This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Туркияда саратон касаллигидан даволанаётган аёлга ёрдам керак.
Илтимос, максимал тарқатинглар🙏🙏🙏
Аёлни шахсан таниганим учун ушбу эълонни улашяпман. Аҳволи чиндан оғир. Бир неча йиллардан бери тил саратони билан курашяпти. Ўзи ва яқинлари бор-будини ишлатиб бўлишди. У ёлғиз она, икки фарзандни бир ўзи катта қиляпти, вояга етмаган қизчаси бор.
Ҳозир касаллик зўрайиб, ўсма бўйинга ҳам ўтяпти экан, зудлик билан жарроҳлик қилиш керак дейишмоқда шифокорлар.
Илтимос, эълонни кенг тарқатишга ёрдам беринг, имконингиз бўлса, эҳсон, закот учун муҳтожларни излаётган бўлсангиз, шу инсонни ҳам эътиборсиз қолдирманглар🙏🙏🙏
Дуоларингизда шу мушфиқ аёлни ҳам эслаб шифо тилаб қўйинг. Оллоҳ рози бўлсин🤲
Беморнинг ўзи ва яқинларига тегишли карталар:
Узкарт:
4604720000058227
Исаева Малика (бемор)
8600061025097840
Исматуллаева Мавжуда (онаси)
Виза:
4604720000055280
(Мубина Абдусатторова, қизи)
@shahnozxon
Илтимос, максимал тарқатинглар🙏🙏🙏
Аёлни шахсан таниганим учун ушбу эълонни улашяпман. Аҳволи чиндан оғир. Бир неча йиллардан бери тил саратони билан курашяпти. Ўзи ва яқинлари бор-будини ишлатиб бўлишди. У ёлғиз она, икки фарзандни бир ўзи катта қиляпти, вояга етмаган қизчаси бор.
Ҳозир касаллик зўрайиб, ўсма бўйинга ҳам ўтяпти экан, зудлик билан жарроҳлик қилиш керак дейишмоқда шифокорлар.
Илтимос, эълонни кенг тарқатишга ёрдам беринг, имконингиз бўлса, эҳсон, закот учун муҳтожларни излаётган бўлсангиз, шу инсонни ҳам эътиборсиз қолдирманглар🙏🙏🙏
Дуоларингизда шу мушфиқ аёлни ҳам эслаб шифо тилаб қўйинг. Оллоҳ рози бўлсин🤲
Беморнинг ўзи ва яқинларига тегишли карталар:
Узкарт:
4604720000058227
Исаева Малика (бемор)
8600061025097840
Исматуллаева Мавжуда (онаси)
Виза:
4604720000055280
(Мубина Абдусатторова, қизи)
@shahnozxon
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Олий Мажлисда фракциялар нима билан шуғулланади?
Қонунчилик палатаси фракция йиғилишлари қандай ўтишини кенг жамоатчилик унча билмайди, шу пайтгача бу тадбирлар кенг ёритилмаган. Ваҳоланки, бизнинг турмушимизга таъсир қиладиган қонунларнинг энг кенг ва қизғин муҳокамаси шу ерда бўлади.
Ушбу узига хос Парламент “ошхонаси”даги жараёнлар сўнгги пайтларда оммага очиқ кўрсатиляпти.
Фракция йиғилишлари давомида қонун лойиҳалари юзасидан қизғин баҳс-мунозаралар, турли фикрларнинг кесишуви ва тортишувлар бўлиб ўтади.
Эртага соат 18:15 да Ўзбекистон 24 телеканалида навбатдаги фракция йиғилишини томоша қилишингиз мумкин.
@shahnozxon
Қонунчилик палатаси фракция йиғилишлари қандай ўтишини кенг жамоатчилик унча билмайди, шу пайтгача бу тадбирлар кенг ёритилмаган. Ваҳоланки, бизнинг турмушимизга таъсир қиладиган қонунларнинг энг кенг ва қизғин муҳокамаси шу ерда бўлади.
Ушбу узига хос Парламент “ошхонаси”даги жараёнлар сўнгги пайтларда оммага очиқ кўрсатиляпти.
Фракция йиғилишлари давомида қонун лойиҳалари юзасидан қизғин баҳс-мунозаралар, турли фикрларнинг кесишуви ва тортишувлар бўлиб ўтади.
Эртага соат 18:15 да Ўзбекистон 24 телеканалида навбатдаги фракция йиғилишини томоша қилишингиз мумкин.
@shahnozxon
Планетарий тақдири нима бўлади? Депутат шаҳар ҳокимлигига сўров юборди.
Тошкент шаҳар планетарийси пойтахтимизнинг фахри, унча-бунча катта шаҳарларда йўқ иншоот. Бу ерга келган болаларда коинот ҳақидаги илк тасаввурлари шаклланади, юлдузлар оламига умуман, илмга, аниқ фанларга қизиқиш ортади.
Сўнгги пайтларда Планетарий хусусий секторга ўтиши ва тижорий мақсадларда ишлатилиши мумкин, деган гаплар юрибди.
Бу ҳақда эшитиб, менда ташвиш ва кўплаб саволлар пайдо бўлди. Агар планетарий шахсий бошқарувга ўтса, унинг фаолияти қандай давом этади? У аввалги илмий-маърифий йўналишини сақлаб қоладими ёки навбатдаги бизнес лойиҳасига айланадими? Шаҳар муҳитида кўп йиллик дарахтлари билан ажралиб турувчи бу жойнинг табиий экотизимига ҳеч нима таъсир қилмайдими?
