Forwarded from Миррахмат Мўминов Шахсий қарашлари
Алҳамдулиллаҳ! Ютуб каналимиз хам очилди!!! Улашинг ва уланинг!
👍11
Budjet taqchilligi haqida
https://youtu.be/4EaOJo46rRY?si=PLrmR4MeW3DniERs
https://youtu.be/4EaOJo46rRY?si=PLrmR4MeW3DniERs
YouTube
O'zbekistonda byudjet defitsiti oshib boryapti. Iqtisodni qanday xavflar kutyapti?
O‘zbekiston Iqtisodiyot va moliya vazirligi taqdim qilgan ma'lumotlarga ko‘ra, 2024-yilning birinchi choragida davlat byudjeti taqchilligi qariyb 20 trln.ni (19 trln 884,8) tashkil qildi.
2024-yil uchun davlat byudjeti haqidagi qonunga ko‘ra, byudjet daromadlari…
2024-yil uchun davlat byudjeti haqidagi qonunga ko‘ra, byudjet daromadlari…
👍18🔥2
Forwarded from Hamid Sodiq | Rasmiy kanal
⚠️ FIKRAT KLUBIDA YANGILIK: "QONUNLAR RUHI"
🖥""Qonunlar ruhi" asari - fransuz ma’rifatparvar faylasufi, tarix, huquq va davlat nazariyasi bilimdoni - Sharl Lui Monteskyoning markaziy asari hisoblanadi.
Ushbu asarning asosiy mavzusi va unda himoya qilinadigan asosiy qadriyat bu - siyosiy erkinlikdir. Bu erkinlikni ta’minlashning zaruriy sharti esa adolatli qonunlar va davlatchilikni to‘g‘ri tashkil etishdan iborat ekanligi ta’kidlanadi. Monteskyo boshqaruvning tabiati va prinsiplari o‘rtasidagi muvofiqlikni o‘rnatadi. Asarda, respublika uchun asosiy prinsip - siyosiy fazilat, monarxiya uchun - sharaf, despotizm uchun esa – qo‘rquvdir, degan qarash ilgari suriladi.
Fikrimizcha, ushbu "Qonunlar ruhi" asari bizni o‘ylantirayotgan ijtimoiy – siyosiy muammolarni chuqur anglashimiz va sifatli qarorlar qabul qilishimizga asosli zamin yaratadi" - Hamid Sodiq.
💬 “Fikrat” tahliliy dasturining kuzatuvchilari taklifiga binoan Fikrat tahlilchisi, Siyosatshunos, "Qonunlar ruhi" asari tarjimoni Hamid Sodiq bilan "Qonunlar ruhi" asari tahliliga asoslangan klub suhbatlari tashkil qilinmoqda. Bu klub suhbatlariga a'zo bo'lmoqchi bo'lganlar huquqshunoslik bo'yicha boshlang'ich bilimga ega bo'lishi kerak. Fikrat klubi a'zolari boshlang'ich bilimga ega hisoblanadi. Klubga a'zo bo'lish pullik.
❗️Klub mashg‘ulotlari Zoom platformasida va yopiq telegram kanalida, hamda oyda bir marta jonli uchrashuv shaklida bo‘lib o‘tadi.
Joylar cheklangan. ⌛️ Klubga a'zo bo'lish 1-maygacha
📌Qo‘shimcha maʼlumot uchun: ➡️ @nurbekgofurov
🖥""Qonunlar ruhi" asari - fransuz ma’rifatparvar faylasufi, tarix, huquq va davlat nazariyasi bilimdoni - Sharl Lui Monteskyoning markaziy asari hisoblanadi.
Ushbu asarning asosiy mavzusi va unda himoya qilinadigan asosiy qadriyat bu - siyosiy erkinlikdir. Bu erkinlikni ta’minlashning zaruriy sharti esa adolatli qonunlar va davlatchilikni to‘g‘ri tashkil etishdan iborat ekanligi ta’kidlanadi. Monteskyo boshqaruvning tabiati va prinsiplari o‘rtasidagi muvofiqlikni o‘rnatadi. Asarda, respublika uchun asosiy prinsip - siyosiy fazilat, monarxiya uchun - sharaf, despotizm uchun esa – qo‘rquvdir, degan qarash ilgari suriladi.
Fikrimizcha, ushbu "Qonunlar ruhi" asari bizni o‘ylantirayotgan ijtimoiy – siyosiy muammolarni chuqur anglashimiz va sifatli qarorlar qabul qilishimizga asosli zamin yaratadi" - Hamid Sodiq.
