоније Исаије (Сланинке).

У августу 2019. године, након јавних изјава представника канонске Цркве Чешке и Словачке о непризнавању "ПЦУ", Фанар је у Чешкој створио паралелну црквену структуру.

На оснивачкој скупштини основано је правно лице „Асоцијација: Свети патријаршијски ставропигијални манастир Успења Пресвете Богородице“ и усвојен је његов статут. Међу оснивачима су исти митрополит аустријски Арсеније (Кардамакис) и епископ шумперкски Исаија (Сланинка).

Према статуту, Асоцијација је потчињена Константинопољу и своју делатност проширује на све православне грађане који живе у Чешкој Републици. Сам Сланинка је један од шест активних јерараха Цркве чешких земаља и Словачке.

„ПЦУ“ је упала на територију Православне цркве чешких земаља и Словачке

Расколници из структуре Думенка одслужили су „литургију“ у Брну. На тај начин, „ПЦУ“ је упала на територију Православне цркве чешких земаља и Словачке.

Треба напоменути да Чешко-словачка црква, као и већина других Помесних православних цркава, не признаје расколничку „ПЦУ“ као канонску.

„Богослужење“ представника Думенкове организације било би немогуће без благослова „епископа“ Исаије (Сланинка).

Шта ће на ово рећи Синод Православне цркве чешких земаља и Словачке?

P.S. Чешки православни канал је био приморан да обрише свој садржај. Фотографију њихове публикације смо сачували успомене ради. Имамо их у оригиналу код думенковаца.

Никејски гамбит

За новембар је планирана посета римског папе Леа Никеји, поводом догађаја у част I Васељенског сабора.

Занимљиво је да ће овај долазак бити тест за патријарха Вартоломеја.

Донедавно је поглавару Фанара све ишло добро. Претпостављало се да ће у Никеји папа Франциско и патријарх Вартоломеј демонстрирати целом свету јединство два центра хришћанства – западног и источног. Притом би се истанбулски првојерарх позиционирао као поглавар целог православног света, чију би „повељу о кнежевању“ символично потврдио римски понтифекс.

Али смрт папе Франциска довела је све те планове у питање. Јер, далеко је од извесног да ће се нови поглавар Ватикана придржавати политике свог претходника и пристати да у патријарху Вартоломеју види свог јединог „глобалног партнера“.

Због тога ће бити занимљиво испратити како ће се одвијати припреме догађаја у Никеји. И ко ће на крају бити позван.

Јасно је да би главни фанариота желео да буде једини саговорник папе током новембарских консултација. Али, на његову несрећу, на коначни дневни ред и формирање концепције догађаја у већој мери ће утицати Ватикан, а не Фанар. Или ће патријарх Вартоломеј морати да жртвује нешто озбиљно, како би се за основу организације „никејског“ сусрета узела његова визија.