Қонунчилик палатаси депутати Одилжон Иминов айни масала юзасидан шаҳар ҳокимига депутатлик сўрови юборибди. Яхши иш қилибди. Аммо битта шу депутатнинг ташаббусига қараб ўтирмай жамоатчилик, яъни биз ҳам фуқаро сифатида саволларимизни тўхтовсиз бераверишимиз керак.
Ҳали аниқ қарор қабул қилинмади, лекин бу жараён очиқ ва шаффоф бўлиши, фуқароларнинг фикри инобатга олиниши керак.
Шаҳарда савдо марказлари, тижорат бинолари шундоқ ҳам ҳар йили қурилади. Илм-маърифатга ундайдиган жойлар эса ҳаммага очиқ ва узлуксиз фаолият юритиши керак. Лоақал болаларимиз коинот сирларини ўрганиши учун битта планетарий қолиши керак, шундай эмасми?
@shahnozxon
Тошкент шаҳар планетарийси пойтахтимизнинг фахри, унча-бунча катта шаҳарларда йўқ иншоот. Бу ерга келган болаларда коинот ҳақидаги илк тасаввурлари шаклланади, юлдузлар оламига умуман, илмга, аниқ фанларга қизиқиш ортади.
Сўнгги пайтларда Планетарий хусусий секторга ўтиши ва тижорий мақсадларда ишлатилиши мумкин, деган гаплар юрибди.
Бу ҳақда эшитиб, менда ташвиш ва кўплаб саволлар пайдо бўлди. Агар планетарий шахсий бошқарувга ўтса, унинг фаолияти қандай давом этади? У аввалги илмий-маърифий йўналишини сақлаб қоладими ёки навбатдаги бизнес лойиҳасига айланадими? Шаҳар муҳитида кўп йиллик дарахтлари билан ажралиб турувчи бу жойнинг табиий экотизимига ҳеч нима таъсир қилмайдими?
Қонунчилик палатаси депутати Одилжон Иминов айни масала юзасидан шаҳар ҳокимига депутатлик сўрови юборибди. Яхши иш қилибди. Аммо битта шу депутатнинг ташаббусига қараб ўтирмай жамоатчилик, яъни биз ҳам фуқаро сифатида саволларимизни тўхтовсиз бераверишимиз керак.
Ҳали аниқ қарор қабул қилинмади, лекин бу жараён очиқ ва шаффоф бўлиши, фуқароларнинг фикри инобатга олиниши керак.
Шаҳарда савдо марказлари, тижорат бинолари шундоқ ҳам ҳар йили қурилади. Илм-маърифатга ундайдиган жойлар эса ҳаммага очиқ ва узлуксиз фаолият юритиши керак. Лоақал болаларимиз коинот сирларини ўрганиши учун битта планетарий қолиши керак, шундай эмасми?
@shahnozxon
Газ ва свет нархи 1 апрелдан ошмайди — байрамга яхши хабар!
Электр энергияси ва табиий газ тарифларини ошириш 1 майга қадар узайтирилди - Ҳукумат.
Президент Шавкат Мирзиёев ҳукуматга электр энергияси ва газ тарифларининг оширилишини бир ойга кечиктириш бўйича топшириқ берди.
@shahnozxon
Электр энергияси ва табиий газ тарифларини ошириш 1 майга қадар узайтирилди - Ҳукумат.
Президент Шавкат Мирзиёев ҳукуматга электр энергияси ва газ тарифларининг оширилишини бир ойга кечиктириш бўйича топшириқ берди.
@shahnozxon
Бугун диктант ёздим
Ғалати ҳислар. Ўзи оддий диктант, лекин ўзимни мактаб партасида ўтирган ўқувчидек ҳис қилдим.
Ташкилотлар раҳбарларининг давлат тили бўйича маслаҳатчиларидан оммавий диктант олишди. Оммавий диктант – яхши анъана, бошқа давлатларда кўриб ҳавас қилар эдим.
Россияда, масалан, маълум бир кунда истаган одам бу тадбирда иштирок этиб ўз саводхонлигини текшириб олиши мумкин. Белгиланган жойга боради, рўйхатдан ўтади, диктантни ёзади ва маълум вақтдан сўнг баҳосини билиб олади. Бизда ҳам оммалаштириш керак.
Чунки саводхонлик ва ёзма матн малакаси ҳар бир давлат хизматчиси, умуман, замонавий инсон учун зарур.
Диктантни қандай ёздим?
Қотирдим лекин. Кибримни анча синдирадиган иш бўлди. Маълум бўлдики, ручкада қоғозга ёзишни деярли унутиб қўйибман. 10 йил мактабда ўқиб олган бу зарур малакамни технологияларга қурбон қилиб юбораёзибман. Тўғри ёзишни биламан, лекин қўл ёзақолмайди-да.
Яна кириллда саводи чиққан авлодман, лотин алифбосида ёзишни инглиз тили дарсларида ўрганганмиз, матнларни лотин алифбосида фақат компьютер ва смартфонларда ёзган эканман, ўйлаб қарасам. Охирги йиллар ҳатто аризаларни ҳам компьютерда ёзиб, электрон рақамли имзода имзолаётгандим.
21-асрда ручкада матн ёзиш кимга керак дейишингиз мумкин. Керак! Бу психология. Майда моторика дейиладими, хуллас. Агар анча пайтдан бери ручка билан матн ёзмаган бўлсангиз, бир ёзиб кўринг-да. Миянгизга бошқа юклама тушади, ишламаган жойлари ишлай бошлайди.