💬 “Fikrat” tahliliy dasturining kuzatuvchilari taklifiga binoan Fikrat tahlilchisi, Siyosatshunos, "Qonunlar ruhi" asari tarjimoni Hamid Sodiq bilan "Qonunlar ruhi" asari tahliliga asoslangan klub suhbatlari tashkil qilinmoqda. Bu klub suhbatlariga a'zo bo'lmoqchi bo'lganlar huquqshunoslik bo'yicha boshlang'ich bilimga ega bo'lishi kerak. Fikrat klubi a'zolari boshlang'ich bilimga ega hisoblanadi. Klubga a'zo bo'lish pullik.
❗️Klub mashg‘ulotlari Zoom platformasida va yopiq telegram kanalida, hamda oyda bir marta jonli uchrashuv shaklida bo‘lib o‘tadi.
Joylar cheklangan. ⌛️ Klubga a'zo bo'lish 1-maygacha
📌Qo‘shimcha maʼlumot uchun: ➡️ @nurbekgofurov
👍24👎2🔥2❤1
Forwarded from OZODLIK KANALI™
OzodNazar: Тошаётган сув, ошаётган нарх: 1-майдан ўзбекистонликларни нима кутяпти?
❗️Озодликнинг ЯНГИ видеосини ҳозироқ YouTube каналида кўринг
❗️Кўриш учун линк 👉 https://youtu.be/BQuIjhn34ko
Ўзбекистон президентининг Тожикистонга давлат ташрифи доирасида жами 28 та ҳужжат имзолангани хабар қилинди.
Улар орасидаги энг муҳими Ўзбекистон ва Тожикистон ўртасида иттифоқчилик муносабатлари тўғрисидаги шартномадир.
Ўзбекистон президенти матбуот хизмати бу шартномани тарихий деб атади.
Бу ҳужжатга оид баёнотларнинг эмоционал унсурини бир четга суриб, унинг амалий фойдаси ҳақида гапириладиган бўлса, ўша фойда нимада?
Бу ва куннинг бошқа саволларини иқтисодий таҳлилчилар Жамшид Муслимов ва Сапарбой Жубаевларга бердик. Сарвар Усмон суҳбатлашди.
🔴Ozodlik kanaliga obuna bo'ling! 👉 https://www.tg-me.com/ozodlikkanali
🔴 Bizga xabar yo'llash uchun 👉 https://www.tg-me.com/ozodnews
❗️Озодликнинг ЯНГИ видеосини ҳозироқ YouTube каналида кўринг
❗️Кўриш учун линк 👉 https://youtu.be/BQuIjhn34ko
Ўзбекистон президентининг Тожикистонга давлат ташрифи доирасида жами 28 та ҳужжат имзолангани хабар қилинди.
Улар орасидаги энг муҳими Ўзбекистон ва Тожикистон ўртасида иттифоқчилик муносабатлари тўғрисидаги шартномадир.
Ўзбекистон президенти матбуот хизмати бу шартномани тарихий деб атади.
Бу ҳужжатга оид баёнотларнинг эмоционал унсурини бир четга суриб, унинг амалий фойдаси ҳақида гапириладиган бўлса, ўша фойда нимада?
Бу ва куннинг бошқа саволларини иқтисодий таҳлилчилар Жамшид Муслимов ва Сапарбой Жубаевларга бердик. Сарвар Усмон суҳбатлашди.
🔴Ozodlik kanaliga obuna bo'ling! 👉 https://www.tg-me.com/ozodlikkanali
🔴 Bizga xabar yo'llash uchun 👉 https://www.tg-me.com/ozodnews
YouTube
OzodNazar: Toshayotgan suv, oshayotgan narx: 1-maydan o’zbekistonliklarni nima kutyapti?
Ўзбекистон президентининг Тожикистонга давлат ташрифи доирасида жами 28 та ҳужжат имзолангани хабар қилинди.
Улар орасидаги энг муҳими Ўзбекистон ва Тожикистон ўртасида иттифоқчилик муносабатлари тўғрисидаги шартномадир.
Ўзбекистон президенти матбуот…
Улар орасидаги энг муҳими Ўзбекистон ва Тожикистон ўртасида иттифоқчилик муносабатлари тўғрисидаги шартномадир.