“Катта “L”нинг ёзма шакли қандай эди?” “Оббо, “мумкин” сўзини яна (учинчи марта) кириллча “у” билан ёздим-а!”? "Қўштирноқни ёзмада қандай ёзарди?" каби саволу фикрларни агар бугун диктант ёзмаганимда умуман ўйламас ҳам эдим-да. Кўз кўраверар экану, қўл амалда синаб кўрмагунча ёзма савод чиқмас экан.
Мен лотин алифбосида қанчалик тез ўқимай, қанчалик тез ҳарф термай, ручка билан ёзма матн ёзишни билмасам, ҳали тўлиқ бу ёзувни ўргандим дея олмас эканман – бугун шуни англадим.
“Биз “Х” авлодмиз (ҳозиргилар атамаси билан айтганда). Яъни бизнинг авлод интернет, компьютер йўқ пайтларни ҳам, интернет даврини ҳам, ижтимоий тармоқлару сунъий интеллект даврини кўряпти. Янги малакаларни ўрганиш биз учун ҳеч гап эмас, ўрганиб оламиз дарров. Бироқ бу жараёнда эскиларини сақлаб қолиш муҳим.
Матнлар даври ўтяпти, ёзиш нимага керак?
Чиндан ҳам, ҳамма видеога ўтиб кетди, сунъий интеллект овозингизни матнга айлантириб беряпти, ёзаман деб бош қотириш нимага керак?
Агар яхши матн ёза олсангиз, сиз рақобатбардош ходим саналасиз. Фикрни тартибли тизиш, қаерда янги абзац бошлашни билиш, бир марта эшитган нутқини қоғозга тушириш, шунингдек, аргументларни тизиш, изчиллик, керак сўзни ўрнида қўллаш, матн бошида бошланган муждани охиригача етказиб олиб бориш кабилар кўп матн ёзган одамларнинг имтиёзи.
Яхши матн ёзиш сизга жамиятда ва ишхонада керакли одам бўлишингизга ёрдам беради.
Матн кўпроқ ёзаверинглар, ўқишса-ўқишмаса. Саводли одамлар ҳар доим керак. Бундан кейин матн ёзадиганлар камайиб, ноёблашиб бораверади. Ваҳоланки, улар ақллироқ бўлишади.
Диктантни ташкил қилиб ушбу узун постнинг ёзилишига сабаб бўлганларга ҳам раҳмат.
@shahnozxon
Ғалати ҳислар. Ўзи оддий диктант, лекин ўзимни мактаб партасида ўтирган ўқувчидек ҳис қилдим.
Ташкилотлар раҳбарларининг давлат тили бўйича маслаҳатчиларидан оммавий диктант олишди. Оммавий диктант – яхши анъана, бошқа давлатларда кўриб ҳавас қилар эдим.
Россияда, масалан, маълум бир кунда истаган одам бу тадбирда иштирок этиб ўз саводхонлигини текшириб олиши мумкин. Белгиланган жойга боради, рўйхатдан ўтади, диктантни ёзади ва маълум вақтдан сўнг баҳосини билиб олади. Бизда ҳам оммалаштириш керак.
Чунки саводхонлик ва ёзма матн малакаси ҳар бир давлат хизматчиси, умуман, замонавий инсон учун зарур.
Диктантни қандай ёздим?
Қотирдим лекин. Кибримни анча синдирадиган иш бўлди. Маълум бўлдики, ручкада қоғозга ёзишни деярли унутиб қўйибман. 10 йил мактабда ўқиб олган бу зарур малакамни технологияларга қурбон қилиб юбораёзибман. Тўғри ёзишни биламан, лекин қўл ёзақолмайди-да.
Яна кириллда саводи чиққан авлодман, лотин алифбосида ёзишни инглиз тили дарсларида ўрганганмиз, матнларни лотин алифбосида фақат компьютер ва смартфонларда ёзган эканман, ўйлаб қарасам. Охирги йиллар ҳатто аризаларни ҳам компьютерда ёзиб, электрон рақамли имзода имзолаётгандим.
21-асрда ручкада матн ёзиш кимга керак дейишингиз мумкин. Керак! Бу психология. Майда моторика дейиладими, хуллас. Агар анча пайтдан бери ручка билан матн ёзмаган бўлсангиз, бир ёзиб кўринг-да. Миянгизга бошқа юклама тушади, ишламаган жойлари ишлай бошлайди.
“Катта “L”нинг ёзма шакли қандай эди?” “Оббо, “мумкин” сўзини яна (учинчи марта) кириллча “у” билан ёздим-а!”? "Қўштирноқни ёзмада қандай ёзарди?" каби саволу фикрларни агар бугун диктант ёзмаганимда умуман ўйламас ҳам эдим-да. Кўз кўраверар экану, қўл амалда синаб кўрмагунча ёзма савод чиқмас экан.
Мен лотин алифбосида қанчалик тез ўқимай, қанчалик тез ҳарф термай, ручка билан ёзма матн ёзишни билмасам, ҳали тўлиқ бу ёзувни ўргандим дея олмас эканман – бугун шуни англадим.
“Биз “Х” авлодмиз (ҳозиргилар атамаси билан айтганда). Яъни бизнинг авлод интернет, компьютер йўқ пайтларни ҳам, интернет даврини ҳам, ижтимоий тармоқлару сунъий интеллект даврини кўряпти. Янги малакаларни ўрганиш биз учун ҳеч гап эмас, ўрганиб оламиз дарров. Бироқ бу жараёнда эскиларини сақлаб қолиш муҳим.
Матнлар даври ўтяпти, ёзиш нимага керак?