Ўзбекистон президенти матбуот…
🔥11👍4👎1😢1
“Том, Дикининг узугини қути ичидан топиб олдим. Нима учун узук у ерда?”, ҳайрат ичида сўради Марж.
Том Рипли ўгирилмай: “Чунки узукни қутига мен солиб қўйдим”, дейди.
Томнинг жавоби мутлақо ҳаққоний ва мантиқли гап.
Аммо Марж назарда тутган савол бошқа, у нима учун Дики доимо тақиб юрадиган узугини узоқ сафардан олдин дўстига қолдириб кетганлиги ҳақида эди.
Том саволнинг ички маъносига чап бериш учун саволнинг ташқи шаклига монанд фактуал ва мантиқли гап билан қайтарди.
Инсон ўз олдида қўядиган буюк саволларни фанга йўналтирса, ҳудди Томнинг гапидек жавоб олади. Фактуал ва мантиқли, аммо маънидан ташқарида… Фарқи шу-ки, Том жавобни билиб яширади, фан эса “Марж” саволини умуман тушунмайди.
Жиддий фан олимлари буни билишади ва шунинг учун кўп ҳақиқатларга эгаликни даъво қилишмайди, улар фан ташқарисидан ҳам туриб фикрлашга уринишади. Фан барча нарсага жавоб беради дейдиганлар эса Маржга ўхшаб алданиб юришади.
Том Рипли ўгирилмай: “Чунки узукни қутига мен солиб қўйдим”, дейди.
Томнинг жавоби мутлақо ҳаққоний ва мантиқли гап.
Аммо Марж назарда тутган савол бошқа, у нима учун Дики доимо тақиб юрадиган узугини узоқ сафардан олдин дўстига қолдириб кетганлиги ҳақида эди.
Том саволнинг ички маъносига чап бериш учун саволнинг ташқи шаклига монанд фактуал ва мантиқли гап билан қайтарди.
Инсон ўз олдида қўядиган буюк саволларни фанга йўналтирса, ҳудди Томнинг гапидек жавоб олади. Фактуал ва мантиқли, аммо маънидан ташқарида… Фарқи шу-ки, Том жавобни билиб яширади, фан эса “Марж” саволини умуман тушунмайди.
Жиддий фан олимлари буни билишади ва шунинг учун кўп ҳақиқатларга эгаликни даъво қилишмайди, улар фан ташқарисидан ҳам туриб фикрлашга уринишади. Фан барча нарсага жавоб беради дейдиганлар эса Маржга ўхшаб алданиб юришади.
👍37💯8🔥3🤯1😱1
~ Халққа кўринадиган ҳақиқатлар керак, мавҳумлари эмас.
~ Фикрга қарши муносиб қурол билан чиқиш зарур, бу ишга милтиқлар ярамайди.
~ Чинакам мулк ҳимояланганлиги ва шахс даҳлсизлиги – мана шу чинаккам ижтимоий эркинликдир.
~ Давлат ишларида арифметик кўпликни сиёсий кўпликдан фарқлай билиш керак.
~ Дарҳақиқат, халқ йиғинларида ҳамиша эҳтирослар ваъзхонлик қилади.
~ Вольтер одамлар қанча маърифатли бўлсалар, шунча эркин бўлишларини назарда тутган. Унинг издошлари эса халқ қанча эркин бўлса, шунчалик маърифатли бўлади деишди. Ҳамма бало шундан.
~ Подшоҳлар ўзларини мулкдордек тутиб, мулкдорлар эса ўзларини подшоҳдек тутсалар давлат хасталанади.
~ Сиёсат афсонавий Сфинкс ялмоғизига ўхшайди. Жумбоқларнини еча олмаганни ямлаб ютади.
~ Биз шундай замондамизки, арзимас бўлиб яшаш қонунлардан кўра кўпроқ асрайди ва айбсизликдан кўра виждонни кўпроқ тинчитади.
~ Тил бу – ташқарига юзланган тафаккур, тафаккур эса – ички суҳбат.
~ Китоб босма санъати ғоялар артилериясидир.
~ Ҳозирги аслзодалар – аждодларининг шарпалари холос.
~ Аксар атеистларимиз исёнкор католиклардан ёлланган.
~ Хотира ҳамиша қалбга малайлик қилишга тайёр.
~ Ақл – тарихчи, эҳтирослар – актрисалар.
~ Ғайриоддий ақллар биринчи галда одатий, кундалик нарсаларга қаратилган бўлади. Оддий ақллар кўзларига эса фақат ғайриоддий нарсаларга тушади.