Чиндан ҳам, ҳамма видеога ўтиб кетди, сунъий интеллект овозингизни матнга айлантириб беряпти, ёзаман деб бош қотириш нимага керак?
Агар яхши матн ёза олсангиз, сиз рақобатбардош ходим саналасиз. Фикрни тартибли тизиш, қаерда янги абзац бошлашни билиш, бир марта эшитган нутқини қоғозга тушириш, шунингдек, аргументларни тизиш, изчиллик, керак сўзни ўрнида қўллаш, матн бошида бошланган муждани охиригача етказиб олиб бориш кабилар кўп матн ёзган одамларнинг имтиёзи.
Яхши матн ёзиш сизга жамиятда ва ишхонада керакли одам бўлишингизга ёрдам беради.
Матн кўпроқ ёзаверинглар, ўқишса-ўқишмаса. Саводли одамлар ҳар доим керак. Бундан кейин матн ёзадиганлар камайиб, ноёблашиб бораверади. Ваҳоланки, улар ақллироқ бўлишади.
Диктантни ташкил қилиб ушбу узун постнинг ёзилишига сабаб бўлганларга ҳам раҳмат.
@shahnozxon
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Орол муаммоси — қимматга тушган сабоқ
Дунё экспертларининг айтишича, ҳеч бир ерда Оролбўйидагидек экологик фалокат кузатилмаган экан. Бу муаммо маҳаллий аҳолигагина эмас, бутун минтақага жиддий зарар етказаётгани бор гап.
Бунга қарши курашиш ва оқибатларни юмшатиш учун бир қатор ишлар амалга оширилаётгани умид беради. Масалан, Оролбўйида саксовул экиш амалиётини олайлик. Бу ноёб ўсимлик тупроқ ва ҳаводаги заҳарли тузларни ушлаб қолиш хусусиятига эга. Бир туп саксовул дарахти 4 тонна қумни турғунлаштиришга қодир. Бу эса шиддатли чанг тўфонларининг олдини олишда аҳамиятли.
Яна экологик барқарорликни тиклаш учун кенг кўламли ишлар олиб бориляпти. Яшил ҳудудлар ва қўриқхоналар ташкил этиляпти, экотуризмни ривожлантириш бўйича режалар тузиляпти. Қишлоқ хўжалигида иқлимга мос янги экин навларини яратиш ва кўпайтириш ҳам устувор йўналишлардан бирига айланди.
Энг муҳими, Орол фожиаси бизга катта сабоқ берди – табиатга бефарқлик ҳалокатга олиб келади. Лекин агар инсон оқилона ҳаракат қилса, уни қайта тиклаш ҳам мумкин.
Маълумот учун, БМТ Бош Ассамблеяси томонидан қабул қилинган 11 та резолюция Ўзбекистон ташаббуси ҳисобланади.
Батафсил
@shahnozxon
Дунё экспертларининг айтишича, ҳеч бир ерда Оролбўйидагидек экологик фалокат кузатилмаган экан. Бу муаммо маҳаллий аҳолигагина эмас, бутун минтақага жиддий зарар етказаётгани бор гап.
Бунга қарши курашиш ва оқибатларни юмшатиш учун бир қатор ишлар амалга оширилаётгани умид беради. Масалан, Оролбўйида саксовул экиш амалиётини олайлик. Бу ноёб ўсимлик тупроқ ва ҳаводаги заҳарли тузларни ушлаб қолиш хусусиятига эга. Бир туп саксовул дарахти 4 тонна қумни турғунлаштиришга қодир. Бу эса шиддатли чанг тўфонларининг олдини олишда аҳамиятли.
Яна экологик барқарорликни тиклаш учун кенг кўламли ишлар олиб бориляпти. Яшил ҳудудлар ва қўриқхоналар ташкил этиляпти, экотуризмни ривожлантириш бўйича режалар тузиляпти. Қишлоқ хўжалигида иқлимга мос янги экин навларини яратиш ва кўпайтириш ҳам устувор йўналишлардан бирига айланди.
Энг муҳими, Орол фожиаси бизга катта сабоқ берди – табиатга бефарқлик ҳалокатга олиб келади. Лекин агар инсон оқилона ҳаракат қилса, уни қайта тиклаш ҳам мумкин.
Маълумот учун, БМТ Бош Ассамблеяси томонидан қабул қилинган 11 та резолюция Ўзбекистон ташаббуси ҳисобланади.
Батафсил
@shahnozxon
"Ойина.уз" ўз колумнистлари қаторида мени ҳам эътибордан четда қолдирмабди – ghibli услубидаги фотомни эълон қилибди (трендда қолмайди-да бу ойиначилар).
Катта раҳмат.
"Ойина.уз" билан ҳамкорлик менга ёқади, афсуски, вақт муаммо, кўп ёза олмаяпман. Шунда ҳам мени "ҳурмат тахтаси"да ушлаб туришибди.
Айниқса, Назар Эшонқул, Абдувоҳид Ҳайит, Баҳром Ирзаев каби устозлар қаторида туриш менга шараф.
Сунъий интеллект мени шундай кўряпти экан. Ёқди 😉😊
Сиз нима деб ўйлайсиз, ўхшабманми?
@shahnozxon
Катта раҳмат.
"Ойина.уз" билан ҳамкорлик менга ёқади, афсуски, вақт муаммо, кўп ёза олмаяпман. Шунда ҳам мени "ҳурмат тахтаси"да ушлаб туришибди.
Айниқса, Назар Эшонқул, Абдувоҳид Ҳайит, Баҳром Ирзаев каби устозлар қаторида туриш менга шараф.