~ Қоринда ғоя туғилади (яъни ғоя туғилиши учун қорин тўқ бўлиши керак).
~ Биз ҳақимизда гапирадиганларнинг тўққизтаси ёмонлайди, ва яхшилайдиган биттаси шуни ҳам яхши уддаламайди.
~ Монтескьенинг «Қонунлар руҳи» асари Нил дарёсидек улуғвор ва сермаҳсулдир, шу билан бирга Нилдек ирмоқлари қоп-қоронғу (мураккаб демоқчи).
~ Қабрим тошига ёзиб қўйинглар: «Уни биздан дангасалик ўлимдан аввал олиб кетди»
Антуан Риварол афоризмлари
Эрнст Юнгернинг "Риварол" таржималари тўпламидан
~ Фикрга қарши муносиб қурол билан чиқиш зарур, бу ишга милтиқлар ярамайди.
~ Чинакам мулк ҳимояланганлиги ва шахс даҳлсизлиги – мана шу чинаккам ижтимоий эркинликдир.
~ Давлат ишларида арифметик кўпликни сиёсий кўпликдан фарқлай билиш керак.
~ Дарҳақиқат, халқ йиғинларида ҳамиша эҳтирослар ваъзхонлик қилади.
~ Вольтер одамлар қанча маърифатли бўлсалар, шунча эркин бўлишларини назарда тутган. Унинг издошлари эса халқ қанча эркин бўлса, шунчалик маърифатли бўлади деишди. Ҳамма бало шундан.
~ Подшоҳлар ўзларини мулкдордек тутиб, мулкдорлар эса ўзларини подшоҳдек тутсалар давлат хасталанади.
~ Сиёсат афсонавий Сфинкс ялмоғизига ўхшайди. Жумбоқларнини еча олмаганни ямлаб ютади.
~ Биз шундай замондамизки, арзимас бўлиб яшаш қонунлардан кўра кўпроқ асрайди ва айбсизликдан кўра виждонни кўпроқ тинчитади.
~ Тил бу – ташқарига юзланган тафаккур, тафаккур эса – ички суҳбат.
~ Китоб босма санъати ғоялар артилериясидир.
~ Ҳозирги аслзодалар – аждодларининг шарпалари холос.
~ Аксар атеистларимиз исёнкор католиклардан ёлланган.
~ Хотира ҳамиша қалбга малайлик қилишга тайёр.
~ Ақл – тарихчи, эҳтирослар – актрисалар.
~ Ғайриоддий ақллар биринчи галда одатий, кундалик нарсаларга қаратилган бўлади. Оддий ақллар кўзларига эса фақат ғайриоддий нарсаларга тушади.
~ Қоринда ғоя туғилади (яъни ғоя туғилиши учун қорин тўқ бўлиши керак).
~ Биз ҳақимизда гапирадиганларнинг тўққизтаси ёмонлайди, ва яхшилайдиган биттаси шуни ҳам яхши уддаламайди.
~ Монтескьенинг «Қонунлар руҳи» асари Нил дарёсидек улуғвор ва сермаҳсулдир, шу билан бирга Нилдек ирмоқлари қоп-қоронғу (мураккаб демоқчи).
~ Қабрим тошига ёзиб қўйинглар: «Уни биздан дангасалик ўлимдан аввал олиб кетди»
Антуан Риварол афоризмлари
Эрнст Юнгернинг "Риварол" таржималари тўпламидан
👍34🔥16❤1
– Наҳотки ҳеч қачон атом ва субатом оламини тушуна олмасак? Ахир илмимй таърифлар ҳаммаси мос келмаётибтику?, сўради Вернер Ҳайзенберг Нильс Бордан.
– Тушуниб олиш мумкин. Лекин аввал “тушуниш”га таъриф топишимиз керак бўлади.
Суҳбат сокин ўрмонда пиёда борар эди. Икки буюк физик метафизика олдида тўхтаб қолди.
"Ҳодиса феноменологияси" туркуми маърузаларидан
– Тушуниб олиш мумкин. Лекин аввал “тушуниш”га таъриф топишимиз керак бўлади.
Суҳбат сокин ўрмонда пиёда борар эди. Икки буюк физик метафизика олдида тўхтаб қолди.
"Ҳодиса феноменологияси" туркуми маърузаларидан
🔥28👍7❤3🤯2
Forwarded from Alisher Ashurov
👍6🔥1😱1