Сунъий интеллект мени шундай кўряпти экан. Ёқди 😉😊
Сиз нима деб ўйлайсиз, ўхшабманми?
@shahnozxon
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Танлов – масъулият
Ҳаётда ҳар куни танлов қиламиз. Қайси йўлни танлашимиз эса келажагимизга таъсир қилади. “Танлов” анимацион фильми айнан шу ҳақда – баъзан тўғри йўлни топиш қийин, лекин бирлашиб ҳаракат қилсак, муаммоларни осонроқ ҳал қиламиз.
Республика Маънавият ва маърифат маркази кейинги пайтларда креатив ёндашувлари, замонавий контентлари билан ажралиб турибди. Бу жуда яхши тенденция. Чунки бугунги ёшлар ва кенг аудитория маълумотни интерактив, динамик ва таъсирчан тарзда осонроқ қабул қилади. Анъанавий усуллар эса бора-бора ўз самарадорлигини йўқотиб боряпти.
Илм-маърифатни ёшларга кўпроқ етказишни хоҳласак, замон билан ҳамнафас, ҳатто олдинроқ ҳам бўлишимиз керак. Агар Марказ бу шиддатни янада оширса, янги форматлар, креатив медиа лойиҳаларни кўпайтирса, таъсир доираси анча кенгаяди. Бундай контентлар нафақат кўзни қувонтиради, балки инсонни чуқур мулоҳазага ҳам чорлайди.
Видео: https://youtu.be/KDBlmM_CHFQ
#yangiruhiyat
@shahnozxon
Ҳаётда ҳар куни танлов қиламиз. Қайси йўлни танлашимиз эса келажагимизга таъсир қилади. “Танлов” анимацион фильми айнан шу ҳақда – баъзан тўғри йўлни топиш қийин, лекин бирлашиб ҳаракат қилсак, муаммоларни осонроқ ҳал қиламиз.
Республика Маънавият ва маърифат маркази кейинги пайтларда креатив ёндашувлари, замонавий контентлари билан ажралиб турибди. Бу жуда яхши тенденция. Чунки бугунги ёшлар ва кенг аудитория маълумотни интерактив, динамик ва таъсирчан тарзда осонроқ қабул қилади. Анъанавий усуллар эса бора-бора ўз самарадорлигини йўқотиб боряпти.
Илм-маърифатни ёшларга кўпроқ етказишни хоҳласак, замон билан ҳамнафас, ҳатто олдинроқ ҳам бўлишимиз керак. Агар Марказ бу шиддатни янада оширса, янги форматлар, креатив медиа лойиҳаларни кўпайтирса, таъсир доираси анча кенгаяди. Бундай контентлар нафақат кўзни қувонтиради, балки инсонни чуқур мулоҳазага ҳам чорлайди.
Видео: https://youtu.be/KDBlmM_CHFQ
#yangiruhiyat
@shahnozxon
Шок! Шок! Шок!
“Заковат”га BYD автомобили совринга қўйилибди-ку!
Томошабинларга “Заковат” телеўинига савол йўллашга, билимдонларга (жумладан, ўзимга ҳам) ўйинни янада иштиёқ билар ўйнашга зўр мотивация!
Ҳар телеўйинда суперблиц ўйналаркан ва уни ютган билимдонга машина бериларкан!👏👏👏
Шунингдек, йил финалида энг яхши ўйинчига BYD бериларкан. Томошабинлар ҳам энг яхши билимдон деб топилиши мумкин, агар йўллаган саволи йилнинг энг яхши саволи деб топилса!!
“Заковат” телеўйинига яхши саволлар йўлланглар, азизлар. Биз ҳам уларни топиб ташлайлик 😊 Бир-биримизга “мошин қуллуғўлсиин” деб юришимизни тасаввур қиляпсизларми 😇😂
Қани, кеттик. Бу йил “Заковат” 25 га тўляпти — жуда қизиқ бўлади шекилли!
@shahnozxon
“Заковат”га BYD автомобили совринга қўйилибди-ку!
Томошабинларга “Заковат” телеўинига савол йўллашга, билимдонларга (жумладан, ўзимга ҳам) ўйинни янада иштиёқ билар ўйнашга зўр мотивация!
Ҳар телеўйинда суперблиц ўйналаркан ва уни ютган билимдонга машина бериларкан!👏👏👏
Шунингдек, йил финалида энг яхши ўйинчига BYD бериларкан. Томошабинлар ҳам энг яхши билимдон деб топилиши мумкин, агар йўллаган саволи йилнинг энг яхши саволи деб топилса!!
“Заковат” телеўйинига яхши саволлар йўлланглар, азизлар. Биз ҳам уларни топиб ташлайлик 😊 Бир-биримизга “мошин қуллуғўлсиин” деб юришимизни тасаввур қиляпсизларми 😇😂
Қани, кеттик. Бу йил “Заковат” 25 га тўляпти — жуда қизиқ бўлади шекилли!
@shahnozxon
Telegram
Zakovat intellektual klubi
🚘 Zakovatga savol jo‘natib, BYD krossoverini yutib oling!
🎉 Aziz zakovatchi do‘stlar, bu yil Zakovat teleo‘yini tashkil etilganining 25 yilligi munosabati bilan teleko‘rsatuvda bir qancha yangiliklar qilish rejalashtirilgan!
🤩 Jumladan, yil finalida yilning…
🎉 Aziz zakovatchi do‘stlar, bu yil Zakovat teleo‘yini tashkil etilganining 25 yilligi munosabati bilan teleko‘rsatuvda bir qancha yangiliklar qilish rejalashtirilgan!
🤩 Jumladan, yil finalida yilning…
Намангандан Қирғизистонгача бўлган йўлларда аҳвол ёмон.
Чуқурликлар одамларнинг сабр-тоқатини емираётгани аниқ. Бу йўллардан қатнайдиган шофёрларимиз ҳам дод демоқда.
Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати Анвархон Темиров шу ҳолатни кўтариб чиқиб, Автомобил йўллари қўмитаси раисига расман депутатлик сўрови жўнатди.
Сўровда депутат бир нечта эътиборталаб йўлларни санаб ўтган. Мурожаатда депутат йўллар нега ҳалигача таъмирланмаяпти, қандай чоралар кўриляпти? – деган саволга жавоб талаб қилган. Энди қўмита раиси 10 кун ичида жавоб бериши шарт.
Депутатлар халқ муаммоларига яқинлашиб, улар устида ишлаётганини кўриш ёқимли!
@shahnozxon
Чуқурликлар одамларнинг сабр-тоқатини емираётгани аниқ. Бу йўллардан қатнайдиган шофёрларимиз ҳам дод демоқда.
Олий Мажлис Қонунчилик палатаси депутати Анвархон Темиров шу ҳолатни кўтариб чиқиб, Автомобил йўллари қўмитаси раисига расман депутатлик сўрови жўнатди.
Сўровда депутат бир нечта эътиборталаб йўлларни санаб ўтган. Мурожаатда депутат йўллар нега ҳалигача таъмирланмаяпти, қандай чоралар кўриляпти? – деган саволга жавоб талаб қилган. Энди қўмита раиси 10 кун ичида жавоб бериши шарт.
Депутатлар халқ муаммоларига яқинлашиб, улар устида ишлаётганини кўриш ёқимли!
@shahnozxon
Укам кредитга олган Айфон 16 телефонини йўқотиб қўйибди. Сув олгани тушганимда чўнтагимдан тушиб қолган деб тахмин қиляпти. Илова телефон турган жойни кўрсатяпти, борса, у ерда йўқ. Телефон ўчиқ. Кимдир олиб қўйгани аниқ.
Бугун Ички ишларга ариза берибди. Топилармикан деяпти.
Кимда шундай тажриба бўлган? Телефон топилганми кейин? Айфонни йўқотиб кейин топган ҳолатларингиз, бирор йўллари, лайфхаклари бўлса, шарҳда ёзинглар, укам ўқийди. Пешона тери билан қарзни тўлаяпти, инстаграмда ишини реклама қилиш учун олганди телефонни.
@shahnozxon
Бугун Ички ишларга ариза берибди. Топилармикан деяпти.
Кимда шундай тажриба бўлган? Телефон топилганми кейин? Айфонни йўқотиб кейин топган ҳолатларингиз, бирор йўллари, лайфхаклари бўлса, шарҳда ёзинглар, укам ўқийди. Пешона тери билан қарзни тўлаяпти, инстаграмда ишини реклама қилиш учун олганди телефонни.
@shahnozxon
“Тил борасида радикал миллатчилик эмас, либерал ватанпарварлик йўлидан боришимиз керак”. Бу менинг эмас, бир ақлли одамнинг гапи.
Активистнинг чиқиши борасида фикрим – оҳангни ва чиқиш қурилишини оқламайман, жаҳл, “ҳужум”, шахсларга қаратилган нафрат оҳанги билан тил масаласида айтган тўғри фикрини ҳам баҳсли гапга айлантириб қўйди.
Лекин оҳанг ва эҳтиросларни олиб ташлаб, чиқишнинг асосий гапига қарасак, Активист тўғри айтяпти. Яъни тадбиркорларимиз ўз фаолиятида давлат тилига УСТУВОРЛИК беришини сўраяпти.
Ростан ҳам, ўзбек тилида сўзлашувчилар аксар кўпчиликни ташкил қиладиган мамлакатда нотаниш одамнинг, мижознинг қайси тилда мулоқот қилиши билинмаган ҳолатда кўпчилик гаплашадиган тилда мулоқотни бошлаш – мантиқли иш.
Ўзбекистонда нотаниш одамга аввал ўзбек тилида мурожаат қилинглар, бу билан кўп тушунмовчиликларнинг олдини оласизлар. Агар нариги томон сизни тушунмаса, ўз она тилида гапирсин, билсангиз унинг тилида жавоб қайтаринг, билмасангиз онлайн таржимонлар кўп.
Фақат унутманглар, она тилида мулоқот қилиш – ҳуқуқ. Ҳамма фуқароларда бор ҳуқуқ. Буни ҳурмат қилиш керак. Ҳозир сен менинг тилимда гапир, мен сенинг тилингда гапирмайман деб туриш самарасиз ва кераксиз баҳс, технологиялар тил тўсиқларини қўпориб ташлаяпти. Асосийси, мулоқотга ва муросага тайёрлик бўлиши керак ҳар икки томонда ҳам.
Келинглар шу масалада уришавермайлик. Ўзбек тили бизни бирлаштирувчи омил бўлиши керак, айирувчи эмас.
@shahnozxon
Активистнинг чиқиши борасида фикрим – оҳангни ва чиқиш қурилишини оқламайман, жаҳл, “ҳужум”, шахсларга қаратилган нафрат оҳанги билан тил масаласида айтган тўғри фикрини ҳам баҳсли гапга айлантириб қўйди.
Лекин оҳанг ва эҳтиросларни олиб ташлаб, чиқишнинг асосий гапига қарасак, Активист тўғри айтяпти. Яъни тадбиркорларимиз ўз фаолиятида давлат тилига УСТУВОРЛИК беришини сўраяпти.
Ростан ҳам, ўзбек тилида сўзлашувчилар аксар кўпчиликни ташкил қиладиган мамлакатда нотаниш одамнинг, мижознинг қайси тилда мулоқот қилиши билинмаган ҳолатда кўпчилик гаплашадиган тилда мулоқотни бошлаш – мантиқли иш.
Ўзбекистонда нотаниш одамга аввал ўзбек тилида мурожаат қилинглар, бу билан кўп тушунмовчиликларнинг олдини оласизлар. Агар нариги томон сизни тушунмаса, ўз она тилида гапирсин, билсангиз унинг тилида жавоб қайтаринг, билмасангиз онлайн таржимонлар кўп.
Фақат унутманглар, она тилида мулоқот қилиш – ҳуқуқ. Ҳамма фуқароларда бор ҳуқуқ. Буни ҳурмат қилиш керак. Ҳозир сен менинг тилимда гапир, мен сенинг тилингда гапирмайман деб туриш самарасиз ва кераксиз баҳс, технологиялар тил тўсиқларини қўпориб ташлаяпти. Асосийси, мулоқотга ва муросага тайёрлик бўлиши керак ҳар икки томонда ҳам.
Келинглар шу масалада уришавермайлик. Ўзбек тили бизни бирлаштирувчи омил бўлиши керак, айирувчи эмас.
@shahnozxon
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Пластик жарроҳлик қурбонлари – "Ҳошия" подкастининг янги сонида шу мавзу
Сўнгги бир неча йилда кузатилган нохуш ҳолатлар, хусусан, блогер Фарҳод Маннопов, актриса Ҳалима Ибрагимова, спортчи Аида Ҳасанова, энди эса Кокош воқеаси туфайли биз пластик жарроҳлик ва тиббий хизматлардан фойдаланишнинг тиббий ва ҳуқуқий жиҳатларини таҳлил қилдик.
Экспертларимиз – пластик жарроҳ Азиз Мавлонов ва ҳуқуқшунос Акбаршоҳ Тешабоев.
Подкаст бугун 19:00 да мана бу ерда чиқади
https://www.youtube.com/watch?v=BmQGAIvu7Zc
Ўтказиб юборманг.
@shahnozxon
Сўнгги бир неча йилда кузатилган нохуш ҳолатлар, хусусан, блогер Фарҳод Маннопов, актриса Ҳалима Ибрагимова, спортчи Аида Ҳасанова, энди эса Кокош воқеаси туфайли биз пластик жарроҳлик ва тиббий хизматлардан фойдаланишнинг тиббий ва ҳуқуқий жиҳатларини таҳлил қилдик.
Экспертларимиз – пластик жарроҳ Азиз Мавлонов ва ҳуқуқшунос Акбаршоҳ Тешабоев.
Подкаст бугун 19:00 да мана бу ерда чиқади
https://www.youtube.com/watch?v=BmQGAIvu7Zc
Ўтказиб юборманг.
@shahnozxon
Forwarded from 1000KITOB
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
#Diqqat_tanlov
📚 Yoshlar ishlari agentligi “Yoshlar uchun ming kitob” loyihasi doirasida nashrga tayyorlangan kitoblarni chop etish bo‘yicha bosmaxonalar uchun tanlov (tender) e’lon qiladi!
📌 Loyiha doirasida 2024-yilda nashrga tayyorlangan 50 ta kitobdan birinchi bosqichda 27 nomdagi kitob tenderga qo‘yilmoqda.
☝️Agar Siz:
▫️tajribali jamoaga ega bo‘lsangiz;
▫️sifatni birinchi o‘ringa qo‘ysangiz;
▫️yoshlarga bilim ulashishda hissa qo‘shishni istasangiz – bu imkoniyat aynan Siz uchun!
🔰 Tanlov shartlariga ko‘ra, talabgor-bosmaxonalar:
➖so‘nggi 3 yil davomida nashr sohasida faoliyat yuritgan bo‘lishi;
➖O‘zbekiston hududida joylashgan bo‘lishi;
➖tegishli texnik talablarga mos ravishda ilgari chop etilgan kamida 3 dona kitob namunasi bilan qatnashishi mumkin.
❗️Bosmaxona tanlovda g‘olib bo‘lgan taqdirda Buyurtmachi vakillariga kitoblarni chop etish jarayonini bevosita joyida kuzatishiga sharoit yaratib berishi zarur.
Ushbu tanlov Siz uchun nafaqat yirik davlat loyihasida ishtirok etish imkoniyati, balki yoshlarning intellektual va ilmiy salohiyatini oshirishga yuksak hissa qo‘shish hamdir. Eng asosiysi, bu Sizning bosmaxonangiz obro‘sini yanada oshiruvchi bosqich bo‘lishi mumkin!
📝 Arizalar qabul qilinmoqda!
👉 Batafsil maʼlumot va texnik talablar ushbu havolada: https://etender.uzex.uz/lot/424424
Sahifalarimizga ulaning va ulashing👇
Telegram | Facebook | Instagram | YouTube | X
📚 Yoshlar ishlari agentligi “Yoshlar uchun ming kitob” loyihasi doirasida nashrga tayyorlangan kitoblarni chop etish bo‘yicha bosmaxonalar uchun tanlov (tender) e’lon qiladi!
📌 Loyiha doirasida 2024-yilda nashrga tayyorlangan 50 ta kitobdan birinchi bosqichda 27 nomdagi kitob tenderga qo‘yilmoqda.
☝️Agar Siz:
▫️tajribali jamoaga ega bo‘lsangiz;
▫️sifatni birinchi o‘ringa qo‘ysangiz;
▫️yoshlarga bilim ulashishda hissa qo‘shishni istasangiz – bu imkoniyat aynan Siz uchun!
🔰 Tanlov shartlariga ko‘ra, talabgor-bosmaxonalar:
➖so‘nggi 3 yil davomida nashr sohasida faoliyat yuritgan bo‘lishi;
➖O‘zbekiston hududida joylashgan bo‘lishi;
➖tegishli texnik talablarga mos ravishda ilgari chop etilgan kamida 3 dona kitob namunasi bilan qatnashishi mumkin.
❗️Bosmaxona tanlovda g‘olib bo‘lgan taqdirda Buyurtmachi vakillariga kitoblarni chop etish jarayonini bevosita joyida kuzatishiga sharoit yaratib berishi zarur.
Ushbu tanlov Siz uchun nafaqat yirik davlat loyihasida ishtirok etish imkoniyati, balki yoshlarning intellektual va ilmiy salohiyatini oshirishga yuksak hissa qo‘shish hamdir. Eng asosiysi, bu Sizning bosmaxonangiz obro‘sini yanada oshiruvchi bosqich bo‘lishi mumkin!
📝 Arizalar qabul qilinmoqda!
👉 Batafsil maʼlumot va texnik talablar ushbu havolada: https://etender.uzex.uz/lot/424424
Sahifalarimizga ulaning va ulashing👇
Telegram | Facebook | Instagram | YouTube | X
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Кокош нима қилиши керак?
Хусусий клиникадаги жарроҳликдан сўнг асоратлар билан курашаётган вайнер Кокош воқеаси кўпчиликка маълум, тармоқларда клиникадаги жанжаллар видеолари роса тарқалди. Аслида масаланинг қонуний-ҳуқуқий ечими қандай? Умуман, истеъмолчи (мижоз, бемор) ўзига зарар етказилди деб ҳисоблаганида қандай йўл тутиши керак?
“Hoshiya” подкастида ҳуқуқшунос, юридик фанлари фалсафа доктори Акбаршоҳ Тешабоев ушбу саволга аниқ тавсиялар билан жавоб берди.
Подкастни бу ерда тўлиқ кўриш мумкин
@shahnozxon
Хусусий клиникадаги жарроҳликдан сўнг асоратлар билан курашаётган вайнер Кокош воқеаси кўпчиликка маълум, тармоқларда клиникадаги жанжаллар видеолари роса тарқалди. Аслида масаланинг қонуний-ҳуқуқий ечими қандай? Умуман, истеъмолчи (мижоз, бемор) ўзига зарар етказилди деб ҳисоблаганида қандай йўл тутиши керак?
“Hoshiya” подкастида ҳуқуқшунос, юридик фанлари фалсафа доктори Акбаршоҳ Тешабоев ушбу саволга аниқ тавсиялар билан жавоб берди.
Подкастни бу ерда тўлиқ кўриш мумкин
@shahnozxon
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
2025-йил 29-30-май
Тошкент яна “Tashkent Law Spring” IV Халқаро юридик форумига мезбонлик қилади.
❗️Асосий мавзу – “Рақамли технологиялар даври: келажакка ҳуқуқий назар”
Ҳуқуқнинг замонавий тенденциялари юристлар, AТ ва бизнес вакиллари, олим ва экспертлар бирлашган халқаро муҳокама майдонида.
Бундай имконият ҳар 2-йилда 1 маротаба бўлиши мумкин.
Қўлдан чиқарманг.
Форумда иштирок этиш учун рўйхатдан ўтишга ҳавола:
https://reg.tashkentlawspring.uz
Тошкент яна “Tashkent Law Spring” IV Халқаро юридик форумига мезбонлик қилади.
❗️Асосий мавзу – “Рақамли технологиялар даври: келажакка ҳуқуқий назар”
Ҳуқуқнинг замонавий тенденциялари юристлар, AТ ва бизнес вакиллари, олим ва экспертлар бирлашган халқаро муҳокама майдонида.
Бундай имконият ҳар 2-йилда 1 маротаба бўлиши мумкин.
Қўлдан чиқарманг.
Форумда иштирок этиш учун рўйхатдан ўтишга ҳавола:
https://reg.tashkentlawspring.uz
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Парламентлараро Иттифоқнинг 150-юбилей Ассамблеясида дунёнинг барча қитъаларидан 2000 га яқин делегат қатнашди. Ассамблеяда Қонунчилик палатаси қўмитасини раиси Улуғбек Шерматовни қайта кашф қилдим.
У рус, инглиз тили майли, япончаниям мукаммал биларкан. Улуғбек Шерматов ўтган йилги сайловда янги сайланган, ҳуқуқ соҳасидаги докторлик диссертациясини ҳам чет элда қилган. Уни яхши танийман, Адлия тизимида ҳам ишлаган.
Билимли ва бир неча тилда гаплаша оладиган замонавий депутатларимизнинг сони ортиб борсин!
@shahnozxon
У рус, инглиз тили майли, япончаниям мукаммал биларкан. Улуғбек Шерматов ўтган йилги сайловда янги сайланган, ҳуқуқ соҳасидаги докторлик диссертациясини ҳам чет элда қилган. Уни яхши танийман, Адлия тизимида ҳам ишлаган.
Билимли ва бир неча тилда гаплаша оладиган замонавий депутатларимизнинг сони ортиб борсин!
@shahnozxon